Uvek kad pomislite da srpski Sijetl ne može da vas prijatno iznenadi novim zvukom, on kao da se baš dobro potrudi da vas iz inata razuveri u to. Grad Bjesova ima novu muzičku atrakciju i ponovo daje ogroman doprinos muzičkoj sceni u ovom delu Srbije. Tim povodom, predstavljamo vam staru i dobro poznatu ekipu, a u isto vreme novi milanovački bend, Mark My Words! Razgovaramo sa Vladimirom, Markom i Budimirom.
HC: Mark My Words! je nov bend na sceni ali ljudi u njemu i te kako imaju iskustva. Svirali ste i svirate u bendovima The Brushalters, Soulcage, No Way Back, Anti-Dogma, Hit By Pain, Strah od Džeki Čena, Yox... Pa nam na počektu možete reći kako je sve krenulo i po čemu se MMW razlikuje od vaših dosadašnjih bendova?
MMW: Budimir i ja smo u više navrata pokušavali da osnujemo bend koji bi svirao metalcore, bilo je tu raznih ideja i postava, živimo u malom gradu i samim tim smo bili ograničeni na par ljudi. Počeli smo da radimo na pesmama, ali smo ubrzo shvatili da pored nas dvojice niko u tadašnjoj postavi nije imao volje i elana da tu priču održimo i uozbiljimo. Jedno vreme smo čak svirali samo nas dvojica, džemovali, radili na muzici i aranžmanima. Falio nam je basista, setio sam drugara iz Čačka, Vlada Rašića, pozvao sam ga, bio je jako zainteresovan, odradili smo probu kao trio i to je bilo to, brzo smo zazvučali kao da smo svirali mesecima zajedno. Svaki bend je poseban na svoj način, mora da poseduje svoj neki šmek i priču, isto tako nezahvalno je porediti se sa drugima, pogotovo u bendovima u kojima smo svirali ili sviramo. Ali i te kako imamo šta novo da ponudimo što je najbitnije, a bilo bi apsurdno svirati u više bendova isti žanr, ne vidim poentu. Pored muzike, energije i aranžmana, mi smo jedan od retkih bendova koji ovaj žanr muzike svira kao trio.
HC: Kada smo se poslednji put videli, pomenuo si Killswitch Engage kao jednu od referenci. Da li se nešto u međuvremenu promenilo i čiji još zvuk bi mogli da dovedete u vezu sa vašim bendom?
MMW: U suštini, Killswitch Engage, Parkway Drive, As I Lay Dying, Caliban i slični bendovi su nam neke reference kako bismo želeli da zvučimo. Trudićemo se da eksperimentišemo dovoljno da obuhvatimo različite pravce, a da opet ostanemo u okvirima metalcore pravca. Eksperimentisanje nas je i spojilo u ovaj bend, jer smo se u jednom trenutku osetili ograničeni pravcima koje smo svirali, a to je uglavnom bio hardcore i punk.
HC: Bend je upravo objavio svoj prvi spot-singl za pesmu „Through my eyes“ i to prilično iznenada. Zapravo, tek dan pred objavu ste i napravili fejsbuk stranicu. Da li je taj „iznenadni pristup“ planski urađen?
MMW: U suštini jeste odrađeno planski. Bend već neko vreme ima stranicu na instagramu, tu smo izbacili par fotki sa snimanja, i u planu je bilo još par fotki dok se ne završe pesma i spot, međutim te fotke nisu urađene zbog nekih drugh okolnosti (posao, Korona, obaveze), pa nismo hteli da žurimo sa stranicom na fejsu dok se ne završe spot i pesma.
HC: Zašto ste se baš za ovu numeru odlučili? Da li ona možda najbolje predstavlja bend? I, iskoristite priliku i predstavite samu pesmu, o čemu govori...
MMW: Ovo je pesma koju smo prvo napravili i odjednom nam se svidela, dugo smo radili na njoj i nekako nam je prirasla srcu. I hteli smo da je snimimo odmah, jer toliko dugo se znamo, dobri smo drugari i sviramo toliko dugo godina, a nismo nikad ništa snimili zajedno. Tekst pesme je napisao Filip Mijatović koji je prvobitno bio vokal u bendu, ali je zbog posla otišao preko grane, i mi ga ovom prilikom puno pozdravljamo.
HC: Na fejsbuk stranici možemo videti fotke iz studija. Koliko je pesama snimljeno i šta dalje imate u planu, da izbacujete pesmu po pesmu ili EP, album? Kakvi su vam planovi za dalje?
