Elio Rigonat: Želim da ostavim ogroman “trag” iza sebe



Sviđa ti se? Javi ostalima!

„Egregor“ predstavlja solo projekat beogradskog muzičara, multi instrumentaliste i amaterskog producenta, Elia Rigonata. Pored rada u svom bendu „Kobold“ kao i mnogim drugim srpskim sastavima, 29. Februara 2016. godine, Elio Rigonat je objavio svoju prvu solo pesmu „Rise“ koja je najavila prvi album „Egregor I“, objavljen nešto kasnije. 

Egregor I“ je obeležio 2016. godinu kao jedno od najbitnijih i najvećih regionalnih izdanja, našavši se na samom vrhu svih top lista muzičkih metal magazina, fanzina i portala u regionu. Takođe, album su propratile mnogobrojne pozitivne recenzije, koje su veličale raznolikost i originalan zvuk albuma. U duhu finskog melodeatha, sa uplivima progresivnih elemenata, death i blackened thrasha, „Egregor I“ je predstavio unikatan spoj, dosada neviđen na domaćoj sceni. Ubrzo, početkom 2017. godine Elio objavljuje i svoj prvi muzički video sa novom pesmom „Set Into Motion“, a par meseci kasnije i drugi album „Egregor II“

Egregor II“, okarakterisan daleko progresivnijim i avangardnijim zvukom, je zbunio većinu fanova prvog albuma. Ovo je dovelo do nesuglasica autora i publike, ali uprkos tome, album je propraćen hvalama najvernijih fanova koji prate prog i avangardne zanrove pored death metala. Cilj projekta, prema rečima Elia Rigonata, nikad nije bio ponavljanje istog stila i drastične promene od albuma do albuma nisu samo očekivane, već su i obavezne, kako bi došlo do napretka.

Elio Rigonatov projekat „Egregor“ je do sada predstavljao striktno studijski projekat, ali planovi za živ nastup postoje, iako se zvanično ne pominju. Rad na trećem albumu je takođe uveliko u toku. Nije još jasno da li će „Egregor“ ostati triologija ili će se nastaviti u nedogled jer je projekat, za jedva godinu ipo dana, doneo dva cela studijska izdanja i ne postoje tragovi posustajanja, već samo nezaustavljivog uspona.


Kada ste napravili bend, koja je vaša želja bila i kakav smisao on ima? Šta to vama znači a šta bi trebalo slušaocima?

Iako je “Egregor” kao solo projekat nastao početkom 2016. godine, neke od pesama kao što je “Rise” su još početkom 2013. godine napisane za moj bend „Lethalik” (2015. preimenovan u “Kobold”). Cilj je tada bio daleko jednostavniji nego sada – da se upijemo, isprašimo najbrutalnije što možemo u nekoj rupi od kluba i onda kolektivno sa publikom odemo na nečiju gajbu i nastavimo žurku... a da, i da jednog dana budemo najveći bend na svetu kao Metalika. 
Može se reći da smo tokom prvih par godina sviranja stvarno živeli punim plućima i sa glavama u oblacima, sasvim odsečeni od stvarnosti, jer nas nije ni zanimala. A onda smo odrasli, svako na svoj način. Neko je skapirao da nema para od metal muzike i prestali su da se bave time, neko se spustio na zemlju i muzika im je postala vikend hobi, šta reći kad je Kobold od svog postojanja promenio devet članova za samo dve ipo godine. Ja, za razliku od mnogih klinaca, muzičara, sa velikim potencijalom, koji su prošli kroz bend, iako sam znao od samog početka da su sve naše zablude o kolosalnom uspehu sigurno nemoguće, nikad nisam promenio svoje interesovanje za stvaranje muzike i sviranje, tako da sam tokom perioda nerada u Koboldu, objavio prvi solo album isključivo s ciljem lične ekspresije i stvaranja muzike. 
Finansijski uspeh me ne zanima, mišljenje publike me ne zanima, zanima me muzika i stvaranje muzike pre svega kako bih utolio svoju žeđ. Doduše, kako bih što efikasnije utolio svoju žeđ, skromni finansijski uspeh je poželjan, tako da se trudim i dalje da svoju muziku predstavim publici na što privlačniji način. Do sad sam morao da napravim mnogo kompromisa, kao i da samostalno naučim da radim bukvalno sve u vezi projekta, što uključuje sviranja svih instrumenata, snimanje i produkciju, pravljenje promo videa, organizovanje internet stranica, pravljenje CD-ova, slanje istih po celom svetu i još milion stvari... Dakle glavni cilj je lično ispunjenje duha, a onda sve ostalo i radim sve što mogu, kao jedan čovek, da to ostvarim na što efikasniji način. Ako neko u publici to ceni i želi da mi pruži podršku daljnjem radu kupovinom CD-a, to me ispunjava i svakako čini srećnim jer znam da ću moći dalje da se bavim ovime a da ne uskraćujem sebi finansijski ostala uživanja u životu.

Motivi i filozofija benda...

“Egregor” u neku ruku predstavlja dnevnik mojih razmišljanja, jer iako pišem tekstove u periodima od po petnaest minuta, do pola sata, po tekstu, pridajem veliku pažnju tematici i poruci. Reč je ogledalo sirove inspiracije u momentu. Prvi album je poprilično direktan i prati ga filozofija “buđenja iz iluzije”, dok drugi detaljnije zalazi u tematiku na veoma zamaskiran i izvrnut način. Svako mora u nekom momentu da skapira barem osnove toga kako svet oko njih funkcioniše, jer su naši životi poprilično kratki i ako se prepustimo inertnosti, protraćićemo ih bez ijednog posebnog dana, a naše vreme provedeno na ovom svetu neće ostaviti nikakav trag. Ja lično želim da ostavim ogroman “trag” iza sebe i želim da moja muzika prati moj život, i kad neko jednog dana u dalekoj budućnosti bude slušao sva ta silna izdanja (barem jedno godišnje planiram da objavim), moći će da stvori sliku o mojim emocijama, razmišljanjima i stanju u datom momentu i prenese ih na sebe. Cilj mi je da jednog dana nekome budem uzor, makar to bila i jedna osoba i da toj osobi nekako svojom muzikom obogatim život. Možda će to biti neko moje dete ili unuk, a možda i neko s druge strane planete. Sasvim je nebitno dokle god ne odem bez ijednog traga odavde i nastavim da živim kroz svoje delo.

U kojoj meri vam je ovaj bend nekakva spona sa društvom i način komunikacije sa istim, u kolikoj vaše lično ispucavanje energije i lično pražnjenje?
Kao što sam već naveo, veza između ovog projekta i društva, iako nije u prvom planu, neizbežna je i poželjna, a on pre svega predstavlja moju ličnu ambiciju i doživljaj muzike.

Koliko je teško okupiti ljude i održati ih zajedno u jednoj ovakvoj priči?

Čini mi se, nemoguće. Ali svakako pokušavam da organizujem sastav za žive nastupe, ne gubim ništa time. Čak i ako budem imao ceo bend koji bi svirao muziku ovog projekta jednog dana, ništa se neće promeniti. I dalje ću sam praviti muziku, snimati je i objavljivati, samo će ljudi imati priliku da je dožive oči u oči sa mnom.

Problemi sa kojima se suočavate kao bend...

Nedostatak podrške od ljudi (isključivo sa domaće scene) koji se navodno kunu u moju muziku i obožavaju je. Kao što sam naveo, nije mi cilj finansijska dobit, ali svakako bi mi daleko olakšalo pravljenje nove muzike, koju fanovima dajem besplatno, čak i vise puta godišnje, ako se uračunaju izdanja sa bendovima s kojima radim, samo kad bi svako od njih, ko sluša moje albume besplatno na YouTube, Bandcampu ili telefonu (jer uz svako izdanje nudim i visoko kvalitetan, besplatan MP3 download), kupio jednu digitalnu ili fizičku kopiju toga što sluša. Do sad sam naišao na poprilično zavidnu podršku stranih fanova, siguran sam da bi ljudi na našoj sceni mogli bolje, samo kad bi prstom mrdnuli i skapirali da jedino oni mogu da doprinesu kvalitetu toga što slušaju i gledaju u svojoj zemlji. Bilo bi savršeno kad ne bih morao sve sam da radim, i kad bi mi jedina obaveza bila pravljenje muzike, ovako, vreme snimanja i promovisanja svakog albuma postaje „mrtvih“ mesec dana u mom životu, koji su mogli biti provedeni daleko zabavnije.

Kome i u kojoj prilici biste pustili vaš bend?

Svakome ko je ljubitelj ekstremnije muzike, bez predrasuda i ukalupljenih stavova o nečemu čega su oni samo neprimetan deo.



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva