Najveći problem sa likovima koji decenijama egzistiraju u popularnoj kulturi jeste – šta reći novo i originalno a da nije rečeno stotinama puta? Nije reč samo o američkom stripu, možda su Boneli junaci još bolji pokazatelji kako recikliranje ideja može da dovede do potpunog kolapsa suštine samog lika. No, ako se držimo baš američkog stripa, jer je o njemu ovde reč, superherojska scena polako ali sigurno tone u glib iz koga je teško izvući se. U očajničkim pokušajima da održe isplativost pravljenja novih sadržaja, dva golijata američke superherosjke scene – Marvel i DC – posežu za sve nezgrapnijim a sve manje opravdanim krosoverima i događajima po receptu „što više likova natrpati pred što veću pretnju“. Okej to deluje jednom, ili dvaput. Ali desetinama puta GODIŠNJE je zaista besmisleno.

Srećom, svaki junak ima makar fer šansu da unutar sopstvenog serijala ugosti autore koji imaju da kažu nešto novo i inventivno. Ili da makar umeju da recikliraju stare ideje na nov i inventivan način. Svedoci smo da Al Juing i Džo Benet upravo to učinili na serijalu „Besmrtni Hulk“.

Prvo generalije – „Besmrtni Hulk“ je serijal od 50 epizoda, a Čarobna knjiga sve to objavljuje u četiri knjige. Naslovnice je radio Aleks Ros, a gostujući crtači u serijalu su povremeno skinuli deo tereta sa pleća Džoa Beneta. Serijal završen pre nepunih godinu dana, pa je reč o nečemu veoma friškom i aktuelnom, pritom nominovanom za Ajznera. To je nešto što ste mogli i da izguglate, ili možda već znate, ali dobro. Potrebno predznanje? Ne, osim elementarnog poznavanja ko ili šta Hulk zapravo jeste.


Ko je pratio ovaj serijal dok je izlazio zna da je ovo nešto što se odavno – ako i ikada – nije radilo sa Hulkom. Ukratko rečeno, ono što je Alan Mur svojevremeno uradio Stvorenju iz močvare upravo je ista vrsta reinterpretacije, seciranja i ambicioznog i maestralno izvedenog pripovedanja koju je Al Juing primenio na Hulka u ovom serijalu. Pobijam li sebe u početnoj tvrdnji? Ako je sve samo recikliranje, pa i ovo, gde je tu originalnost? E, pa, u tome je caka. Modus operandi! Način delovanja Ala Juinga, kao i u svoje vreme Alana Mura, od korišćenja postojećih motiva i mitologije formiranog lika čini remek-delo pripovedanja.

Hulk iza sebe ima šest decenija istorije. I, bogami, za šest decenija je proživeo dosta toga. (Zapravo, baš sada, u maju 2022, puni 60. godina.) Hulk je potekao iz ideje uzete iz „Frankenštajna“, „Doktora Džekila i mister Hajda“, hebrejske mitologije (golem), ali i tadašnje fascinacije silom atoma i strahom od nuklearnog rata. Ali u suštini to je ideja o čudovištu koje čuči u nama. U ovom slučaju, čudovištu koje napaja gnev i gama radijacija.

Nesrećni doktor Brus Baner i gnevni Hulk su prošli kroz mnoge nedaće. Bili su Osvetnici, a i progonili su ih Osvetnici. Bili su heroji, bili su zločinci, bili su zlostavljani, nanosili su zlo drugima (svesno i nesvesno). Trpeli su izdaje, strah u očima drugih, progone, neshvatanje… I ginuli su. Iznova, iznova, iznova i iznova. I baš tu na scenu stupa Al Juing. Jedna smrt previše, i još jedno nesrećno vaskrsenje, i Hulk je konačno gurnut s ivice ponora – pravo u pakao. Vratio se, naravno, ali je doneo pakao nazad sa sobom.

„Besmrtni Hulk“ kreće od jednostavne premise: ako Brus Baner pogine tokom dana, vratiće se noću kao Hulk. Ali ne bilo kakav, već tzv. Đavolji Hulk, koji je inteligentan, zastrašujući i veoma veoma moćan. I on nosi sa sobom lične demone koje brzo naslućujemo, entitete koji mu ne daju mira, komadiće slagalice koje je Juing prosuo po podu i kao svaki dobar igrač pazla kreće da sklapa ivice i ćoškove.

Normalan ritam naracije, fragmenti priče koja se polako raspliće i – BAM! Događaji počnu da se razvijaju neverovatnom brzinom i intenzitetom jer je slika koju Juing sklapa od ove slagalice u sredini deluje poput lica iz pakla. Bukvalno rečeno. Do kraja četvrte knjige – i ovo vam nije nikakav spojler – Juing i Benet će na ingeniozan način posetiti svaki kutak Hulkove šezdesetogodišnje istorije i svih likova koji su ga definisali, a priča koja se na kraju sklopi iz svih ovih fragmenata nešto je toliko nestvarno i maštovito da je zaista retko viđeno u superherojskom stripu.

Hodam po minskom polju da ne odam previše a pružim dovoljno da zagolicam maštu i predstavim da je BAŠ OVAJ serijal o Hulku poseban po mnogočemu. Na kraju, nemam reči da to opišem osim da se okoristim delom predgovora Džefa Lemira za „Besmrtnog Hulka“: „Ranije sam BAŠ želeo da jednog dana pišem Hulka. Više to ne želim.“ Zašto? Jer je Juing rekao sve što je bilo potrebno ovim serijalom. Svaka priča o Hulku posle ove biće zasenjena njenom sirovom snagom i genijalnom postavkom. „Svaka svetlost baca senku“, piše u na jednom mestu. A senka koja se pruža iza Hulka u ovom serijalu veća je nego što iko može naslututu.

Nikola Dragomirović