Smrt je samo početak...



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Svake nedelje mi se e-sanduče puni imejlovima u kojima se nalaze vesti o bendovima i skoro svako od njih sadrži link za preuzimanje izdanja o kome se govori. Folder u kome čuvam sve to što mi pristigne je prepun toliko da se ne isplati da o svakom od tih izdanja posvetim dovoljno vremena za preslušavanje jer ionako imam tušta i tma samostalno nabavljene muzike. Stoga sam rešio da pišem samo o onime što mogu svrstati u sledeće tri kategorije (koje su ujedno i ocene):

G: generalno je OK, vredi preslušati, ali nije ostavilo jači utisak na mene;
VG: veoma dobro izdanje koje vredi vašeg vremena;
E: odlično izdanje koje se ne sme zaobići.

*Naslov ovog teksta je inspirisan kultnim Death Is Just the Beginning kompilacijama jer ću, jelte, pisati uglavnom o death metalu.


Abstrakt (Finska)
Uncreation (2021)
Inverse Records

Imao sam sreće da prvo čujem jedan od singlova ovog benda pre nego što sam video omot. Iskreno, ovakve sam albume izbegavao u lokalnom CD šopu u vreme kada sam bio srednjoškolac. Nešto šareno kosmičko: planeta, crvotočina, logo mnogo manji od preglomaznog naziva albuma. No, koliko je omot očajan, sama muzika je potpuna kontra. Uncreation je drugi po redu album finskog meloblack benda Abstrakt i za njega imam samo reči hvale. Sem meloblack osnove se može čuti pregršt sympho slojeva koji na momente zvuče tako epski da bi samo te deonice lako našle mesto na onim epic workout plejlistama. Što se ostatka muzičkog i vokalnog dela tiče, ja tu ništa ne bih promenio. Mešavina Dimmu Borgira i Agathodaimona sa, naravno, ličnim pečatom. Poletno, te idejno, aranžerski i produkcijski taman kako treba. (E)

Vox Mortis (Indonezija)
Avignam Jagat Samagram (2021)
Cerberus Productions

Članovi benda su se sami javili i u istom mejlu mejlu su mi poslali prvo promo izdanje sa dve pesme. Pošto mi se svidelo ono što sam čuo, obećali su da će poslati album čim bude bio dostupan. Avignam Jagat Samagram je, sa izuzećem vokala, muzički potpuno u duhu Cannibal Coprse, Hate Eternal, ranih Morbid Angel i sličnih bendova. Ono što ih razlikuje od većine su tekstovi koji su posvećeni borbi za prava životinja (preciznije – borbi protiv konzumacije psećeg mesa), te korišćenje trombona i gudačkih instrumenata u nekim pesmama. Produkcija je kristalno čista, moderna i svakom članu Vox Mortisa daje prostora da se iskaže. Perfektan debi! (E)

Scaffold (Srbija)
Codex Gigas (2021)
Satanath Records / Old Shadows Records / The Ritual Productions

Kultni beogradski death metal bend Scaffold nije razočarao svojim drugim dugsvirajućim izdanjem. Iako je sastav (kroz koji su do sada prodefilovale legije muzičara) osnovan pre skoro 3 pune decenije, to ih nije omelo da iznedre veoma dobro, nadasve sveže izdanje. Codex Gigas se muzički može videti kao svojevrsni omaž zvuku death metala sa kraja osamdesetih i početka devedesetih. Oseća se duh tog vremena, te na trenutke čujem nešto što me podseti na određene deonice sa albuma Penetralia od Hypocrisy, te na Shadows of the Past od Sentenced. Ubacivanje klavijaturnih deonica je pun pogodak, odmah to da napomenem – uklopile su se odlično sa ostatkom muzike. Vokal mi se svideo zbog toga što odaje utisak kao da se na njemu najmanje radilo tokom miksa – zvuči prirodno izmučeno (da se tako izrazim), kao kakvo pripovedačko roptanje. Solaže su vrhunske, a sama boja gitare nije mogla biti bolja. Posebna poslastica je obrada Psychopathic Mind od naših Bloodbath, mada Scaffoldu nije prvi put da im odaje počast. (E)

Arawn (Češka)
Odkazy doby (2020)
Slovak Metal Army

Na melodeath sam slab, ali sam prema istom baš zbog toga veoma kritičan. Iako volim eksperimentisanje sa ovim podžanrom, najdraža su mi ona izdanja koja su klasičnija - u, da tako kažem, oldschool duhu. Arawn su, barem na svom prošlodišnjem albumu, više nego jasno pokazali da svoj rad shvataju veoma ozbiljno, tako da ga krasi melodična, poletna muzika sa prstohvatom setnijih melodija. Gomila trešeraja prožima svaki rif koji je praćen ludačko dobrim harsh vokalom kakav najviše volim, pogotovo što su tekstovi na maternjem im jeziku. Okazy doby nije nešto najbolje što sam čuo od melodeath izdanja, ima tu podosta toga što je već viđeno i što bi inače umelo da mi zasmeta (na primer bubnjevi koji jesu energični, dobro odsvirani, ali prečesto ritmički generični). To ipak ne može da promeni činjenicu da mi je neverovatno drago što sam dobio priliku da čujem ovako dobar sastav. (VG)

Ablaze My Sorrow (Švedska)
Among Ashes and Monoliths (2021)
Black Lion Records

Ablaze My Sorrow je bend koji nije imao sreće da postane mnogo veće ime nego što trenutno jeste jer to i te kako zaslužuje. Od prvog trenutka kada sam ih čuo su mi postali draži nego njihovi svetski poznatiji zemljaci At the Gates. Na sceni su još od 1993, a do 2002. su objavili 3 albuma, isto toliko demoa i jedan EP. Posle izlaska iz sedmogodišnjeg hiatusa (2006-2013) su 2016. objavili odličan Black, dok je prošlog meseca izašao Among Ashes and Monoliths koji je ujedno i najbolje izdanje u njihovom opusu. Ne sporim da je meni omiljen Anger, Hate and Fury iz 2002, ali ovaj album je skup svega najkvalitetnijeg što su snimili do sada, plus su sebi dozvolili da iskorače iz svoje sigurne zone i da snime neke pesme koje su netipične za njih. Ablaze my Sorrow su oduvek imali prepoznatljiv zvuk, neki specifični šmek. U stvaralačkom procesu ne da nisu izgubili svoju srž, već su je nadogradili na najbolji mogući način. Iskren i energičan melodeath, emotivan nadasve. Već sada je jedan od kandidata za album godine. (E)

Sadistik Forest (Finska)
Morbid Majesties (2018)
Transcending Obscurity Records

Izdavač ovih derana je delio Bandcamp kodove albuma, a ja sam u pravo vreme bio za kompom, te jedan id sto ponuđenih iskoristio. Privuklo me je ime benda za koji nisam dotle čuo. Sadistik Forest - groovy, slamming death metal mašinerija čija mi je muzika legla baš kao budali šamar. Zbog albuma kao što je Morbid Majesties zažalim što više nemam dugu kosu, kakvu-takvu. Ko mi je kriv što sam želeo ozbiljan (lol), stabilan posao a ne da na pragu četrdesete lomim vrat jureći da stignem Corpsgrindera. Šalim se – njega niko ne može stići. Nego, da se vratim na album: odličan je od početka do kraja. Čista energija, brutalna, vrhunska. Jedva čekam novi EP koji izlazi za 2 meseca! (E)

Antonio Jovanović



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Vesti

10 najčitanijih

Arhiva