Posle prošlogodišnjeg gostovanja u novogodišnjem izdanju Stripovedača, kada sam učestvovao u izboru najboljih naslova objavljenih u 2024. godini, odlučio sam da sa tom aktivnošću nastavim i na ovom mestu.

Godina za nama je, u skladu sa situacijom u državi, donela blagi pad u broju izdatih stripova. Ipak, cifra je i dalje impresivna, a odabir naslova odličan. Usled toga, trebalo je suziti izbor. Stoga na ovoj listi nema dužih serijala, koji bi se protezali na više knjiga, niti kiosk izdanja. Takođe, stripovi nisu rangirani, već su raspoređeni nasumično.


Izdavačka kuća Stalker nastavlja sa objavljivanjem važnih, ali na našim prostorima zapostavljenih autora i njihovih dela. Svih pet Šalanovih priča o naslovnom junaku obuhvaćeno je integralom Pustolovine Fredija Lombara, objavljenim početkom godine, uz iscrpan pogovor Zorana Đukanovića. U crtačkom pogledu, Šalan se naslanja na tradiciju francusko-belgijskog stripa koju su uspostavili Erže, Žiže i Franken. Scenaristički, pravi otklon od nje, koji ide od blage ironije, pa sve do hičkokovski onespokojavajućih sadržaja. Upravo na dihotomiji likovnog uobličenja i narativa počiva začudnost ovog dela, koja čitaoca tera na dugo razmišljanje o pročitanim pričama i da im se iznova vraća.

Nakon što je u istovetnom, gigantskom formatu, publikovan Konan na kojem su radili Kristof Bek i Stevan Subić, Makondo je objavio deluxe izdanje Tarzana istog autorskog dvojca. Jedan od najpopularnijih junaka XX veka se, uprkos brojnim pokušajima, nije dobro uklopio u novi milenijum. Bek i Subić su našli način da ga uvedu u moderna vremena. Prvi Barouzov roman o Gospodaru džungle su lišili svih viškova, ogolili ga do srži i na taj način napravili jednu od najsirovijih i najinteresantnijih verzija ove priče. Štampano u crno-beloj tehnici, ovo izdanje predstavlja ultimativni način za uživanje u ovom stripu i Subićevim bravurama.

Više od pola veka domaće čitateljstvo sluša legende o Lounu Slounu Filipa Drijea, bez prilike da se sa njegovim avanturama upozna na maternjem, ili bilo kom od srodnih mu jezika. To je jedan od razloga zbog čega je Stalkerov potez objavljivanja celokupnog opusa o ovom junaku u dva toma od šireg auditorijuma okarakterisan kao izdavački poduhvat sezone. Kroz devet albuma o Lounu Slounu, svemirskom lutalici, može se ispratiti celokupan razvoj Drijeovog crtačkog, ali i pripovednog stila. Od retro ugođaja do crteža i organizacije tabli koji su napravili tektonske promene u devetoj umetnosti.

Naizgled neizvodivu stvar, adaptaciju Bucatijevog romana Tatarska pustinja u strip, Mikele Meda i Paskvale Frizenda su učinili mogućom. Kako bi u tome uspeli, namesto slepog pridržavanja teksta romana, koristili su se stripskim izražajnim sredstvima, na momente praveći radikalne izmene u odnosu na izvornik. Služeći se dvema suprotnim metodama, redukcijom scena neprevodivih na jezik devete umetnosti, te dodavanjem novih epizoda, postigli su visok stepen vernosti ugođaju koji čitanje izvornika pruža. Stoga su zavredili da se njihovo delo nađe kako u okviru edicije Majstori stripa izdavačke kuće Golconda, tako i na ovoj listi.

Strip kao oda prirodi i ljubavi prema njoj. Ovo osećanje se nalazi u osnovi svih pet albuma o naslovnom junaku, obuhvaćenih integralom Čestar, uprkos tome što se radi o delu avanturističkog karaktera. Od svog komšiluka, preko gostovanja kod ujaka na selu, sve do Japana i Afrike, Čestar će doživeti niz pustolovina. Frank Pe i Bom su stvorili junaka i priče pod očiglednim uticajem stripova o Spiruu i Fantaziju. Ipak, Čestar je namenjen nešto starijoj pubilici. Upravo će ona, ukoliko poseduje poseban svetonazor, a koji se, između ostalog, ogleda u sklonosti ka uživanju u flori i fauni, ponajbolje razumeti i osetiti ovo ostvarenje.

To bi bilo sve za ovu godinu. Srećni praznici, uz želju da u 2026. imate dovoljno novaca za kupovinu stripova, prostora da ih skladištite i vremena za čitanje!