Možda i strašniji od žanra horora, distopijski romani su uvek tu da nas upozore na opasnosti koje nas očekuju ako određeni društveni problem ne bude rešen. Skoro svakom od ovih romana svojstvena je tema gubitka ličnog identiteta i slobode. Ovi romani istražuju šta to znači biti čovek i kako pronaći smisao onda kada se čini da on više ne postoji.


Vrli novi svet

Ne bi trebalo da je iznenađenje to što je prvi na listi Vrli novi svet, jedno od najznačajnijih distopijskih dela i roman koji je mene lično uveo u svet distopije. Radnja ovog Hakslijevog romana iz 1932. odvija se 2540. godine (632. godine Fordove ere, po romanu) u Londonu, u kom se ljudi rađaju iz epruveta i gde je odmah po rođenju određeno ko će kojoj klasi pripadati. Ljudi konzumiraju somu, koja predstavlja neku vrstu droge koja ih čini pasivnima i ravnodušnima prema delanju autoriteta. Sam Haksli je ovaj literarni univerzum nazivao negativnom utopijom i bio je inspirisan velikim istorijskim događajima čiji se odjeci u Evropi u to vreme još uvek nisu stišali. Uticaj Oktobarske revolucije i Prvog svetskog rata utkani su u ovo delo, a metafora o industrijskoj revoluciji je još očiglednija. Glavne teme su gubitak identiteta pojedinca, masovna proizvodnja, psihološka manipulacija i strogi klasni sistem.

1984

Legendarna 1984 Džordža Orvela danas predstavlja inspiraciju za mnoge pisce, režisere i muzičare, a u vreme kada je objavljena bila je najstrože zabranjivana. U godini 1984. svet je opustošen ratom i revolucijom. Državom vlada Veliki brat, za kog se ne zna ko je zapravo i koji uživa najveće poštovanje i bezuslovno poverenje. Pretpostavlja se da je kult ličnosti Velikog brata inspirisan Staljinom i Hitlerom. Građani nemaju nikakvu privatnost i slobodu, autoriteti ih nadziru putem mikrofona i telekrana – dvosmernih televizora. Lišeni su i prava na sopstveno mišljenje i tu kontrolu misli i uklanjanje zlomislilaca sprovode radnici ministarstva, čime je Orvel verovatno aludirao na procedure sovjetskog NKVD-a. Proli, odnosno običan narod, ne poseduju političku svest i odano obavljaju svoje dužnosti. Glavni lik Vinston Smit radi u Ministarstvu istine, gde prepravlja istorijske dokaze i uništava dokaze o postojanju neosoba, odnosno ljudi koje režim ne trpi. Udružuje se sa Džulijom, koja takođe poseduje neku dozu osvešćenosti, i to ih dovodi u ruke nemilosrdnog Ministarstva ljubavi, gde prolaze kroz torturu koja ih slama i od njih pravi uzorne građane.

Životinjska farma

Sve životinje su jednake, ali neke životinje su jednakije od drugih. Jedan od najčuvenijih Orvelovih citata predstavlja samu srž Životinjske farme - manipulaciju vladajućih slojeva stanovništvom i neuspele revolucije. Radnja romana je alegorija za okolnosti koje su dovele do Oktobarske revolucije, kao i za period Staljinove vladavine. Orvel je u svom eseju Zašto pišem objasnio da je Životinjska farma prvo delo u kom je svesno pokušao da spoji politički i umetnički smisao u jedno. Radnja romana odvija se u Engleskoj na Veleposedničkoj farmi, čiji je vlasnik farmer Džouns. Svinje Napoleon i Snoubol, vođene idejom Starog Majora, predvode ostale životinje sa farme u revoluciji protiv ljudi i obećavaju im bolje uslove. Nakon uspešnog proterivanja farmera Džounsa, svinje nizom manipulacija ostaju na vlasti i uspostavljaju diktaturu. Napoleon i Snoubol ubrzo piočinju da vode borbu oko vlasti i Napoleon odnosi pobedu i proglašava se vođom farme. Hteo sam da naravoučenije bude da revolucije donose radikalno poboljšanje samo kada su mase budne i znaju kako da zbace svoje vođe čim ovi obave svoj posao. Trebalo je da prekretnica u priči bude trenutak kada svinje zadrže mleko i jabuke za sebe – isticao je Orvel.

Farenhajt 451

Ovaj distopijski roman Reja Bredberija govori o američkom društvu u budućnosti gde je zabranjeno čitanje knjiga i kritičko mišljenje. U ovom društvu postoje vatrogasci čija je dužnost da pale knjige. Naslov aludira na temperaturu samozapaljenja papira. Glavni lik romana je vatrogasac koji u nekom momentu shvata svoju pravu ulogu cenzurisanja književnosti i uništavanja znanja i posvećuje se njihovoj zaštiti. Bredberi je bio inspirisan spaljivanjima knjiga koja su sprovodili nacisti i ideologijom Sovjetskog Saveza. Kasnijih godina opisao je roman kao kritiku društva u kome mediji umanjuju interesovanje za književnost i u jednom intervjuu 1994. istakao je da ovo delo nikada nije bilo relevantnije zbog političke korektnosti, koju je opisao kao pravog neprijatelja današnjice i kao kontrolu misli i slobode govora.

Sanjaju li androidi električne ovce?

Sanjaju li androidi električne ovce? je roman američkog pisca Filipa K. Dika iz 1968. godine. Radnja romana smeštena je bliskoj post-apokaliptičnoj budućnosti, u kome je svet uništen nuklearnim ratom. Većina životinja i biljaka je ugrožena i posedovati neku od njih predstavlja statusni simbol. Glavna radnja prati Rika Dekarda, lovca na androide, dok sekundarni prati Džona Isidora koji pomaže androidima beguncima. Roman se bavi pitanjem empatije i istražuje šta znači biti čovek i šta to razlikuje čoveka od androida. Takođe se postavlja i pitanje da li i androidi mogu pronaći neku svrhu života.

Mi

Mi je socijalno-fantastični roman ruskog pisca Jevgenija Zamjatina napisan 1920. godine u Lenjingradu i prvobitno objavljen na enlgeskom jeziku u Americi. Na ruskom je u potpunosti objavljen tek 1952. godine. Radnja se odvija u uniformisanom društvu kojim vlada kult novih mašina. Ličnost je zanemarena u svetu u kom vladaju mašine i birokratija. Ljudi žive u totalitarnom društvu lišeni emocija i kreativnosti. Pojedinac je delić preciznog i složenog mehanizma kojim upravljaju savremeni inkvizitori. Za ljubav se dobijaju bonovi koje je moguće iskoristiti u tačno određeno vreme i grad je opasan zidovima i staklenim krovom.

Paklena pomorandža

Paklena pomorandža je satira engleskog pisca Entonija Berdžesa iz 1962. godine. Priča je smeštena u bliskoj budućnosti i prati delikventa Aleksa. On i njegovi prijatelji su nasilnici koji prebijaju ljude i siluju žene. Nakon što počini ubistvo, Aleks biva osuđen na četrnaest godina zatvora, ali nakon dve godine dolazi ministar unutrašnjih poslova i odvodi Aleksa kako bi na njemu sproveli terapiju rehabilitacije kriminalaca, koja je etički diskutabilna. Roman se bavi temama psihijatrije, maloletničke delikvencije i političkom i ekonomskom situacijom u distopijskoj budućoj Britaniji. Takođe postavlja pitanje volje i slobode koju ima pojedinac.

Nina Bojović