LEAVE THE WORLD BEHIND (2023) – Leave the movie behind
Helly Cherry
Evo nama radosti, još jednog postapokaliptičnog psihološkog trilera o tome kako bi se neki uglađeni, od tehnologije zavisni i civilizacijom zadojeni ljudi snašli usred opšeg haosa misteriozne apokalipse koja se obznanjuje u tragovima nestanka signala, komunikacije, dezinformacija i sl.
Jednom rečju – loše.
Jednom rečju – loše.
Međutim, ne lezi vraže, u filmu Sema Ismaela, koji se pročuo kao kreator već kultne sajberpsihodrame Mr. Robot, u pozadini ove priče koja počinje tako što (crni) otac i kćerka pokušavaju da uđu u (svoju) kuću (belog) para koji je tu kuću iznajmio za odmor usred noći, isprva se očitavaju rasne paranoične implikacije, što bi možda i bila jasna podtema filma da je isti režirao Džordan Pil, međutim uskoro sve to prestaje da bude bitno, i svi se nađu u pičvajzu opšteg meteža u kome izolovani od civilizacije preklinju za nekim naznakama iste dok im se ukazuju samo zbunjeni jeleni i pokoji flajer s neba (nešto o čemu i mi iz 1999. znamo ponešto).
Osim što je iz ovoga jasno da bi se prosečni Amerikanac snašao u sajberratu kao bos po trnju, možemo uživati u nešto dobre glume sve samih alumnija koje ne treba ni spominjati, a sam film proglasiti poluuspešnim pa recimo paranoičnim psihotrlierom koji ima nešto stegnute, ala M. Najt Šjamalan atmosfere misterije u vezi sa tim šta se dođavola dešava (sugerisane uglavnom nervoznom simfonijskom muzikom), ali daje sebi preterano dugo vremena da postavi stvari na svoje mesto i okonča film baš kada smo se svikli na junake i na to da nam je stalo šta će se sa njima desiti.
Možda je ipak bilo ovde mesta i za seriju umesto filma, osim što je isti snimljen po romanu, pa znamo da se verovatno i roman završava slično, naglo, bez previše odgovora osim što ostavlja svoje junake u stanju permenentnog straha, strepnje, jeze i sumnje i s pitanjem – odakle im autorska prava na muziku iz serije Prijatelji. Sve je to poprilično dekncentrisano i razasuto na nekoliko rukavaca koji se zasebno ne razrađuju dovoljno, da je tema rastuća paranoja i zavisnost od tehnike i informacija, da li nepoverenje među plebsom kada „shit hit the fan“, da li pristajanje na lakomisleni ekspaizam i u momentima kada se civilizaja oko nas ruši?
Inače, oni koji su skloni glumačkim egzibicionizmima imaće prilike da uživaju u divnoj scenu u kojoj Džulija Roberts histerično vrišti na jedno trideset CGI jelena. Neprocenjivo.
Dakle, solidan iako ne revolucionaran šjamalanovski triler sa nešto pokreta kamerom Dejvida Finčera koji se poigrava sa arhetipskim strahovima svih tipičnih Amerikanaca koji su krizu videli samo na ekranu.
Osim što je iz ovoga jasno da bi se prosečni Amerikanac snašao u sajberratu kao bos po trnju, možemo uživati u nešto dobre glume sve samih alumnija koje ne treba ni spominjati, a sam film proglasiti poluuspešnim pa recimo paranoičnim psihotrlierom koji ima nešto stegnute, ala M. Najt Šjamalan atmosfere misterije u vezi sa tim šta se dođavola dešava (sugerisane uglavnom nervoznom simfonijskom muzikom), ali daje sebi preterano dugo vremena da postavi stvari na svoje mesto i okonča film baš kada smo se svikli na junake i na to da nam je stalo šta će se sa njima desiti.
Možda je ipak bilo ovde mesta i za seriju umesto filma, osim što je isti snimljen po romanu, pa znamo da se verovatno i roman završava slično, naglo, bez previše odgovora osim što ostavlja svoje junake u stanju permenentnog straha, strepnje, jeze i sumnje i s pitanjem – odakle im autorska prava na muziku iz serije Prijatelji. Sve je to poprilično dekncentrisano i razasuto na nekoliko rukavaca koji se zasebno ne razrađuju dovoljno, da je tema rastuća paranoja i zavisnost od tehnike i informacija, da li nepoverenje među plebsom kada „shit hit the fan“, da li pristajanje na lakomisleni ekspaizam i u momentima kada se civilizaja oko nas ruši?
Inače, oni koji su skloni glumačkim egzibicionizmima imaće prilike da uživaju u divnoj scenu u kojoj Džulija Roberts histerično vrišti na jedno trideset CGI jelena. Neprocenjivo.
Dakle, solidan iako ne revolucionaran šjamalanovski triler sa nešto pokreta kamerom Dejvida Finčera koji se poigrava sa arhetipskim strahovima svih tipičnih Amerikanaca koji su krizu videli samo na ekranu.
Slobodan Novokmet