Volas Foster je sjajan američki pisac koji vas tera da pojedete sopstvenu olovku ako ste autor, ili da uživate u urbanoj prozi ovog odličnog autora koji govori o čudnim ljudima i još čudnijim situacijama. On pripoveda o stvarima od kojih nas je strah i kojih nas je sramota, a u ovoj divnoj zbirci priča ima toliko materijala za analizu, čitanje i ponovno proučavanje, da ćete se zalepiti za omiljenu stolicu ili naslonjaču za čitanje i nećete se odvajati od ovog autora dok ne završite Devojčicu Neobične Kose. Ima dosta komentara koji su takvi kakvi su, ali nisu dovoljno dobri pa se dadoh u ovo pisanje da bih zadovoljio neke potrebe internet publike koja je raznolika i lako se ljuti, preskače tekst, ali dovoljno vam je to što znate da je ova zbirka pohvaljena od strane Dejana Ognjanovića da bar posetite lokalnu biblioteku i prestanete da kukate jer niste u mogućnosti da pljunete 1122 dinara za ovo štivo koje je dovoljno dobro ali ipak nedovoljno zadovoljavajuće da utoli pažnju prosečnog čitaoca koji je zalepljen ko voskom za stolicu nekim autorima koji su mi ili omiljeni ili preporučeni na internetu ili od nekih ljudi i tako to.
Volas je jako dobar opisujući situacije raznih likova, od pankera do senatorovih pomoćnika, od gostiju talk-show-ova, od osoba različitih pogleda na svet i različitih polnih opredeljenja do nekakvih likova koje nikada, ama baš nikada ne bi želeli da uočite a kamoli da pričate sa njima.
Foster je tako dobar da će razvaliti, ako ne i razgaliti vašu maštu, a što se tiče knjiga objavljenih na ovom području, tu su DEVOJČICA NEOBIČNE KOSE, KRATKI RAZGOVORI SA OGAVNIM MUŠKARCIMA, i ZABORAV.
DFV je sklon disekciji modernog američkog društva i baš je šteta što npr Infinite Jest nije preveden na srpski jer bi ga njegova publika rado čitala i uživala u dobrom, šaljivom, ali vrlo, vrlo kritički nastrojenom prema američkim, ali i svetskim fenomenima kao što su to seksualna bipolarnost, autodestruktivnost i tv medij kao ogledalo naše tupe i pinkoidne ličnosti.
Ilija Đurđanović
