Eh, Brendon Sanderson. Trn u oku mnogih i razlog za neprospavane noći brojnih ljubitelja fantastike na ovim prostorima koje ćete, ukoliko jako dobro načuljite uši, čuti kako zapomažu: „Nastavite sa izdavanjem Sandersona!“, kao i još neke varijacije na temu, previše nepristojne za ovaj prikaz.

Ekipa iz Žir izdavaštva odlučila je da usliši molbe domaće publike i, krajnje stidljivo, zakorači po prvi put kroz ta glomazna vrata, izdavši Sandersonovu kratku novelu – Carevu dušu, priču iz Elantris sveta koja ne zahteva nikakvo predznanje niti se na bilo koji način nadovezuje na Elantris, već možete da je pročitate bez bojazni.

Bitno je napomenuti da je Žir, po izdavanju Careve duše, najavio i izdavanje Elantrisa tokom 2023. godine.

I, čoveče, pokrenuli su lavinu.

DUGAČKA FORMA NA KRATAN NAČIN 

Nakon užasno konfuznog i detaljnog uvoda u Sandersonov univerzum na par strana, koji sam potpuno zanemario i na koji se neću osvrnuti ni ovde, priča počinje potpuno in medias res, mojom najvećom boljkom još od Malazana. Međutim, Sanderson mi je stavio ruku utehe na rame, i uveo me u svoj svet već na prvoj strani, a da to nisam ni primetio.

Šai je zatvorenica u jednom od najvećih carstava na planeti. Počinila je ogroman zločin, prkoseći samom caru, i čeka na pogubljenje. Arbitri carstva je pozivaju da izađe iz ćelije i daju joj ponudu koju ne može da odbije. Zbog same dužine novele koja broji nešto više od 100 strana neću zalaziti u detalje, već ću vas pustiti da na miru ispijete tu kafu bez spojlera.

Skoro čitava novela odigraće se u samo jednoj prostoriji, ali uprkos tome, saznaćete pojedinosti planete na kojoj se radnja odigrava, čućete zanimljivosti o različitim kulturama (ali ne na „udžbenik iz istorije“ način, od čega pate mnogi autori epske fantastike), a tu su, naravno, i dva magijska sistema, koji se baziraju na dalekoistočnim predanjima i kulturi, i koji će dati toj jednoj prostoriji život.

I dalje mi je nejasno kako je Sanderson uspeo da „zgura“ sve gorenavedeno u ovih par strana Careve duše, ali uspeo je.

UMETNOST

Careva duša može se posmatrati i kao kratka diskusija o umetnosti – šta čini umetnost a šta umetnika, koji su izazovi umetnosti, šta čini originalno delo, a šta karakterišemo kao plagijat, i da li umetničko delo može ostaviti trajan pečat na čovečanstvu i koje su implikacije ukoliko odlučimo da učinimo to umetnično delo dostupnim široj publici.

Ova diskusija kao glavni motiv, služiće i kao alatka za karakterizaciju likova na koje nailazimo, a uspećemo na taj način čak i da se vežemo za njih, bez poznavanja njihove prošlosti i dela.

Budući da se Sanderson odlučio baš za ovaj motiv, imam takođe utisak i da mu je falilo bar još nekoliko strana da ga dodatno razradi – konkretno samu umetnost kao filozofsku temu. To su možda samo moje sebične želje i nekoga bi to davilo, ali i dalje osećam trunku praznine jer imam utisak da je imao mnogo toga da kaže, te je klackalica zbog malog broja strana morala da prevagne u stranu karakterizacije.

ZAKLJUČAK

Kao majstor mamutski velikih romana i serijala, i kao neko ko je verovatno uspeo da napiše 300 strana dok sam ja pročitao ovih stotinak, Sanderson je uspeo da čitav jedan kompleksan i prostran svet, čitavu jednu planetu, smesti u ovu minijaturnu novelu.

Jako mi je žao što ova priča nije izrodila serijal, ali poštujem umetnički izazov koji je autor pred sebe postavio i, kao čitalac tvrdim, uspeo da ga savlada.

Dušan Prvački