Veliki poziv na ples stiže nam od kruševačkog benda Keni nije mrtav, kojim najavljuju veliku koncertnu promociju albuma “Ajmo da plešemo” i ujedno svoj prvi samostalni beogradski koncert.

S obzirom da su za kratko vreme uspeli da, od lokalnog benda postanu poznati širom Srbije i u regionu, sasvim je moguće da u rukama imaju neku tajnu formulu za postizanje uspeha. 

Ovim povodom, braća Kenijevci su nam otkrili šta to možemo da očekujemo na samom koncertu, kakvu set listu su nam pripremili, ali i koja im to interna fora uvek izmami osmeh na lice.

Budite sigurni da Keni nije mrtav i zapevaće 23. decembra na bini Doma omladine, u sali Amerikana. Vidimo se tamo.

foto: Tanja Drobnjak
HC: Recite nam nešto više o ovom koncertu? Kako teku pripreme i kako ste došli na ideju da to bude baš ovaj prostor?

KNM:
Puno je razloga. Nisu potrebne propusnice i testovi. Želeli smo da napravimo žurku za kraj godine, tako da nam je potreban plesni podijum, i velika bina na koju možemo da smestimo dva bubnja, opremu i sva ta ludila. Keni je jedan od poprilično glasan bend (na prošla dva nastupa u Novom Sadu, počeo je da otpada malter sa plafona), tako da ćemo ovaj put imati priliku da odsviramo koncert i da on zazvuči baš onako kako mi to želimo!

HC: Nije Arena, koju Mateja pominje u jednom intervjuu. Citiraću: “Ja sam nastavio da vežbam svaki dan, kao da sutra imam nastup u Areni, a zapravo nije bilo ni izgleda za osnivanje benda.” Gledajući Vaš razvojni put i čitav pristup koji imate prema kreiranju, muzici, umetnosti uopšte ta Arena možda i nije tako daleko?

KNM:
Arena je trenutno od nas udaljena samo 4 kilometara [smeh]! Šalu na stranu, pogledajte trend nekih novih autora ili manifestacija kod nas i u regionu. Koncertne hale su uglavnom pune.

HC: Kod Vas se trenutno dosta toga dešava, pa je tako 17. decembra objavljen novi spot za pesmu “Vetar” sa prvog albuma koji je bend radio sa Dušanom Bartolovićem. Kako je došlo do ove saradnje i šta nam to još možete reći ovom spotu i pesmi?

KNM:
Razmišljali smo dosta o direktoru fotografije kog bi mogli da spojimo sa sjajnim rediteljima novijeg kova. Dušan, Tara i Milutin su bile preporuke naših poznanika kojima smo neizmerno zahvalni što su nas spojili.

Spot je snimljen u raskošnom zdanju rezidencije Kneza Pavla u Šafarikovoj ulici u Beogradu. Praktično na minus dva stepena. Dobro smo namučili celu ekipu.

HC: Da li će još neka pesma sa prvog albuma doživeti ekranizaciju? (Ako da) Koja pesma je u pitanju? Možete li nam reći nešto više o tome?

KNM:
Hoće! Jedan je već u fazi snimanja, drugi je idejno gotov. Tu je sjajna saradnja sa Kjuom sa kojim smo radili spot za “Samodisciplinu”, a takođe moramo da naglasimo da nas očekuje i jedna ekranizacija sa Fikus produkcijom. Spotove radimo u želji da naš album što više približimo ljudima kojima bi mogao da se dopadne, a da još nisu imali priliku da čuju za nas.

HC: Sada je već prošlo nekih mesec i više dana od kada se pojavio album “Ajmo da plešemo”(5. novembar). Kakvi su utisci? Jeste li zadovoljni reakcijama publike do sada?

KNM:
Dugo smo funkcionisali kao bend bez zvaničnog izdanja, iako iza sebe imamo izdavača. To obostrano razumevanje, dalo nam je prostora da uradimo većinu stvari baš onako kako smo želeli i drago nam je da se album svideo ljudima do kojih je došao za ovo kratko vreme.

HC: Pripremajući pitanja za ovaj intervju, primetila sam da mi se u pozadini, u glavi vrti vaša stvar “Dobro je”. Izgleda da je to stvar sa kojom sam se najviše povezala, do sada. Ali, zanima me, kako to izgleda iz nekog vašeg ugla, koja pesma se posebno izdvojila sa ovog albuma?

KNM:
Hvala na ovom komentaru. Za ovu pesmu smo spremili posebno iznenađenje na koncertu u Amerikani. U ovom trenutku “Venecijaneri” i “Šolja tople kafe” su najviše zastupljeni u plejlistama ljudi po platformama, a koncertno “Ajmo da plešemo” uglavnom završi prelepom sihronizacijom publike i benda.

foto: Tanja Drobnjak
HC: S obzirom da ste na sceni aktuelni tek nekoliko godina (tačnije od 2017), oko vas se brzo podigla velika prašina. Međutim, čitajući i gledajući neke Vaše intervjue stiče se utisak da se sve to desilo spontano, brzo, i što se ono kaže - preko noći. Kao da tu nije bilo tih godina kada se sanjalo, želelo, vežbalo, težilo ka tom nekom trenutku kada će se sve kockice sklopiti u sada čuveni “Keni nije mrtav”.

KNM:
Haha “Čuveni” je interna fora benda za bilo koga ili bilo šta što pomenemo. Korona je promenila svačije planove, pa i naše. Mi smo vreme do albuma ubijali stalnim nastupima, onda je to izostalo neko vreme, ali smo gledali da se što pre snađemo u novonastaloj situaciji i da nastavimo dalje.

HC: Šta je to što je, osim Samodiscipline potrebno za postizanje jednog ovakvog uspeha?

KNM:
Samo samodisciplina [smeh].

HC: Više puta ste pričali o tome da je sve krenulo od panka, ali je vremenom poprimilo neke druge oblike. Neću vas sada daviti da ponovo pričate o tome, ali bih se osvrnula na kratko na to da je to što ste vi kreirali deo tog nekog, nazovimo ga “novi, novi, novi talas”, koji se lagano razvija poslednjih par godina.

Pojavili su se neki novi mladi ljudi, sa novim svežim idejama, među kojima ste i vi. Formirao se taj neki novi pravac koji je negde mešavina svega što smo do sada mogli da vidimo tj čujemo, (možda 70-e, ili 80-e za nijansu više, imaju najsnažniji uticaj). Obrađuju se te neke aktuelne teme i možda je veći fokus na nekoj čovekovoj unutrašnjoj borbi i na pronalaženju tog nekog njegovog, individualnog mesta u ovom svetu …

KNM:
Ove pesme su priče iz života bilo kog čoveka naših godina.. Sve ostalo je spoj zvukova koji je tu da pojača ili sakrije emocije. Iako je možda ritam nekih pesama sa albuma nešto drugačiji, Keni je punk i dalje po većini stvari koje radi i kako fukncioniše kao bend. Zato se na nastupima sve naše i stare i nove pesme savršeno uklapaju.

HC: Kako vi vidite trenutno stanje na muzičkoj sceni i vaše mesto u svemu tome?

KNM:
Danas, više nego ikad žanrovi ne igraju presudnu ulogu. Svi smo zajedno na svim platformama. Sjajno je kad neko izbaci novu pesmu, pa se dopadne ljudima, a onda i tvoja pesma bude među predloženim numerama, ili kad pogledate sve te plejliste ljudi po Spotifaju ili Dizeru i shvatite taj prelepi haos zvani muzika.

HC: Gde publika može da pleše sa vama posle Amerikane? Imate li još neke dogovorene datume?

KNM:
Iako smo trenutno žestoko fokusirani na Dom omladine, naravno da imamo još neke datume, među kojima je još jedan nama izuzetno drag nastup. Tu je već i par letnjih festivala, ali i Zagreb, koji je dodat listi dogovorenih gradova u regionu koje do sada nismo posetili.

HC: Šta biste poručili onima koji su na početku karijere ili se razmišljaju da li da pokrenu neku svoju priču i osnuju bend?

KNM:
Ne postoji ispravan način niti formula. Dobra pesma menja sve.

HC: Hajde da za kraj još jednom pozovemo publiku da se 23. decembra pojavi u Amerikani i šta ih tamo očekuje?

KNM:
Očekuje nas bukvalno celovečernja žurka, Početak je tačno u 20 časova. “Jutro žurka” je tu da zajedno đuskamo uz pesme naših dragih kolega, Sjajni Đurađ će pratiti Blink DJ set za bubnjevima uz razne očekivane i neočekivane trake, a Keni je spremio najbolju setlistu, sastavljenu od starih pesama, najboljih pesama sa albuma, ali i zaista nama drage i specijalne goste. Sky Wikluh i Ivan Jegdić će se naći sa nama na bini. Pozivamo vas sve u Amerikanu ovog četvrtka na porciju druženja sa Kenijima, biće zaista lep događaj.

intervju pripremila Ivana Grujić