Teška muzička instalacija: Nippercreep - Tripède Majeur (2016)
Helly Cherry
Moram odmah na početku da priznam da mi je francuski jezik (i dalje) veoma stran, u neku ruku odbojan, iz nekog sasvim suludog razloga. Uhvatio sam sebe u moru predrasuda, bez izlaza, takoreći. Međutim, prisetio sam se da je većina umetničkih pravaca koje cenim upravo potekla iz Francuske, u srednjoj se nisam odvajao od pesnika/pisaca Bodlera i Remboa, posle ni od Rablea... Zato želim da amplificiram značaj ovog surovog entiteta, zamešateljstva između vrlo teškog post-HC-punka (!) i (post-)grunge-a kakav sviraju Nippercreep.
Noiserski komad na početku albuma pod nazivom "Tripède Majeur" me je odmah na početku uverio da se ovde radi o konceptualnom i muzički zahtevnom radu, prepun režećih gitara, atmosfere koja u velikoj meri duguje prljavo-sjajnoj grunge eri. Ipak, tu je produkcija na visokom nivou, tako da otpada LoFi (i "trash") priča i mesto zauzima masivnost, jednostavni riffovi, njih inventivno popunjava ritam sekcija, koja ni trena ne miruje. Sama ritmika albuma je veoma haotična, smenjuju se brzi/spori delovi i time je uživanje u albumu višestruko zagarantovano, naravno, ko preferira ovaj zvuk, uz dodatak "egzotičnijih" instrumenata kao što su ehopleks, teremin i saksofon. Ne mogu tačno ni utvrditi ni uporediti ko su im uzori, što je svojevrsni dokaz da zvuče sveže i originalno. Da tako kažem, volim dobre mešavine žanrova, preko potrebne u inat današnjem hiperkonzumizmu. Iako nisam zapravo razumeo o čemu pevaju (zaista ne znam francuski), o lirici ne mogu reći ništa značajno, a ne bih želeo da čitam tekstove na engleskom, jer bi time vrlo verovatno izgubili na autentičnosti - ja sam veoma zadovoljan onim što sam čuo i ovako, u blagoj izmaglici i nepoznanici (verovatno ćete reći da sam lud). Moram istaknuti da artizam Nippercreepa nije prepušten pukom slučaju, jer je na slici omota umetnička instalacija koju je izradio prijatelj benda - zaista sam oduševljen punoćom ideje koja kao aura okružuje ovaj album.
Ukoliko volite "masan" zvuk grunge ere, pomešan sa malo bržim ritmom i dodatnom energijom HC punka (ne znam ko je tu mogao da čuje neki "metal", sem u naznakama), Nippercreep su pravo osveženje na evropskoj sceni i zasigurno bih voleo da ih čujem uživo.
Noiserski komad na početku albuma pod nazivom "Tripède Majeur" me je odmah na početku uverio da se ovde radi o konceptualnom i muzički zahtevnom radu, prepun režećih gitara, atmosfere koja u velikoj meri duguje prljavo-sjajnoj grunge eri. Ipak, tu je produkcija na visokom nivou, tako da otpada LoFi (i "trash") priča i mesto zauzima masivnost, jednostavni riffovi, njih inventivno popunjava ritam sekcija, koja ni trena ne miruje. Sama ritmika albuma je veoma haotična, smenjuju se brzi/spori delovi i time je uživanje u albumu višestruko zagarantovano, naravno, ko preferira ovaj zvuk, uz dodatak "egzotičnijih" instrumenata kao što su ehopleks, teremin i saksofon. Ne mogu tačno ni utvrditi ni uporediti ko su im uzori, što je svojevrsni dokaz da zvuče sveže i originalno. Da tako kažem, volim dobre mešavine žanrova, preko potrebne u inat današnjem hiperkonzumizmu. Iako nisam zapravo razumeo o čemu pevaju (zaista ne znam francuski), o lirici ne mogu reći ništa značajno, a ne bih želeo da čitam tekstove na engleskom, jer bi time vrlo verovatno izgubili na autentičnosti - ja sam veoma zadovoljan onim što sam čuo i ovako, u blagoj izmaglici i nepoznanici (verovatno ćete reći da sam lud). Moram istaknuti da artizam Nippercreepa nije prepušten pukom slučaju, jer je na slici omota umetnička instalacija koju je izradio prijatelj benda - zaista sam oduševljen punoćom ideje koja kao aura okružuje ovaj album.
Ukoliko volite "masan" zvuk grunge ere, pomešan sa malo bržim ritmom i dodatnom energijom HC punka (ne znam ko je tu mogao da čuje neki "metal", sem u naznakama), Nippercreep su pravo osveženje na evropskoj sceni i zasigurno bih voleo da ih čujem uživo.