Radni dan, utorak, cena 1800 dinara za koncert dva ne baš jako popularna benda u Fabrici, na kraj Novog Sada… Nisam ni očekivao veliku posetu, ali da će broj gledalaca biti daleko manji od trocifrene brojke, e, to me je iznenadilo. Mislio sam da su se ljudi zaželeli svirke posle letnje pauze, ali je možda i drastična promena vremena (na gore) uticala na lošu posetu. Šta je - tu je. Ko je došao - došao je, a ko je došao – nije zažalio. Dobio je dva sata iskrene, dobre svirke koja je dolazila iz srca i iz muda. Ovo potonje su pogotovo pokazali Jagodinci / Beograđani iz benda Infest. 

foto: Goran Stepančev
Petnaest godina predanog rada je iza njih i to se oseti i u zvuku. Death / thrash u punoj brzini sa tekstovima na koje smo već navikli kod takvih bendova (antireligijski, ratni, horror…), ratničkim mačo stavom i srcem od čelika. Pedesetak minuta koje su sinoć dobili da zagreju masu pred glavni bend iskoristili da predstave, uglavnom, poslednji album. Pošto nisam video setlistu, a ne mogu reći da napamet znam njihov opus, po sećanju ću reći da su svirali “Hail The Mother War”, “Addicted To Flash” (meni omiljena), “Nailed To Your Spine”, “The Awakening Failed”, a verovatno i još neke sa ploče “Addicted To Flesh”. Sa prethodnog sam prepoznao “Of Everlasting Hate” i “Cold Blood War”. Publika je bilo prilično razdragana i burno je pozdravljala bend posle svake pesme, a nekolicina je igrala neke svoje privatne plesove i bolje se zabavljala od ostalih. Primetio sam i desetak pripadnica lepšeg pola što je za mene iznenađujuće, ako se uzme u obzir da su ovo bendovi koji sviraju prilično ekstremnu muziku. Gitarista i pevač Vandal je pozdravio sve koji su došli i zahvalio im se što podržavaju scenu i utorkom i radnim danima, a ne samo vikendom i što nisu tražili izgovor da ne dođu, a internet metalce je više puta častio ne baš biranim rečima, što mi je pomalo i zasmetalo jer je nekoliko puta ponovio istu tiradu. Ima prilično istine u tome da je velik broj onih koji se žale da nema svirki, a kad vam dovedu bendove na noge iznađu izgovor da ne dođu. Opet, obaveze, hronična besparica, ali i najava velikog broja dobrih koncerata ove jeseni su mogli biti razlog za malobrojnost na sinoćnjem koncertu. 

foto: Goran Stepančev
Svejedno, kako sam već rekao, oni što su došli dobili su kvalitet za sve pare. Naročito, kad su izašli Hour Of Penance na binu, negde oko 22:20. Iznenađujuće, bend je sinoć nastupio kao trio, bez basiste, kog je zamenila matrica (što mi je ispočetka prilično zasmetalo, ali sam se ubrzo navikao, jer su ostala trojica svojom virtuoznošću naterala publiku da zaborave na to). Iz prve ruke, od organizatora, čuo sam da je basista iz privatnih razloga bio sprečen da nastupa na celoj ovoj turneji, a bilo je kasno da mu nađu zamenu pa je ovakav potez bio iznuđen. Malo jače od sat vremena, sa sve bisom, Hour Of Penance su u punom sprintu protutnjali kroz Fabriku. Ostao sam fasciniran, pre svega, umećem i brzinom bubnjara Davida Villie koga zovu i “BrutalDave” (sad znam i zašto), ali su i oba gitarista (Paolo Pierri i Giulio Moschini) pokazali da odlično vladaju svojim instrumentima i bez problema u veliku brzinu sviranja uvode zatevne teničke elemente. Imao sam isti problem kao i dok su svirali Infest, da prepoznam ultra brze pesme koji je pratio brutalni growl, jer set lista nije bila na vidnom mestu, ali je Paolo povremeno i najavljivao pesme, a neke sam prepoznao po sjajnim rifovima (kao, recimo, “Reforging The Crowns”, “Theogony” ili” Regicide” sa pretposlednjeg albuma “Regicide” ili “XXI Century Imperial Crusade”, “Cast The First Stone”, “Thhe Chains OF Misdeed” i još nekoliko sa poslednjeg albuma “Cast The First Stone”. Svirali su još i “Ascension” sa “Sedition” albuma, a meni je žao što nisam čuo neke pesme sa omiljene mi ploče “Paradogma” još iz 2010. Obzirom da zvanično postoje već više od osamnaest godina sigurno im je teško da odaberu koje će pesme iz starijeg perioda svirati. Bilo, kako bilo u sedamdesetak minuta dobili smo petnaestak pesama neverovatno brzog tempa koje su prekidane samo kratkim introima ili najavama između pesama. Hour Of Penance su u maniru Huseina Bolta “odšprintali” svoj set i zahvalili se Novosađanima što su došli (i u tolikom broju). Ja lično sam izašao zadovoljan sinoć iz Fabrike, jer sam prisustvovao jednoj iskrenoj i profesionalnoj svirci. I još sam stigao na poslednji bus…

Zoran Popnovakov