Bob Corn - Ex-Yu turneja
Bob Corn - Ex-Yu turneja

Erik Krik: Među borovima (Besna kobila 2016)



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Pet balada o zločinima Erika Krika, holandskog strip-umetnika i ilustratora, premijerno su objavljene na srpskom jeziku u izdanju Besne kobile tokom Salona stripa u Beogradu proteklog septembra. Knjiga je i u matičnoj Holandiji objavljena tek početkom 2016. godine, pa otud viši stepen ekskluzivnosti ovog izdanja, čiji je autor već odranije poznat domaćoj publici. Besna kobila je, naime, 2014. godine objavila njegov autorski prvenac u formi grafičkog romana, S one strane i druge priče, zbirku od (opet) pet sjajno realizovanih adaptacija priča Hauarda Filipsa Lavkrafta. 


Erik Krik, rođen 1966. godine u Amsterdamu, je ostvario solidan uspeh svojim serijalom Gutsman, koji na inovativan način reinterpretira temu superheroja u svojstvenom slice of life maniru. Prateći život neobičnog superheroja, Krik se koncentrisao na njegov odnos sa svojom partnerkom Tigrom, koji se u likovnom maniru najbliže može povezati sa Klouvsovim Svetom duhova (Komiko 2012). 

Čineći otklon od žanra koji definiše njegov autorski stripski prvenac, Krik se odlučio na pomenute adaptacije Lavkraftovih priča, stavljajući svoj obli, setan, i pomalo idiličan crtež u službu čistog horora. I rezultat je knjiga koja se po uspešnosti i kvalitetom može nositi sa najpoznatijim adaptacijama priča istog majstora horora, poput Korbenovog Legla strave (Darkwood 2014). Krik se opredelio za adaptaciju, kao što je rečeno, pet poznatijih priča: Otpadnik, Boja izvan ovog svemira, Dagon, S one strane i Senka nad Insmutom, od kojih je ova poslednja najrazrađenija u narativnom smislu i obuhvata skoro polovinu knjige. Krikov crno-beli mekan crtež i narativna rešenja pružaju čitaocu svu snagu Lavkraftovog horora i na najbolji način uvlače posmatrača u procep drevnih bogova i bića koji vrebaju ispod svakodnevice modernog čoveka čekajući na svoj povratak. 

Tokom četiri godine hijatusa između dva grafička romana Krik je načinio ozbiljan kreativni zaokret, koji je u neku ruku ipak sličan ovim prvim adaptacijama u pogledu hororičnosti atmosfere. Na prvom mestu, postoji ono večno pitanje opravdanosti adaptacija umetničkih dela u drugom mediju. Kada je reč o pričama i romanima može se čak reći da je odgovornost strip-umetnika daleko manja. Ali, daleko od toga da ne postoji. Cene se i pamte samo inovativna rešenja čiji umetnički domet opravdava uloženi trud. Izdavačka kuća Besna kobila se u izvesnoj meri već hvatala u koštac sa grafičkim romanima ovog žanra, može se reći procentualno nešto češće od ostalih. Rabateov Ibikus po romanu Alekseja Tolstoja, pa Šabuteov Mobi Dik po romanu Hermana Melvila, Morski vuk Rifa Rebsa po romanu Džeka Londona, i pomenuti Krikov Lavkraft, čine veliki deo produkcije ovog izdavača. A sada smo u prilici da se upoznamo sa veoma neobičnim autorskim poduhvatom. Među borovima - 5 balada o zločinima donosi upravo ono što naslov i obećava, zajedno sa onespokojavajućim gavranom poluotvorenog kljuna na naslovnici, na kojoj preobladava tek nekoliko pastelnih boja. Zašto gavran? Ima li zlokobnijeg lika koji više podseća na zločin i horor. Pada vam na um Poov Gavran, ili Hičkokove Ptice? Možda čak i antička verovanja da je gavran glasnik bogova ili vesnik smrti. 

Krik se odlučio na adaptaciju pet balada koje čine neraskidiv deo američkog folklora: Pretty Polly (Lepa Poli i brodski tesar), Long Black Veil (Dugački crni veo), Taneytown (Tonitaun), Where the Wild Roses Grow (Tamo gde rastu divlje ruže) i Caleb Meyer (Kejleb Mejer). Pogovor Jana Donkersa na veoma koncizan i adekvatan način objašnjava poreklo i brojna izvođenja ovih pet balada, te o tome ne treba posebno trošiti reči, osim napomene da originalno holandsko izdanje Borova prati i CD sa ovim pesmama, ali je sasvim razumljiva odluka domaćeg izdavača da se opredeli za formu koja će biti daleko pristupačnija domaćoj publici. 


Ono što je najveći nosilac umetničkog doživljaja ove zbirke jeste crtež Erika Krika. Narativnom toku adaptacija se nema šta zameriti – naprotiv. Čak se može pozdraviti odluka da se u određenim baladama – nećemo reći kojima – narativni tok suštinski odvoji od koncepta izvorne balade. Taj aspekt, posebno ukoliko je reč o sveopšte poznatoj pesmi, daje izvesnu notu neizvesnosti kod čitaoca koji se time stavlja u ulogu pasivnog posmatrača bez predstave o epilogu. Ali, crtež Erika Krika ostavlja najsnažniji utisak. Uz njega su izdaje, prevare, ljubomore i bes pomenutih balada prikazane na lirski način bez i jedne rime. Otud sa pravom može ostati i reč balade na naslovnici, jer to je upravo ono što je Krik stvorio svojim pričama – fantazmagorične pripovesti o najcrnjim ljudskim porivima, oslikane lirikom crteža. Svaka od priča je rađena u različitom monohromnom pastelnom koloru, čime se vizuelni doživljaj približava ranije objavljenom grafičkom romanu od istog izdavača, Morskom vuku Rifa Rebsa. 

U neku ruku je i zanimljiva srodnost ova dva stripa, s obzirom na to da je reč o jedina dva strip-izdanja ovog izdavača u 2016. godini. Čini se kao da se izdavač koncentrisao na vizuelno slične stripove, a pritom su oba adaptacije. Ali, kada se prodre u suštinu oba grafička romana uvidi se još jedna sličnost – kvalitet. 

Priče su prikazane u autentičnom američkom folklornom ambijentu, većim delom ruralnom, u vremenu druge polovine XIX i prve polovine XX veka. Krik ne daje bliže vremenske odrednice, osim jednog sećanja na rovove u Prvom svetskom ratu i jedne godine na nadgrobnom spomeniku u drugoj priči (1863). 

Ali, nigde nema borova. Makar ne kao neka opšta referenca. Naslikani su na unutrašnjosti korica (i izgledaju preteće). Zbog čega se, onda, autor odlučio za ovakav naslov? Odgovor nam daje sam Krik, na početku knjige, rečima narodne američke pesme nepoznatog autora iz XIX veka, koja najbolje oslikava atmosferu i duh čitave zbirke, i koja može savršeno da posluži i kao epilog razmatranja Borova:
Međ' borovima,
Međ' borovima,
Gde se sunčev zrak
Probiti ne može,
Kad ladan vetar dune,
Ježe nam se kože.

Nikola Dragomirović



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Pratite nas na Fejsbuku

Najčitanije

Arhiva