Hardcore Spring FEVER vol. 2 - Nasty in Belgrade
Nasty (Belgija), Suffering’s The Price (Niš), Hit By Pain (Čačak), No Warning Shot (Beograd)
21.3.2017. – 20 h, Klub Elektropionir – Beograd


Druga po redu hardcore prolećna groznica zahvatila je Beograd u utorak 21. marta. Ovog puta muzički virus kojim je zaraženo nešto manje od stotinu ljudi lepo popunjenog Elektropionira prenela su četiri hardcore benda na čelu sa Belgijancima Nasty.

Domaćinima je pripala ta čast da koncert otvore po najavljenoj satnici u 20 časova. No Warining Shot je bend koji svira hardcore punk sa blagim izletima u grindcore i iza sebe imaju jedno izdanje i ako sam dobro razumeo iz najave nekih od pesama drugo na putu. Muzički su jako uvežbani i verovatno su jedini bend te večeri koji je uspeo uprkos vremenskom ograničenju da ipak odsvira ceo set. Nažalost nisu mi baš u potpunosti legli. Pre svega mi se nije dopalo konstantno agresivno verbalno pozivanje u moshpit nekolicine ljudi koji su se u tom trenutku nalazili u klubu. Takođe, nisam baš najbolje razumeo posvetu jedne od pesama ’’vatikanskim kurvama’’. Ukoliko je reč o nekoj anti-katoličkoj poruci onda je poruka neprimerena pa makar iz razloga što je možda neko u publici katoličke veroispovesti, a možda i neko iz samog benda Nasty s obzirom na zemlju odakle dolaze. Sa druge strane ukoliko sam pogrešio ostavljam prostor za demanti. Pesma ’’Scarback’’ je sa druge strane imala nešto drugačiju posvetu, koju pozdravljam, a išla je bivšem gitaristi koga su neki nasilnici izboli nožem nakon neke od njihovih svirki.


Naredni bend koji je upriličio ovu hardcore večer jeste čačanski Hit By Pain. Momci sviraju novoškolski hardcore, uljudno ušuškan u dve gitare što ih čini zapravo jedinim dvogitarskim bendom te večeri. Bend postoji od 2011. godine, ali su svirački aktivni od 2013. i nastali su na zgarištu legendarnog Democratic Terror-a i benda Anti-Dogma. Nažalost nisu stigli ceo isplanirani set da nam odsviraju jer su malo kasnili sa početkom svog dela nastupa. Ipak, uspeli su da nam udele ono najbolje i po nešto najnovije pa su se tako na repertoaru našle pesme ’’Rebirth’’, koja mi se zapravo najviše dopala, ’’Spit In Your Face’’, obrada gorepomenutih Democratic Terror-a ’’Sacrificed’’ i tako dalje, i tako bliže. Moram da primetim da su na pojedinim mestima se potkrale neke malecne greškice u izvedbi, ali ko mari. Ljudi su se dobro zabavili i energija je bila pozitivna što je zapravo i najbitnije u hardcore muzici.


Binu su Čačani prepustili beatdown hardcore Nišlijama. Kada su se Suffering’s The Price popeli na binu već se moglo govoriti o broju posetilaca i posetiteljki sa početka izveštaja. O ovom bendu se već dosta zna, ali vredi podsetiti čitaoce i čitateljke da je bend nastao 2011. godine i da iza sebe imaju jedan album, 4 way split sa Cut Off, Delate i Brainwashed i mnoštvo pojavljivanja na raznim kompilacijskim izdanjima. I ovog puta kao onomad kada su nastupali sa Lionheart u istoj organizaciji, MTA Promotion-a, momci su pokidali. Baš se da primetiti navežbanost i posvećenost zvuku ovih Nišlija. Neke od pesama koje su se našle na repertoaru bile su ’’Suffering’s The Price’’, ’’Tamna Mrlja’’, ’’Rise From The Dirt’’ koja je po prvi put uživo odsvirana upravo na ovom koncertu i za sam kraj ’’Moj Svet’’. Pevač Viktor se u par navrata našao na rukama ekipe iz prvih redova i sledivši primer kolega pevača iz prethodnih bendova dosta vremena je proveo upravo ispred bine. U nešto manje od pola sata Nišlije su napravile uvertiru baš onakvu kakvu jedan renomirani bend zaslužuje.


Nakon dvadesetak minuta pauze u deset i deset publika je dočekala prve rifove i udarce bubnja Belgijanaca. Nasty je srpska hardcore publika pre 4 godine imala prilike da gleda zajedno sa bendovima Madball, Deez Nuts i Your Demise u Novom Sadu u okviru ’’Enter The Nu Breed’’ turneje. Tada nisu imali toliko publike u Novom Sadu, ali danas u Beogradu možemo reći da je bend shodno reputaciji poprilično zadovoljio kriterijume po pitanju publike. Već na prvoj pesmi ’’Fire’’ videlo se da je brdo ljudi zaista u vernoj muzičkoj vezi sa ovim bendom. Mikrofon je najmanje bio na dohvat usana pevača Matthi-ja jer se o isti otimalo u svakom momentu minimum 5, 6 osoba. Hit je hit stizao pa su usledile ’’At War With Love’’, ’’No’’, ’’Look At Me And Fuck You’’... Na pesmi ’’My Brain Went Terribly Wrong’’ Aca Hitman je dobio i name dropping sa bine dok su gitarista Paddy i basista Berry na samom kraju pesme izveli neku mini igru gde su se trkali ko će pre poslednji ton na tuđem instrumentu da udari.


Pevač Matthi je s vremena na vreme pozivao publiku da se približi govoreći ’’Ajde, Ajde’’, što ga je možda naučio i gorepomenuti basista Berry koji je rodom sa Balkana, tačnije Bosne. Ekipa iz pozadine je možda i htela da usliši Matthi-jeve molitve međutim mosh-ovanje je u nekim trenucima bilo prenasilno pa se retko ko usuđivao da uleti u ’’kontaminiranu zonu’’. Matthi je i pred svaku pesmu slao određenu poruku pa je tako kapitaliste poslao dođavola pesmom ’’Slaves To The Rich’’ koja je do tada možda i najbolju reakciju izazvala u publici, dok je pesmom ’’Chaos’’ dao poštovanje planeti, majci Zemlji. Poslednje dve pesme bile su ’’Shokka’’, gde je singalong dosegao vrhunac i ’’Zero Tolerance’’ kojoj moram da posvetim posebnu rečenicu. Ova pesma je esencija hardcore-a. Dakle hardcore je više od muzike jer za razliku od svih ostalih muzičkih pravaca ovaj žanr se bavi društvenim i političkim temama i kroz takve teme i takvu liriku ulazi u borbu za bolje sutra svih bez obzira na rasu, pol, rod, religijsku i narodnu pripadnost i tako dalje. Baš takvu poruku je poslao Matthi pred početak pesme i obavestio sve one koji se ne slažu sa gorepomenutim vrednostima da napuste koncertni prostor. Antifašistička himna je onda mogla da počne. Prvi red, ali i svi ostali su refren otpevali baš kako dolikuje i tako Nasty otpratili srećne sa bine. Ipak, Belgija se vratila na bis pesmom ’’Hell On Earth’’ kojom je u 22:50 pečatirala ovo fenomenalno hardcore veče.

Moram na samom kraju da pohvalim organizatore koncerta, momke iz MTA Promotion koji su besprekorno organizovali ovaj hepening i tonca koji je fantastično podesio zvuk. Prošle godine smo na Hardcore Spring Fever-u mogli da gledamo Expire, ove Nasty, a možemo li da zamislimo šta nas očekuje sledeće godine?

txt: Nemanja Mitrović Timočanin
foto: Bojan Mitrović