Dejvid Gemel – Mač u oluji



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Gemel je uspeo u onome što mnoge knjige poslednjih xy godina nisu – učinio je da povratim davno izgubljeno ushićenje tokom čitanja, kao i nestrpljenje tokom svakodnevnih obaveza usled želje za čitanjem. I to ni manje ni više nego herojskom fantastikom, toliko puta prepričanom, prežvakanom, recikliranom – ali sa očiglednim gemelovskim šmekom. 

UNIVERZALNO HEROJSTVO

Mač u oluji bavi se Rigantima, plemenskim narodom prebogate istorije, kulture i običaja. Osim povremenih međusobnih kavgi, uglavnom žive u miru, i svako doprinosi zajednici onim što najbolje zna da radi. O njihovom životu saznaćemo primarno kroz Konavara, Mača u oluji, koji će uz pomoć neviđenog herojstva, uz nadzor polubožanskih šumskih bića, započeti legendu.

Istina, svedočićete konvencionalnom fantastičnom herojstvu u vidu borbe protiv naizgled nepobedive vojske, spašavanju dama u nevolji, usmrćivanju zveri, međutim, Gemel u čitavu formulu dodaje i ono istinsko, ljudsko herojstvo, sa kojim svaki čitalac može da se simpatiše. U Maču u oluji je svako heroj, ne samo ratnik – majka, otac, brat, prijatelj, kovač, zemljoradnik, prostitutka, druid, pa čak i jedna povučena veštica koju ćete, siguran sam, jako brzo zavoleti.

Svako herojstvo počiva na strahu, i riganstki junaci i junakinje će mu se suprotstaviti na načine koje će ih još snažnije vezati za čitaoce. U tom smislu Riganti su heroji ove fantastike, a ne samo glavni junak Konavar.

KULTURA

Riganti su deo keltojskih naroda i strepe od iznenadnog napada od strane prekomorske imperije, do sada nesavladive vojske koja se služi inovativnim ratnim manevrima i opremom. Naravno, ovde je u pitanju snažna inspiracija rimskom invazijom britanskih ostrva i Kelta, ali vas ova činjenica ni u jednom trenutku neće nasilno izvući iz celokupnog narativa i uživljavanja u odnose Riganata.

Ljubav prema prirodi i drugima, moral i dužnost veliki su deo riganstkog mentaliteta – i dok se ove tri stvari neće nužno podudarati sa našim današnjim shvatanjima, ubrzo ćete uhvatiti sebe kako u potpunosti razumete i na neki način “živite” kroz ovo pleme. Primera radi, prostitucija kao legitimno zanimanje unutar plemena osramotilo bi i današnju holandsku profesionalku, međutim ove žene kod Riganata poseduju određeni status i jako su cenjene zbog usluga i fizičko-emotivnog olakšanja koje pružaju. Na kraju dana je sve stvar navike i vaspitanja, i sve dok ne narušava život ili prava drugih, zaslužuje ljudsko poštovanje koje Riganti iznova i iznova opravdavaju.

Jako bitan faktor u čitavom Gemelovom svetu čine šeji – polubožanska stvorenja, prisutna na Zemlji još pre nastanka čovečanstva. Premda će u dosta slučajeva služiti kao pomagači u razrešenju nerešivih zapleta (što je u fantastici sveprisutno), u priču će uneti popriličan broj filozofskih dilema i rasprava. Budući da su svedočili nastanku života i njegovom čitavom razvitku, imaće potpuno drugačije poglede na dobro, zlo, pa čak i moral kao takav u odnosu na junake i čitaoce. Uprkos tome, čak će i ova bića iznenaditi s vremena na vreme i pokazaće određenu višeslojnost i na kraju i ljudskost, stečenu posmatranjem ljudi i mešanjem u njihov život.

PISAC ILI DRVOSEČA?

Nedavno sam naišao na komentar koji kaže da Gemel piše kao drvoseča, i sa ovom tvrdnjom ne bih mogao više da se složim. Pre svega, rečenice su mu vrlo kratke, događaji kojima se bavi po poglavljima takođe, podeljenih po različitim vremenskim periodima i junacima, ali uprkos tome konstantno poentira. Koristeći pero poput teške ali ujedno i precizne oštrice, seče priču na kratke delove posvećujući svakom liku i događaju tek toliko pažnje da počnemo da se vezujemo za njih.

I tako će Gemel seći i seći, a mi ćemo od naizgled previše manjih delova ipak razumeti čitavo stanje sveta i živećemo u njemu čitavih 400 strana, a što je najvažnije, upoznaćemo skoro u potpunosti sve likove za jako kratko vreme. U čitavoj brzini i preciznosti, Gemelova oštrica ne ostavlja previše vremena ni likovima ni čitaocima za predah, tako da ćete proživljavati brojne emotivne scene, žrtve, sklapanje novih i razbijanje starih prijateljstava, već u prvih 50-100 strana. Zvuči kao premalo vremena za uspostavljanje veze između čitaoca i likova, međutim varate se, ja kao čitalac potvrđujem da nisam shvatao koliko su me Riganti “kupili” već u prvih nekoliko strana dok emocije nisu počele same da izlaze na površinu.

Istini za volju, Gemel će često zaći u domen “Televisa presenta” (za mlađe čitaoce ovog prikaza – latinoameričku seriju), ali će se ubrzo iskupiti snažnim, epskim pričama i rigantskim plemenom koje je centar svega i koje će nas, hteli mi to ili ne, uzeti pod svoje.

ZAKLJUČAK

Mač u oluji je za svakoga – bilo da ste stari veteran fantastike, početnik u istoj, ili da ne možete očima da je pogledate (ono čuveno “Ne mogu ti ja te zmajeve i vilenjake…” – inače, nema ni jednih ni drugih).

Dovoljno naivne i proste forme, a u isto vreme se baveći suštinom ljudske prirode, međuljudskim odnosima i ozbiljnim pojavama sa kojima se svakodnevno susrećemo i mi kao čitaoci – strahom i preživljavanjem – Mač u oluji u potpunosti odgovara na pitanje šta znači biti heroj. Odgovor vas možda neće iznenaditi, ali će vas svakako vratiti na pravi, ovozemaljski put.

Dušan Prvački



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Stiže prvo zvanično reizdanje albuma "Nuklearne olimpijske igre" Satana Panonskog

"Rijetko kada se na domaćoj sceni pojavi tako osebujan lik kao sto je to bio Ivica Čuljak. Znan i kao Kečer II a još poznatiji kao Sata...

10 najčitanijih

Arhiva