Madball je bend koji je i te kako poznat i rado viđen na našim prostorima. Možda bih mogao i korak dalje otići i kazati da je verovatno najpopularniji hardcore sastav od Vardara, pa do Triglava, ali ću takvu tvrdnju sačuvati isključivo za prostor Srbije. Skoro ni jednoj grupi prošlogodišnjeg Exit festivala nije pošlo za rukom da potpuno ispuni prostor ispred Explosive bine. Ipak, njujorškim hardcore legendama jeste, što ide u prilog tezi koju sam izneo.

Neposredno pred njihov nastup stigao sam da u nekoliko minuta porazgovaram o par interesantnih i relevatnih tema sa nosiocem, zaštitnim likom i pevačem grupe, Freddy Cricien-om. Dotakli smo se novog albuma, ,,kadrovske politike’’ sastava, Njujorka, filma u kome se pojavljuju, a da nisu znali i ostalog. Ubrzo nakon intervjua Freddy je izleteo na binu i započeo svirku sa basistom Hoyom i drugarima, pa mu se i ovom prilikom zahvaljujem na izdvojenom vremenu. No, dosta uvodnih reči, prionimo na čitanje.


HC: Nedavno ste izdali album pod nazivom ,,For The Cause’’. Da li si zadovoljan finalnim proizvodom i da li si zadovoljan reakcijom publike?
Freddy:
Do sada sam veoma zadovoljan, kako samim albumom, tako i reakcijom publike.

HC: Prvi singl - Rev Up. Pesma obiluje reggae i dub muzičkim linijama, a i ti takođe u jednom trenutku menjaš stil pevanja i usmeravaš ga u pravcu Kariba. Odakle ta promena i kako ste došli na tu ideju?
Freddy:
Jednostavno se pojavila. Imao sam na poslednjem delu pesme nekakvu ,,udicu’’, odnosno stvorio sam u glavi sliku i način kako ću tu uleteti. Zamislio sam brz rif koji bi dobro legao na ideju, a Hoya ga je već bio smislio i dobro se uklopio. A što se outro dela tiče, Hoya i ja smo pričali o tome da bi trebalo ubaciti malo i neki drugačiji vajb na ploču. Odrastali smo slušajući raznoliku muziku. Dub, reggae, dancehall, hip hop, sve živo. Uvek smo mislili da završetak pesme lako može postati reggae traka ako je drugačije odsviraš, tako da...

HC: Na albumu se pojavljuju brojni gosti. Jedan od njih je Tim Armstrong iz Rancid-a koji je i producirao deo albuma. Kako je došlo do te saradnje?
Freddy:
Tim je moj stari prijatelj još od početka 90-ih. Kada smo bili u potrazi za mestom na kome ćemo snimati, on me je pozvao u studio u kome radi u Kaliforniji i jednostavno se desilo. Nismo baš planirali, nego se samo dogodilo. Uskočio je kao koproducent i ispalo je super. Dobro je bilo imati ga u studiju da preslušava pesme i bleji sa nama.

HC: A Ice-T? On takođe gostuje.
Freddy:
Da, Ice-T. Pa, imali smo gotovu pesmu i pomislili kako bi njegov glas dobro došao tu. Znamo ga od ranije i znamo da ima poštovanje za NYHC i naš bend, tako da sam ga pozvao. ,,Hej, da li bi hteo da odradimo stvar’’ - a on je odgovorio na to - ,,naravno čoveče, skroz sam u fazonu.’’

HC: Brian Mitts Daniels je nedavno napustio bend. Ko ga je nasledio u studiju, a ko na bini?
Freddy:
U studiju je Matt Henderson koji je u stvari originalni Madball gitarista i koji je pomogao pri oblikovanju našeg zvuka 90-ih. A na stejdžu je trenutno Dom (prim.prev. Dominik Stammen), koga zovemo Lord Frost, naš brat iz benda Born From Pain. On odrađuje sve evropske koncerte i definitivno je trenutno naš ,,čovek’’ sve dok ne vidimo koje će nam biti trajno rešenje.


HC: Ok. Deo si DMS ekipe. Da li možeš reći našim čitaocima i čitateljkama šta zapravo znači ta skraćenica?
Freddy:
Doc Martens Stomp.

HC: Da li je pesma sa tim nazivom onda nova himna klana?
Freddy:
Pa da. Mislim, to je jedno od prvobitnih imena ekipe. Moglo bi se reći da nam je himna.

HC: Je l’ DMS prisutan samo u Njujorku?
Freddy:
Stacioniran u Njujorku, ali imamo braću širom sveta.

HC: Učestvovali ste u filmu ,,Hardcore is more than music’’. U skladu sa tim i ovo pitanje. Kakav je vaš pogled na prisustvo fašističkih stuktura u hc/punk muzici?
Freddy:
Koji film je u pitanju?

HC: ,,Hardcore is more than music’’, češki film.
Freddy:
Ne znam za njega. Mi smo u tom filmu?

HC: Da, da.
Freddy:
Ok, haha.

HC: To je dokumentarni film gde vi, Agnostic Front i ostali bendovi govorite protiv fašizma, rasizma... Preporučio bih ti da ga odgledaš.
Freddy:
Da, trebalo bi da ga čekiram, haha. Ne znam šta bih ti rekao o tome. Mislim, ja sam Hispanoamerikanac, Latinos. Odrastao sam sa raznim ljudima, crnim, belim, Jevrejima, Kinezima, Filipincima... Nema mesta za takvu vrstu mentaliteta, definitivno ne u mom životu, a ne bi trebalo biti ni u bilo čijem drugom. Ni u svetu nema prostora i to je nešto protiv čega sam.

HC: Rado ste viđeni gosti na našim prostorima i često svirate ovde. Da li slušaš neki srpski hardcore bend ili neki sa prostora bivše Jugoslavije, tj. da li si upoznat generalno sa ovdašnjom scenom?
Freddy:
Siguran sam da smo nastupali sa mnogima jer uvek kada sviramo, obično su nam lokalni bendovi podrška, ali ni jedan mi ne pada na pamet trenutno i morao bih malo bolje da zakopam po mislima, haha. Volim da zasviram sa lokalnim bendovima i pozdravljam takve poteze. Uvek izrazim želju da se dovede lokalni bend da zasvira sa nama i pokaže šta zna.

HC: Prvi put sam vas slušao uživo upravo ovde, u Novom Sadu sa Nasty, Your Demise i Deez Nuts i nije bilo lokalne podrške. Nakon toga na Punk Rock Holiday festivalu 2015. u Sloveniji, takođe bez.
Freddy:
To je bila specifična turneja - Nu Breed. Tako da...

HC: Kapiram. Poslednje pitanje. Šta bi poručio našim čitaocima i čitateljkama, vašim fanovima za kraj ovog razgovora?
Freddy:
Hvala bilo kome i svakome ko podržava naš bend, bilo da je tu od ranih dana, ili se tek sada upoznaje sa našim radom. Hvala ti na tome, a mi smo tu da rokamo!

Intervju pripremio Nemanja Mitrović Timočanin