The Exploited u Novom Sadu - Povratak ekploatisanih, anarhije i haosa



Sviđa ti se? Javi ostalima!

THE EXPLOITED – Don’t forget the chaos 2018 tour
Skcns Fabrika – Novi Sad, 26.4.2018 – 20 časova


Povratak velikana u Srbiju već nakon godinu dana. Prošle kalendarske smo ih gledali u okrnjenoj postavi u beogradskom Domu omladine pošto je Wattie, živa legenda panka i frontmen sastava, doživeo srčani udar na stejdžu, te je bio sprečen da svojim prisustvom uveliča taj pank spektakl. Međutim, u svojoj rešenosti da Srbiju ponovo obiđu, ovog puta ih nije omela nikakva pošast, pa su u to ime sinoć, 26. aprila, u prostorijama pune novosadske Fabrike odsvirali koncert za pamćenje.


Ulaz je bio dostupan već od 20 časova, dok je svirka počela pola sata kasnije. Vreme rezervisano za predgrupe bilo je od 20.30 do 21.40, a podrška iz Beograda, odnosno Kragujevca - Replicunts i Dishumanity – jedni rock/punk, a drugi metal/punk zvuka. Oba benda su kroz svoj polučasovni set dali omaž svom dosadašnjem radu pred razređenom publikom Fabrike. Evidentno je bilo prisustvo većeg broja mlađanih pankera i pankerki, koji su sporadičnim pogo plesovima i po nekim stage diving-om upotpunjavali svoju zabavu. Bubanj je za vreme njihovog repertoara bio postavljen ispred kompleta bubnjeva koji je čekao legende, pa se sticao utisak da su daleko bliži auditorijumu. Nakon nešto više od sat vremena rezervisanog za muzičku podršku, kreće lagano sređivanje stejdža i priprema za dolazak njih.

Moja malenkost je prvi put ove kraljeve gledala još 2005. godine, na onom čuvenom koncertu kada su neonacisti tokom četvrte pesme ubacili suzavac u dupke punu salu beogradskog SKC-a. Pre tri godine sam konačno uspeo da ih ispratim u miru na Punk Rock Holiday festivalu u Tolminu (Slovenija), a prošle, takođe bez turbulencija, u polovičnom sastavu u Domu omladine Beograda. Jedino mi je onaj Exit iz 2010. promakao, ali bože moj. Svakako sam zacrtao cilj da se svaki budući koncert ’’eksploatisanih’’ u Srbiji mora zavesti kao crveno slovo u punk rock kalendaru. A nisam ni jedini po svoj prilici.


Emocije na gotovs, glasnice ko zapete puške. Tačno je 22 i 5 i eto ih. Jedan od najuticajnijih živih punk sastava i svakako jedan od bendova sa kojima se ’’ulazi’’ u ovu priču iliti pojednostavljeno – lektire panka. Na binu izlaze Irish Rob sa basom, povratnik u redove gitarista Robbie ’’Steed’’ Davidson, frontmena brat Wullie (bubnjar) i legenda – glavom, bradom i sa tridesetak kilograma manje – Wattie Buchan. The Exploited u punoj pank opremi. Repertoar započinju kao pre 13 godina u Beogradu sa ’’Let’s Start A War’’. U publici delirijum, od prvog do zadnjeg tona. Bez priče srljaju dalje sa ’’Fightback’’, ’’Dogs of War’’ i ’’The Massacre’’, inače jedna od mojih omiljenih. Wattie sa kajlom oko vrata, sve vreme taktira udarcima mikrofonom o obrijani deo glave, dok crvena kresta nesmetano stoji.

Prvi stage diving za vreme muziciranja Škota dogodio se prilikom izvođenja ’’UK 82’’, a najveća šutka usled ’’Chaos is my life’’. Tada se na stage diving-u našao i verovatno najmlađi ljubitelj The Exploited-a, školarac iz Osnovne, dok se prvo pojavljivanje fanova na bini desilo tokom pesme ’’Alternative’’ koju je Wattie posvetio starim pankerima. Nažalost, ovaj momak je odvučen sa stejdža i nisam siguran da li se vratio među publiku. Idemo dalje sa ’’Noize Annoys’’ i ’’Never Sell Out’’ sa poslednjeg albuma ’’Fuck The System’’ od pre petnaest godina, pa onda skok na moj omiljeni (uz ’’The Massacre’’) iz 1985 – ’’Horror Epics’’ – numerom ’’Don’t Forget The Chaos’’.

Usledile su neke manje tehničke poteškoće koje su brzo rešene, pa se nastavilo sa jedinom obradom večeri - legendi The Vibrators koji su ih zadužili do te mere da su imenom ove trake krstili svoj drugi album. Naravno, reč je o ’’Troops of Tomorrow’’. Pre početka ove numere zbog gorepomenutih tehničkih problema Wattie je zapevao ’’Serbia Barmy Army’’, što su pristalice benda ispratile horskim pevanjem ovog navijačkog refrena pesme, koju do kraja ipak nismo čuli zacelo. Potom se išlo dalje sa omažom prvog albuma stvarima ’’I Believe In Anarchy’’ i ’’Cop Cars’’, te ’’Beat The Bastards’’, onda ponovo na moj omiljeni ’’The Massacre’’ sa ’’Porn Slut’’ i tako dalje i tako bliže.


Kao što rekoh, mrtva je trka koji mi je draži – ’’The Massacre’’ ili ’’Horror Epics’’, međutim, sa ovog drugog definitivno znam da mi je omiljena, a verovatno i generalno - ’’Maggie’’. Tu je već usledilo prvo probijanje do prvih redova, odnosno zaštitne ograde koja je odvajala binu od fanova. Wattie se nije libio da poznamljuje mikrofon ekipi iz publike, pa je to i ovde bio slučaj. Na sledećoj ’’Fuck The System’’ se dogodilo isto. Devojka na ramenima svog prijatelja/momka je zapevala refren. Ono što je bilo evidentno za vreme nastupa jeste da se sa velikim poteškoćama Wattie nosi. Svi su primetili da nakon nešto veće uložene energije tokom izvedbe pesme, dodiruje telo u predelu srca i pluća ne bi li se dokopao dodatne snage i vazduha, što se direktno dovodi u vezu sa njegovim srčanim napadom. Ipak, ni te zdravstvene tegobe nisu lišile publiku fenomenalnog koncerta i maksimalnog angažmana benda, a posebno Wattie-ja koji je skakutao po bini kao neki rep izvođač u cvetu mladosti.

Nakon sat i deset minuta punk rock vožnje, eto kraja. Sve vreme je Wattie prozivao Ameriku na ovaj ili onaj način, a ceo taj diskurs se na posletku ovaplotio numerom ’’Fuck the USA’’. Rekoh negde na početku da se najveća šutka dogodila prilikom ’’Chaos is My Life’’. E pa, usledio je demanti. Doslovno su i noge, i ruke, i glave, i tela leteli na sve strane Fabrike. Sjajan način da se završi jedan blistavi koncert.

Ne leži vraže - sigurno da su se vratili. Wullie, bubnjar benda i brat Wattie-ja, dohvatio je mikrofon u ruke i uz veliku zahvalnicu pozvao sve fanove da im se pridruže na bini ne bi li svi zajedno zapevali ’’Sex and Violence’’. Ono što sam propustio prošle godine u Beogradu, nisam ove u Novom Sadu. Nas pedesetak je na stejdžu Fabrike zapevalo ovu himnu. Gitarista Steed se povukao sa iste i stao pored. Okupacija od strane poklonika je prošla bez i najmanjeg incidenta i svi srećni i nasmejani se vratismo među narod. Potom se vratio i Wattie i bez nas, sa ostatkom benda, izveo ovu stvar. Ostali smo na prvom albumu pesmama ’’S.P.G’’ i naslovnom ’’Punks not dead’’. Onako kako godinama završavaju svoje setove, završiše i ovaj – ’’Was It Me’’. Pre nje je Wattie saopštio da im je ovo do sada najbolji koncert na turneji i uputio ogromno hvala svima koji su prisustvovali. Sat je otkucao 23.35 i svetla se popališe.


Fenomenalan nastup The Exploited-a i odlična organizacija MH Concerts i Serbian Hellbangers ekipe. Čak je i zvuk bio poprilično dobar, uprkos betončini Fabrike koja zna da ometa takve ambicije. Eho u vokalima Wattie-ja je na momente nailazio u čudu publiku, ali su to sitnice koje ni na koji način neće posiveti ovaj pank praznik. Ni jedan jedini incident se nije dogodio među barmi armijom tokom koncerta, što je samo znak da su pravi ljubitelji i ljubiteljke ovih Škota bili prisutni i bile prisutne. Wattie uprkos svim nedaćama koje su ga snašle je definitivno ostavio srce na bini i hvala mu na tome.

Sećam se te 2005. kada sam kao srednjoškolac zapucao iz rodnog Zaječara vozom za Beograd. Voz koji je pokupio najvernije fanove The Exploited-a iz Timočke krajine. Sećam se i ’’Let’s Start a War’’, i ’’The Massacre’’, i ’’Dogs of War’’, i pola numere ’’Chaos is My Life’’ i suzavca koji je razbio sreću i radost i ugasio emocije vatru. Sećam se i onih koji su tada bili, a više nisu sa nama. U to ime, ovaj izveštaj posvećujem najvećem The Exploited fanu Timočke Krajine, Vukiju iz Majdanpeka, koji nažalost nije doživeo da svoj omiljeni bend za života pogleda u celosti.

txt: Nemanja Mitrović Timočanin
foto: Vovka Chudinov



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva