Elementarna nepogoda u vidu meksičkog HC kartela: BRUJERIA i ATOMSKI RAT nastupili u Fabrici
Helly Cherry
Posle nekoliko superćelijskih oluja koje su nam došle iz Slovenije i Hrvatske, dobismo još još jedan uragan, ovaj put u vidu meksičkog HC kartela, sa juga Severne Amerike, iz Los Anđelesa. Naime, posetila nas je Brujeria, legendarni bend ekstremne muzičke scene, jedinstvena pojava u alternativnim krugovima, atrakcija koja nas je dugo zaobilazila ali nas je konačno udostojila svoje posete, makar i posle tri decenije i kusur postojanja. (Istina, bila je na EXIT-u pre tačno pet godina, ali to, nekako, ne računam).
Za Brujeriu su se uvek vezivale legende, misterije, neproverene informacije pre svega po pitanju članova i sastava jer je zaštitni znak benda uvek bio marama zavezana preko lica svih u bendu tako da se vide samo oči i prorezi za usta kod pevača, tako da njihov identitet niko nije mogao sa sigurnošću znati.
Slučajno ili namerno, ipak se saznalo da su kroz bend prošla takva imena kao što su Jello Biafra, Dino Cazares, Billy Gould, Bill Steer ili Jesse Pintado. Trenutni članovi su i Shane Embury iz Napalm Death-a i glumica Jessica Pimentel, ali sinoć očigledno nisu bili deo elementarne nepogode koja nas je snašla.
Novosadska “Fabrika” je postala sada već kultno stecište metalaca, pankera, korera i svih onih koji se tako osećaju pa smo i sinoć ponovo zahvaljujući legendi Milanu Rakiću i njegovom “MM Concerts”-u u saradnji sa SKCNS imali priliku da uživamo u dobrom koncertu za ljubitelje žestokog zvuka.
Tradicija da koncerti u “Fabrici” počinju na vreme nastavio se i sinoć pansu nekih pet minuta posle najavljenog vremena (21h) na binu istrčali dobro poznati crust/grind/thrash core Šiđani, ATOMSKI RAT.
Sinoć su imali nekih tri frtalja sata da pripreme publiku za nadolazeći spektakl, ali su to uspevali tek na momente (“Marioneta” i “Solidarnost”) kada je ekipa sa ograde započinjala kratkotrajne šutke i skakala više i jače nego obično. Šidski “Atomci” nikako nisu početnici jer je za njima petnaest godina karijere, tri dugosvirajuća projekta i gomila kraćih izdanja (što split, što samostalnih) i rekao bih da su poprilično originalni, ili bi možda tačnije bilo da je malo bendova kao što je Atomski Rat jer su pod očiglednim uticajem finske HC/punk škole a morate priznati da je to danas i te kakav raritet. Dakle, nije kvalitet svirke bio razlog popriličnog ustezanja novosadskih posetilaca da pokažu malo više emocija već mi se čini da su se svi čuvali za Brujeriu. Poprilično usvirani, vrlo entuzijastični i raspoloženi Atomski Rat je svoju porciju grindcore minijatura prošaranih thrash rifovima i crust zakucavanjima isporučio na način primeren ovakvim priredbama. Solidno i profi. Od predgrupe nam ponekad i ne treba ništa više…
Dakle, pretnje, psovke, urlike i parole pretočene u pesme, Brujeria je sipala nekih sedamdesetak minuta razdvojenih u dva seta, već navedeni debi album i ostatak ispunjen “hitovima” sa ostalih izdanja gde su svakako izdvajali “Revolucion” i “ Brujerismo”.
Prostor “Fabrike” je po meni mnogo više odgovarao bendu nego “Explosive “ bina na EXIT-u pre pet godina. Nije bilo rasipanja energije pa je svako od recimo, dve stotine posetilaca dobio svoju porciju bez zadrške.
Za sam kraj, obradovala nas je obrada “Makarene” koja je za ovu priliku promenila naziv u “Marijuana” i uz koju smo svi zdušno odđuskali kraj koncerta. Sve u svemu, BRUJERIA je pokazala da može bez problema da se nosi sa svim kartelima sveta, pa i ovim u Srbiji…
Za Brujeriu su se uvek vezivale legende, misterije, neproverene informacije pre svega po pitanju članova i sastava jer je zaštitni znak benda uvek bio marama zavezana preko lica svih u bendu tako da se vide samo oči i prorezi za usta kod pevača, tako da njihov identitet niko nije mogao sa sigurnošću znati.
Slučajno ili namerno, ipak se saznalo da su kroz bend prošla takva imena kao što su Jello Biafra, Dino Cazares, Billy Gould, Bill Steer ili Jesse Pintado. Trenutni članovi su i Shane Embury iz Napalm Death-a i glumica Jessica Pimentel, ali sinoć očigledno nisu bili deo elementarne nepogode koja nas je snašla.
Novosadska “Fabrika” je postala sada već kultno stecište metalaca, pankera, korera i svih onih koji se tako osećaju pa smo i sinoć ponovo zahvaljujući legendi Milanu Rakiću i njegovom “MM Concerts”-u u saradnji sa SKCNS imali priliku da uživamo u dobrom koncertu za ljubitelje žestokog zvuka.
Tradicija da koncerti u “Fabrici” počinju na vreme nastavio se i sinoć pansu nekih pet minuta posle najavljenog vremena (21h) na binu istrčali dobro poznati crust/grind/thrash core Šiđani, ATOMSKI RAT.
Sinoć su imali nekih tri frtalja sata da pripreme publiku za nadolazeći spektakl, ali su to uspevali tek na momente (“Marioneta” i “Solidarnost”) kada je ekipa sa ograde započinjala kratkotrajne šutke i skakala više i jače nego obično. Šidski “Atomci” nikako nisu početnici jer je za njima petnaest godina karijere, tri dugosvirajuća projekta i gomila kraćih izdanja (što split, što samostalnih) i rekao bih da su poprilično originalni, ili bi možda tačnije bilo da je malo bendova kao što je Atomski Rat jer su pod očiglednim uticajem finske HC/punk škole a morate priznati da je to danas i te kakav raritet. Dakle, nije kvalitet svirke bio razlog popriličnog ustezanja novosadskih posetilaca da pokažu malo više emocija već mi se čini da su se svi čuvali za Brujeriu. Poprilično usvirani, vrlo entuzijastični i raspoloženi Atomski Rat je svoju porciju grindcore minijatura prošaranih thrash rifovima i crust zakucavanjima isporučio na način primeren ovakvim priredbama. Solidno i profi. Od predgrupe nam ponekad i ne treba ništa više…
Nešto pre pola jedanaest bili smo počašćeni introom u vidu neke lokalne meksičke tradicionalne pesme ali se sve brzo pretvorilo u pravi pravcati napad sa bine maskiranog meksičkog kartela. Tri pevača, gitara, bas i bubnjevi su bili dovoljni da nas naleti energije bacaju tamo-vamo skoro kao skorašnje oluje topole, lipe i kopriviće.
Za početak smo dobili kompletan album “Matando Gueros” kojem je baš ove godine tridesetogodišnja obljetnica i Brujeria nas je podsetila koliko je to brutalan a dobar album. Publika se u trenutku “autovala” i iz poslovično hladne novosadske “mase” spremna da samo ponekad aplaudira ili glasno krene da odobrava se pretvorila u vulkansku lavu koja se razlila Fabrikom i prelila prostor od mix pulta do bine stalnim šutkama, jurnjavama, skakanjima, igranjem na najrazličitije načine. I što je najvažnije, pevala u glas sa bendom. Nije mi baš najjasnije otkud toliko poznavalaca španskog, ali stekao se utisak da bar 50 % posetilaca zna sve tekstove. Ja, moram priznati, nisam bio među njima.
Za početak smo dobili kompletan album “Matando Gueros” kojem je baš ove godine tridesetogodišnja obljetnica i Brujeria nas je podsetila koliko je to brutalan a dobar album. Publika se u trenutku “autovala” i iz poslovično hladne novosadske “mase” spremna da samo ponekad aplaudira ili glasno krene da odobrava se pretvorila u vulkansku lavu koja se razlila Fabrikom i prelila prostor od mix pulta do bine stalnim šutkama, jurnjavama, skakanjima, igranjem na najrazličitije načine. I što je najvažnije, pevala u glas sa bendom. Nije mi baš najjasnije otkud toliko poznavalaca španskog, ali stekao se utisak da bar 50 % posetilaca zna sve tekstove. Ja, moram priznati, nisam bio među njima.
Dakle, pretnje, psovke, urlike i parole pretočene u pesme, Brujeria je sipala nekih sedamdesetak minuta razdvojenih u dva seta, već navedeni debi album i ostatak ispunjen “hitovima” sa ostalih izdanja gde su svakako izdvajali “Revolucion” i “ Brujerismo”.
Prostor “Fabrike” je po meni mnogo više odgovarao bendu nego “Explosive “ bina na EXIT-u pre pet godina. Nije bilo rasipanja energije pa je svako od recimo, dve stotine posetilaca dobio svoju porciju bez zadrške.
Za sam kraj, obradovala nas je obrada “Makarene” koja je za ovu priliku promenila naziv u “Marijuana” i uz koju smo svi zdušno odđuskali kraj koncerta. Sve u svemu, BRUJERIA je pokazala da može bez problema da se nosi sa svim kartelima sveta, pa i ovim u Srbiji…
Zoran Popnovakov
galeriju sa sinoćnjeg koncerta pogledajte ovde