Nakon blogova i veb magazina, najpre stidljivo a danas sve više, vlogovi zauzimaju medijski prostor. Svakoga dana niču novi Jutjub kanali koji se bave svim mogućim temema. Ali nekako se čini da se andergraundom retko ko bavio u ovoj formi. Šok terapija je krenula kao (verovatno prvi) vlog i radio emisija ali je brzo prestala sa radom. Sudbina HeadBang vloga je takođe neizvesna jer je nakon 10-tak epizoda prestao sa radom u toj formi i danas egzistira povremeno kao blog/vebzin.

Od pre mesec i po dana tu je "treća sreća" - niška Betonjera koja će nadamo se biti bolje sreće i istrajati duže od svojih prethodnika. Svaka epizoda traje 15-tak minuta, sasvim dovoljno da "zagolica" a ne smori u današnje vreme pretrpanih informacija. Nove priče se emituju četvrtkom. Do sada ih je bilo pet, a u osvit šeste epizode pričamo sa tvorcem emisije Ćafijem iz niškoga benda Streetcore Unity. Kako, zašto i čemu sve to otkriće nam u nastavku...


Ideja o Betonjeri postoji već nekoliko godina. Kako se ta ideja razvijala i sazrevala? Šta te je sprečavalo da ranije kreneš sa vlogom?

Tako je. Postoji već 2-3-4 godine. U suštini, dobio sam ideju kad sam i krenuo sa Streetcorom da sviram. Svaki put kad sam svirao sa nekim dobrim bendom, imao sam želju da prenesem to nekom drugom, ko ih nikad nije čuo. Ili većini.
Sprečavalo me je nedostatak dobre opreme, mikrofona itd. Evo sad sam našao dobru ekipu koja mi je obezbedila to, pa vidim da ljudi baš  super reaguju kad se njihov omiljeni domaći bend nadje na mojoj listi. Dobijam gomilu poruka podrške, pogotovu kad dodje četvrtak. Od: Ajde bre kad ćes da je izbaciš, na poslu sam nemam šta da radim?! - Do : Pa bravo matori, samo sam te čekao!
Fin neki osećaj :)

Zašto baš vlog kao forma? Vlogova posvećenih andergraund sceni baš i nema. U ovom momentu mi padaju na pamet Šok Terapija koja više ne postoji i HeadBang koji je opet na nekom stend baju...

Šok terapija je bila jednom dobra emisija. Nisu radili koncept kao ja, ali to je ta priča. Miloš (voditelj Šok terapije) je to radio na svoj neki unikatan način. Kad su se ugasili, bas sam bio razočaran. Falilo mi je to, jer je intervjuisao bendove (medju njima i moj), objašnjavao njihov žanr, približavao taj isti bend nekim drugim ljudima koji nisu čuli za njih. I dan danas mi krivo. Znate ono kad izadje na fejsu "On this day" pa vidiš šta si delio i šta je u stvari ostalo od njih. Skenjam se.
Vlog je meni najpribližniji, baš zato sto ih nema. Prvo ja nisam novinar. Ja sam samo neko ko svira, i ko je delio binu  sa svim ovim bendovima (ili čuo za njih) koje vidite kod mene u emisiji. Nemojte da mislite da blatim fanzine ili online magazine. Ne, samo je meni najprirodnije da direktno pokažete nekom taj bend, kako sviraju, neki live, spotić, par informacija o izdanjima i slicno.

Približi nam malo koncept emisije...

Kad je ovo bila samo ideja, hteo sam da radim samo hardcore punk žanr. Kako smo svirali svuda po Srbiji, bio sam naleteo na bendove koji sviraju sasvim drugi žanr, ali pazi, ubijaju kako sviraju. Na neki svoj način, kroz neku svoju energiju, neka druga muzika. I naravno, najviše ono sto ti ostane u pamćenju je kad pazariš neki disk od njih. Pa ih preslusaš u kolima over and over again. E sad, koliko je to uticalo na moju odluku da proširim format na sve žanrove? Pretty much. Sad hoću sve da obuhvatim. A materijala ima koliko hoćes! Balkan je jedno plodno mesto za muzičke talente (to sam već negde rekao). U svakom gradu imaš po neki odličan (ne dobar, odličan) bend, koji ima zube da pokaže, i te kako. Bar sam ja do sada nailazio na vrhunske bendove, vredne svakog pomena.

I pretpostavio sam da imaš dobro mišljenje o bendovima, da kvalitetnih ima. Inače ne bi ni pokretao emisiju. Ali šta misliš da su glavni problemi na andergraund sceni, gde sve škripi i postoje li neka konkretna rešenja?

Balkanska scena nam je opasna! Nikad bolja iskreno. Najveći problemi na sceni su kao i uvek: Nedostatak novca, medijskog prostora, i neizanteresovanost publike. Kad bi malo manje mleli po fejsbuku šta ne valja, a malo vise išli po svirkama, bendovi bi imali mnogo bolje mišljenje o publici generalno. Ne znam dal' znate, ali većinom se bendovi bolje provode u drugom gradu (nego u rodnom) ili preko grane. Zašto? Promena sredine, ili neizanteresovanost publike da više gleda lokalne bendove? Provalite sami.

U kom smeru bi se dalje epizode mogle kretati, da li planiraš neke izmene, novine, da promeniš okruženje i snimaš na primer u parku, Tvrđavi, prostorijama za probe...?

Sve to gore što si naveo, bravo! Pošto imam ekipu iza sebe, vidim njih kako odradjuju po neku epizodu, u njihovom svojevrsnom stilu, jednu po jednu. Isto tako nameravam da promenim malo okruženje, mozda da se ode i van Niša, ali o tom potom. Ne žurim se nigde, ovo radim iz srca, i kapiram da će ovo tek da se razvija u nekom svom pravcu koji ni ja ne mogu da odredim! Jer smo tako u mogućnosti.

Sa Ćafijem razgovarao Nenad