Bege Fank - Dobar rep, dobar intervju (1.deo)



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Prvi put sam (za) Lou Benny-a čuo pre 7,8 godina, u vremenima carevanja Sevdah Baby numera na kojima je i on gostovao. Međutim, okupaciju ušnih školjki njegovim numerama sam ostvario tek nakon preslušavanja pesama ‘’Swaga mi’’ i ‘’Leto u gradu’’, što se dogodilo sa velikim zakašnjenjem od izlaska navedenih numera. Znao sam za njegov lik i delo na nekim drugim poljima i pre, međutim u poslednje vreme svojim aktivnostima i pojavom jednostavno je dao povod za ovaj dugi, informativni i nadasve fenomenalni intervju. Intervju je prvobitno bio odrađen uživo, ali s’ obzirom na količinu pitanja i Peđin (pre svega) i moj entuzijazam oko istog, razgovor je trajao blizu šest sati, što je skoro pa nemoguće transkribovati. Dogovorili smo se da isti ponovimo u pisanoj varijanti, a audio zapise sačuvamo za neku buduću akciju. 

Intervju ćemo objaviti u dva dela. Prvi se tiče samih početaka i seže sve do trenutka kada Lou Benny menja ime u Bege Fank. A drugi će se baviti vremenima koje Bege Fank živi i nekim drugim temama nevezanim striktno za muzičko delovanje ovog dorćolskog repera. 

O vremenima pojave repa i ’90-im godinama prošlog veka na beogradskom asfaltu, saradnji sa Oliverom KKN, Viklerom, Prtije, bendom MaraQYa i muzičarem sevdahBABY, prvim pločama, žurkama, nastupima, o njegovom rep ‘’babu’’ General Two-u... u prvom delu ovog #dobrog intervjua – DJ Ape, Lou Benny, Bege Fank – Predrag Vukčević. 




  1. Pozdrav Peđa. Da li bih mogao za početak da se predstaviš čitatetljkama i čitaocima  HellyCherry webmagazina?

Pozdrav. :) Ovaj lik ovde roka #dobarep, ime je Bege Fank, a stil je svež... Ja sam Bege Fank, kum Бегефанка, pravim svet u kom ne mora se šljaka... Rep je dobra stvar jer je u njemu cela poenta da se predstaviš tako da već imam gotove odgovore na ovakva pitanja, samo uzmem i citiram svoje rime. :D

  1. Prvo si bio DJ APE, pa Lou Benny, a sada si Bege Fank... Zašto toliko novih imena, da ne kažem umetničkih identiteta i da li možeš da nam objasniš kako si (i da li si?) sam sebi kumovao prva dva, DJ APE i Lou Benny?

Prvi nadimak – Lubeni – nastao je '95 iz nekog ekipnog zezanja na temu mog izvođenja nekog „plesnog“ pokreta koji Method Man ima u spotu za pesmu „Bring the Pain“. Prvo je, u stvari, bilo „Lubeničar“, pa je onda to skraćeno na „Lubeni“ i pod tim imenom sam bio poznat među reperskom i ostalom bajkerskom/skejterskom/roleraškom ekipom na Trgu u to vreme. Taj nadimak je prestao da bude aktuelan '96/'97 kad sam počeo da se bavim DJingom i iskoristio svoj klasični nadimak „Đape“ (od „Predrag“) za svoje DJ ime – „DJApe“ – ali sam „Lubeni“ opet aktivirao, doduše u američkoj varijanti – „Lou Benny“ – kad sam tamo negde od 2006. počeo da blejim po domaćim internet rep forumima, a onda sam tako krenuo i da potpisujem pesme.
Reč „Бегефанк“ sam izbacio prvi put na pesmi „Znooojjj“ koju sam 2009. uradio sa SevdahBABYjem i u kojoj sam sakupio fanke priču Beograda od 60ih naovamo – muzičku, plesnu, klabing tradiciju – ali i fanke momente u širem životnom smislu, razna ludila koja su definisala i definišu život u Beogradu, a na liniji funk pogleda na svet koji je ispostavljen kroz razne radove James Browna, Parliament/Funkadelica, Iceberg Slima i dr.
Tu priču sam od početka 2012. predstavljao preko svog FB profila koji sam iz „Lou Benny“ preimenovao u „Беге Фанк“ (tako razdvojeno zbog pravila FBa). Promociju svog repa sam u tom periodu prebacio na FB fan stranicu „Lou Benny“, a onda sam, u međuvremenu, počeo da se odazivam na ime „Беге Фанк“ kad su me ljudi tagovali, komentarisali postove na profilu i sl. Nakon što sam skapirao da „Lou Benny“ malo ljudi ume pravilno da napiše, a i da suštinski predstavljam Бегефанк, odlučio sam da promenim ime pod kojim nastupam i radim u „Bege Fank“. Sad imamo situaciju da ne kapiraju svi da sam ja Bege Fank, a da je „Бегефанк“ naziv cele priče/brenda, kao i žurki koje radim sa DJ BKOom, znači nešto što obuhvata mnogo više ljudi, ali polako, mladi smo – biće sve to dobro ili, barem, bolje. :D

  1. Konceptualizovao sam ovaj intervju u nekom hronološkom pravcu, pa će naredno pitanje glasiti ovako: Kada si zapravo uplivao u rep vode? Kako se to desilo, šta te je privuklo, ko te je ’’navuko’’ i kakvo je stanje na sceni bilo u to vreme?

Slušao sam rep, između ostalog, još kao klinac, a posvećeno sam počeo da pratim krajem '94 s nepunih 16 godina. Tada su me ortaci sa Karaburme – Aleksandar (inače moj venčani kum od prošle godine) i Igor – poveli u tadašnji klub Prostor (danas Teatro), gde su se u kratkom periodu desila dva velika koncerta vodećih rep glava. U isto vreme sam nabavio i prve cele albume na kasetama, počeo da slušam legendarnu emisiju Geto, odmah zatim i da blejim na Trgu u ekipi u kojoj su bili i Ajs, Miki Boj, Timbe, DJ Prema, DJ Kobazz, Shorty/Bata Barata, Juice, malo kasnije i Ikac, Šef Sale AK, Oneya, da jurim široke lone, kačkete i sve što je spadalo u bivanje reperom.
Rep muzika, spotovi, časopisi, filmovi, garderoba – sve se mnogo teže nabavljalo u to vreme, bilo je i manje koncerata i žurki, pa kad razmišljam o tom vremenu, čini mi se da je taj manjak ponude činio da ljudi budu mnogo više vezani za ono što su uspevali da nabave i da je generalno bilo mnogo više strasti oko svega. S druge strane, 90ih su sve te razne potkulture – dizelaši, metalci, pankeri, rejveri... – bile bitan deo identiteta ljudi koji su ih pratili, pa je i taj odnos sa ljudima iz drugih priča uticao na to da se cvako još žešće loži i zastupa onu potkulturu koju je izabrao.
Što se tiče samog domaćeg repa, preovladavali su neki uglavnom slabiji pokušaji kopiranja američkog gangsta rapa iz tog vremena (preciznije – gangsta rapa sa Zapadne obale), a bilo je i crossover tripova sa gitarskim zvukom, sa eurodanceom itd. Najveći problem je bio što ljudi većinom nisu još uvek kapirali kako bi trebalo da zvuči rep na srpskom, kako se predstaviti na traci, nije bilo još uvek ni pravih bitmejkera ni producenata ni stručnjaka za mix i mastering, snimanje u studiju je bilo preskupo... Bilo kako bilo, uz sve te probleme, stvarno je bilo gotivno pratiti i biti deo te scene 90ih i drago mi je što sam još tad ušao u sve to.

  1. Svoju aktivnost na rep sceni si započeo kao DJ Ape, da li možeš da nam opišeš prve dane DJ-inga jer te zapravo rani radovi vezuju za DJ Ape ime i taj segment hip hop kulture.

Svoju aktivnost sam ipak započeo kao Lubeni, ali kao DJ. :D Ploče sam počeo da kupujem '95 i kupovao sam sve što ima veze sa hip-hopom, a što sam mogao tada da nađem u Beogradu i da je po nekoj podnošljivoj ceni. To su uglavnom bile BBoy electro breakbeat kompilacije s početka 80ih koje su licencno izdavali PGP RTB, Jugoton i druge SFRJ etikete. Od stvari iz 90ih sam, recimo, imao 2LPje Black Sunday Cypress Hilla i Apocalypse 91... The Enemy Strikes Black Public Enemyja, pa singl Written on Ya Kitten Naughty By Naturea itd. Prvi put sam vrteo muziku u proleće '96 u klubu Buha na Trgu, sa ortakom Markom (Minišom). Vrteli smo s kaseta, diskova, ploča – šta smo skupili – i nismo imali skil, ali bilo je ok, okupila se ta naša ekipa sa Trga i to je bilo to.
Pravo tripovanje na DJing je krenulo krajem '96 kad sam kupio prve jungle/dnb vinile. Krajem leta '97 smo ortak Kliska (DJ Kliggedy Klick) i ja, zajedno sa Drejom iz WITB, radili velike rep žurke utorkom u Barutani na kojima su nam gostovali i Full Moon, Belgrade Ghetto i dr. Bio je besplatan ufur i u proseku je dolazilo oko 500 ljudi. Tu sam prvi put vrteo malo i te jungle ploče, a i prvi put sam imao priliku da probam da mixujem na profi gramofonima – Technics 1210. Nisam nikad imao svoje gramofone, ali sam tokom '98 sa Kliskom negde u januaru radio par utoraka u Industriji, a posle od marta do maja sredom u malom klubu Akademije i tu sam definitivno naučio da mixam, da bih još dodatno izoštrio skil tokom te godine kod druga Marka na njegovim nekim kućnim Sharp gramofonima koje je prilagodio za DJing.
Što se tiče rima, njih sam pisao već krajem '95 i, iako je bilo nekih gotivnih tripova, sve je to bilo na engleskom, nisam bio nešto prezadovoljan pa se nisam ni cimao da skupljam pare za studio. Nešto od toga sam snimao kod kuće na nekom malom kasu sa ugrađenim majkom, međutim, osim jednog bacanja rima na Sade instrumental „Siempre Hay Esperanza“ u klubu Industrija krajem '96 (ili početkom '97), posle nastupa Straight Jackina, nisam imao bitnijih reperskih akcija u to doba.

  1. Mnogi tvoji pratioci ne znaju da si početkom nultih godina tekućeg milenijuma sarađivao/nastupao sa Oliverom Nektarijevićem iz KKN-a, a kasnije i sa Sky Wiklerom. Da li možeš nešto više o tome da nam kažeš i koja ti je najbolja žurka iz tog vremena ostala na pameti?

Pa da, sa Oliverom sam baš krenuo da radim leta 2000. i nastupali smo zajedno kao DJ+MC maltene do kraja DJApe karijere – 2003/04. Počeli smo jednom kultnom žurkom na Kolosu 28. jula 2000, koju je prekinula murija nešto posle 1:00, da bismo posle pola sata smaranja, DJ Voja i ja uspeli da vratimo sve ljude koji su izašli sa splava tokom racije i da napravimo ludilo od žurke. Pičio se Tekken na video bimu na najvišoj palubi, Oliver je kao MC Soulshine bio glavni na mikrofonu, negde oko 4 ujutro su uleteli malo i Juice i Shorty... bila je to, ukratko, prva vrhunska jungle/dnb žurka u Beogradu.
Viklera sam upoznao pri kraju tog blejanja na Trgu, pre nego što se ekipa razbežala po raznim gajbama, studijima i štekovima po gradu – znači negde '98/'99 čini mi se. I onda se u septembru/oktobru 2001. desila žurka na Akademiji koja je tim povodom otvorena posle 2-3 dine. Bad Copy, tj. Ajs i Vikler su bacali rime, dok je Timbe vrteo ziku u malom klubu, a pratili smo ih Bein na bassu, ortak Maki na svom sempleru/sekvenceru sa svojim bitovima i nekim semplovima preko toga i ja sa ponekim skrečom. Napunila se Demija, bilo je do jaja, a posle tog Bad Copy jama smo Oliver i ja krenuli jungle/dnb set i Vikler je, koliko je meni poznato, tom prilikom prvi put uleteo kao MC na takve bitove. Posle toga smo se početkom 2002. slučajno sreli na žurci na nekom splavu u 45. bloku i zajedno izrokali set i tu sam izvalio da je baš ozbiljno ušao u taj fazon party MCinga, a naročito jungle/dnb, pa sam ga iscimao negde na proleće 2002. kad sam radio warm up za DJ set The Green Mana na festivalu Refract u Domu omladine. U to vreme sam već iskulirao cimanje oko rezident žurki, pa sam mu preporučio da vidi sa Rahmaneejem da radi kao MC u Dolaru četvrtkom i tako je i bilo i mislim da je već kroz par meseci kidao tu party MC priču nikad jače.
Od kraja 2002. sam istripovao da na veće žurke, gde ima keša za više ljudi, cimam obojicu, i prvi put smo išli zajedno u Kruševac u moj omiljeni klub iz tog vremena – KCK. Tu je bilo malo napeto da se uklope jer su obojica držali do sebe, ali su već na sledećoj žurci u Pionirskom domu u Nišu negde u aprilu 2003. iskidali maksimalno zajedno i to mi je jedna od najjačih žurki ikad – vrhunska publika, sva trojica smo objasnili i uklopili se nikad jače bez ijednog ma i minimalnog pada atmosfere tokom žurke, vrteo sam od 22h do 6h ujutro sa jednom pauzom za wc, s tim što nije bilo prekida nego sam stigao da otrčim dok je išla ploča. :D Mesec dana posle toga smo u istoj kombinaciji + Rahmanee opet radili u Nišu i iskidali, a ubrzo zatim smo Oliver, Vikler i ja radili u Hali sportova warm up za Roni Sizea i MC Tali i objasnili smo neke stvari normalno. :)
Bilo je tu još jakih akcija tokom te moje DJApe karijere. Na primer warm up set za LTJ Bukema 2003. na festivalu Entrance na Rosama kada je Bukem izneverovao i bacio mi najveći rispekt koliko sam dobro radio na gramofonima sa sjebanim pitch kontrolom – njemu su, kad je počeo set, 2 puta menjali te gramofone na kojima sam ja radio pre njega – a iste te 2003. sam postao jedan od retkih domaćih DJa koji je vrteo na Main stageu Exita (prve noći festivala, posle DJ Markyja i MC Stamine, Trickyja, Pronga i Brejkersa).
Takođe, jedini sam DJ koji je radio na sva tri Battle of the Year BBoy prvenstva Srbije – 2001, 2002. i 2003. – a eto i 21. marta 1999. u KSTu, kada je oformljen BS, vrteo sam sa Kliskom muziku za brejkere, pa čak na kraju te žurke bacao i rime na bini zajedno sa Dedom iz BS i Shortyjem/Batom Baratom. U svakom slučaju, cela ta DJApe priča je za mene bila dosta bitna zbog izvođačkog iskustva i mogućnosti da skapiram klabing, javni nastup, male i velike bine, saradnju sa ljudima, pa i muziku na najdirektniji način.

  1. Ne mogu da te ne pitam za čuvenu scenu iz SKC-a 2004. i koncerta Prti Bee Gee-a gde se Moskri skinuo do gole kože. Ako se ne varam ti si bio DJ na tom nastupu, pa možeš li da nas vratiš u dan i ispričaš šta se zapravo zbilo? I da, u kakvom sećanju je tebi ostao ’’panker’’ beogradskog repa Moskri?

Taj koncert na kom sam bio DJ podrška je održan 5. decembra 2003. To je bio prvi veliki koncert Bad Copyja posle izlaska albuma Sve sami hedovi (jun 2003.), a poznat je i kao prvi cert na kom se Moskri skinuo go, pošto je i kasnije imao te akcije. :D Koliko se sećam, karta je koštala 300 din. što je i danas respektabilna cifra, a bilo je valjda blizu soma prodatih karata, tako da je taj koncert simbolizovao definitivni trijumf 43-23 priče, a i nekoliko narednih godina je važio za najposećeniji domaći rep cert.
Inače, ja sam tu negde 2003/04. nekoliko puta bio DJ podrška Bad Copeezima i ostatku 43-23 ekipe (Demija, Pećina, Ander...), kapiram zato što sam u tom trenutku bio jedini party DJ koji je imao ploče i umeo da zavrti rep, a i jungle/dnb koji je do tog vremena i deo rep ekipe počeo da kapira kao nešto gotivno. Uz sve to i poznanstvo sa Ajsom i Timbetom od sredine 90ih, kao i taj rad sa Viklerom su sigurno kumovali celoj saradnji. U to vreme sam čak u nekom rad/tnom rasporedu SKC radija imao neki svoj termin u kom se, inače, nikad nisam pojavio na radiju, ali sam često svraćao tu, uglavnom da bih se dogovorio oko žurki sa Viklerom (koji uglavnom nije imao mob, a tad je živeo na radiju), a i kad god uradim novi mix dolazio sam da ga ubacim u komp pa se to vrtelo kasnije u programu – dakle bio sam u nekom svojstvu dopisnog člana SKC radija. :D
Ima milion anegdota vezanih za taj koncert. Meni najdramatičnija je, recimo, ta da su tokom Bad Copy nastupa matre išle sa CDa i bile su narezane redom, a puštali smo ih sa nekog skupog, predrkanog audiofilskog plejera koji nije imao opciju prebacivanja sa jednog na drugi trek, nego samo premotavanje unazad i unapred kao kaseta. I, pošto smo na bini sve vreme trajanja nastupa bili Kobazz i ja kao DJi, meni je povereno da kontrolišem taj plejer i da posle cvake trake pritisnem pauzu. E sad, u trenutku kad su, po planu, izneli sto, stolice i sarmu na binu i krenuli da jedu, ja sam normalno pauzirao CD, ali je on, ni dan danas ne znam zašto, otišao na početak. Pošto je bio plan da taj prekid sa sarmama traje 5-10 minuta max, ja sam odmah pritisnuo dugme za premotavanje da bih došao do nekog 50. ili 60. minuta diska gde je bila matra kojom je trebalo da se nastavi nastup, ali to je išlo sporo, sporo... Sećam se da me je Vikler izbezumljeno pitao šta se dešava i da je poludeo, ali je morao da iskulira jer je na bini, pa je samo seo za sto i nastavio da hasa sarmu. Kobazz je krenuo da vrti neka srpska kola sa ploča nekih svojih, krenuli su ljudima u publici da dele sarme i ta pauza je trajala jedno 20-25 minuta bez blama. Na kraju smo nastavili i sve je bilo do jaja, niko nije ni izvalio da je to bilo iznuđeno.
Posle certa smo zapalili u Dolar na after i tu smo Timbe i ja vrteli i ja sam u nekom momentu izvukao ploču NWA and The Posse koju sam baš retko vrteo, a ne znam ni kako mi je palo na pamet da je tu pustim, valjda sam već sve do tad ispuštao. I pustio sam, naravno, „Dopeman“ i Moskri, koga sam do tada znao samo iz viđenja sa radija, je bio oduševljen, repovali smo celu stvar i posle smo tu zablejali malo, pričali – to je bio prvi put da smo nešto više pričali i da se desilo neko veće prepoznavanje. Šta da kažem o njemu što već nije rečeno... ukratko – veliki car je bio, mega spontan, pametan i uvek spreman da se zeza.  

  1. DJ Ape-a je vremenom zamenio Lou Benny. Zašto si napravio taj hip hop transfer iz DJ-inga u MC-ing?

Uh, pa ta priča je čak duža i od ovih ranijih predugih odgovora. :D Probaću najkraće moguće. Početkom 2004, kad sam već planirao završetak DJ karijere, moj dugogodišnji ortak DJ Prema je već 2 godine bio van 187 priče, već nekoliko godina je radio ozbiljno rnb/rap žurke i odlučio je da tada uradi svoj album, odnosno mixtape, na kom bi bile uglavnom klupske rnb/rap stvari. Okupio je jaku ekipu – Viklera na 2 pesme na refrenima i strofama, Jelenu Tomašević u jednoj klupskoj rnb traci (to je pre nego što je počela i sa Joksimovićem da radi), masu nekih dobrih manje ili više poznatih pevačica, a svu produkciju, mix i mastering je, po Preminim željama i smernicama, radio Ognjan Milošević – ortak koji je u to vreme završavao Snimanje i obradu zvuka na FDU, imao je već završenu srednju muzičku, a generalno je ubica i za zvuk i za muziku...
Pošto se Prema i ja znamo od '95 sa Trga i često je tako u vožnji po gradu imao priliku da me čuje kako nešto repujem preko traka koje je puštao u kolima, on je krenuo da me gasira da uletim na neku pesmu na albumu. Mene to prvo nije zanimalo, ali sam na kraju prihvatio i Juice, Vikler + Seven i ja smo snimili stvar na neki baš za to vreme svež Ognjanov bit u fazonu Timbalandove „Cop that Shit“. Posle je umesto Juicea uleteo Shorty sa strofom i to je bilo to – moja prva studijska stvar. Taj mixtape nikad nije izašao jer se muzičko izdavaštvo baš u to vreme raspadalo, a Prema je insistirao da izdavač podrži izdanje bar budžetom za jedan skuplji spot što je u to vreme bilo dosta skupo... Bilo kako bilo, upoznao sam Ognjana, pa preko njega 2005. i njegovog cimera i zemljaka SevdahBABYja – obojica su Nišlije i iznajmljivali su zajedno gajbu dok su studirali u Beogradu – i Sevdah me je iscimao da mu pišem rime na engleskom za house trake koje je u to vreme radio s nekim pevačicama i slao stranim etiketama.
Što se tiče vraćanja imena „Lou Benny“ – do toga je došlo kad sam počeo da posećujem domaće rep internet forume tu negde 2005/06. Setio sam se tog svog „rep“ nadimka iz 90ih i samo ga prebacio u taj „američki“ oblik. :)  

  1. Lou Benny se pojavio ranije, ali je širi auditorijum osvojio 2009. godine pesmom Yo!hambin 91, gostujući izvođaču Sevdah Baby, da bi kasnije i nastavili kolaboraciju na ’’Ganc Novi FANK!’’ albumu. Ispričaj nam malo više o toj kooperaciji? Negde si pomenuo da je on i zaslužan za tvoj povratak mikrofonu zar ne?

Pa do 2007. sam napisao rime za par tih Sevdahovih house stvari, upoznali se, blejali, i tada je Sevdah uradio na engleskom bubblegum pop stvar „Chit Chat“ za koju je sam napisao i refren koji je otpevao njegov ortak iz Niša Oliver Katić, a za strofe me je zamolio da napišem tekst koji bi on sam snimio kao neki spoken word. Ja sam napisao, ali izrimovano, više za repovanje, i onda me je gnjavio i gnjavio da ja to snimim, na kraju sam pristao, stvar se onda vrtela nešto malo i na Studiju B i B92 i, nemam pojma, bilo mi je gotivno to sve zajedno. (To je prva pesma koju sam potpisao kao „Lou Benny“)
Inače, sledeće godine su me ortaci iz ragbi kluba „Dorćol“ pitali da li bih mogao da ih povežem sa nekim iz BSa da malo popularišu klub među klincima iz kraja i iz cele te akcije je proistekla pesma „Dorćol“ koja se pojavila na Škabovom albumu Remek delo, a na kojoj smo repovali i ortak iz kraja Šonsi (koji je uradio i bit) i ja. To se desilo nekako spontano – ja sam prvo hteo samo da se bavim refrenom koji sam planirao da uradim u stilu DJ Premiera od povezanih semplova iz nekoliko domaćih pesama i, kad smo DJ Uce i ja to uradili, palo mi je na pamet da izbacam i neke rime, Škabu je to bilo ok, pa sam snimio strofu u studiju BSa, a posle je i Šonsi uleteo sa svojim rimama. (Tu sam potpisan kao DJApe pošto je strofa došla naknadno)
Krajem 2008. je Sevdah skapirao da hoće da živi od muzike i odlučio je da uradi album na srpskom kojim bi pokušao da dođe do nastupa i keša. Tu sam mu ja, kao već dugogodišnji saradnik, bio prvi pri ruci, pa mi je poslao neke instrumentale da krenem nešto da smišljam i mene, ko za inat, ništa nije izvozalo tako dobro kao instrumental za njegov remix pesme „Beatbox“ čikaškog ghetto house producenta BearWhoa. To je remix sa kojim je Sevdah pobedio na remix takmičenju koje je organizovala BearWhoova izdavačka kuća krajem te 2008, pesma je zvanično izdata, ali ja sam insistirao da mi da instrumental da krenem da rimujem nešto preko njega. I, posle dosta nagovaranja, pristao je da mi eksportuje instrumental i da mi da šansu. Da ne bih smarao pričom ovde – koga zanima može da pogleda moju celu priču o „Yo!hambin 91“ koji sam napisao 2014, povodom petogodišnjice izlaska pesme.
Što se tiče Sevdahovog albuma Ganc novi FUNK!, pored „Yo!hambin 91” sam učestvovao i na „Znooojjj (Бегефанк)“, na „Najboljoj pesmi“ samo kao tekstopisac, a uleteo sam i sa par nekih manjih ideja u okviru albuma. „Znooojj“ je prvo trebalo da bude striktno party stvar sa 2 strofe od kojih bi jedna bila Viklerova. Početkom 2009. sam napisao i snimio prvu strofu i refren, odneo sam to Vikleru koji je tad imao studio u BIGZu, njemu se svidelo i rekao je da bi hteo da uleti, ali je tokom te godine imao gust raspored – radio je muziku za Srpski film, bio jedno 2-3 meseca u gostima kod WhoSee i snimili su 79347934 stvari, a onda kod DJ Gocea u Makedoniji, pa se oženio, itd. itd. Ukratko, nisam uspeo da ga iscimam do novembra za to i Sevdah, koji je većinu ostalih traka završio, bio je iz fazona ili da napišem rime za celu traku i snimim ili ništa od pesme pošto mora da se objavljuje album. I eto, seo sam i krenuo da tripujem oko tog koncepta „znoja“, setio se koliko je suštinski vezan za funk i onda razvio celu priču o Бегефанку kao tradiciji fanke muzike, klabinga, plesa, ali i fanke ponašanja u Beogradu od 60ih naovamo.

  1. Kao Lou Benny si izbacio i EP pod nazivom ’’Dobar (R)ep’’ (’’Pravi (R)ep – lapsus calami)? Te pesme si nasledio kao Bege Fank zar ne? Gde si snimao EP i kako je tekla kreacija istog? I da, zanima me sledeća stvar: Dve trake u nazivu sadrže ime bosanskog repera General 2-a - ’’Internet rep (+General 2 na traci)’’ i ’’Internet rep (+General 2 u srcu)’’, a gostovao si i na nekim njegovim pesmama, pa me zanima kako je došlo do saradnje i stavljanja njegovog imena u naslove tvojih traka?

Mala ispravka – EP nosi naziv Прави (R)EP, a naravno, pod imenom Bege Fank sam nasledio sve što sam radio i kao Lou Benny i kao DJApe. :) Trenutno, čak, razmišljam da pesmu „Dobar rep“ sa tog EPja ubacim kao bonus traku na album Dobar rep koji spremam, pošto sam u njoj prvi put jasno odredio ideju „dobrog  repa“. Album će, inače, otvoriti pesma koja se zove „Dobar rep (Bogoslovija)“, ali to je traka za sebe, ne ova sa EPja.
Taj EP sam, koliko se sećam, snimio u studiju Carskog reza, tj. kod Blokovskog na Banovom brdu, a pesma „Internet rep“ je druga saradnja mog rep baba Generala 2 i mene – prva je „Vel’ki babo“ iz 2009, odnosno 2010.
Cela priča oko G2a i mog poštovanja za njega je krenula tamo negde 2007, kad sam čuo prve njegove stvari. Na Radivizija forumu je postojala tema „Prajsles rep“ na kojoj su ljudi ostavljali linkove za pesme koje su im bile iz nekog razloga smešne – da li zbog loše tehnike repera, ispadanja sa bita, smešnog kurčenja, čega god – i G2 je sa tim svojim prvim pesmama brzo postao miljenik svih ljudi koji su pratili tu temu. Većina ljudi je, ok, tome pristupala ironično i sprdala se s tim, ali meni je G2 od početka bio car zbog nekih prijava koje su bile genijalne. Ubrzo je i njegova verzija pesme „Eto što sam vruć“ eksplodirala na netu, postala pravi hit, a i neke druge stvari su postale popularne, i počeo sam da razmišljam kako se od toliko „prajsles“ likova baš on izdvojio? Ubrzo sam shvatio da je sve do spoja njegovih rima koje su genijalne, do deliveryja tj. do interpretacije i samouverenosti, uživljenosti u to što priča – i zbog čega je, čini mi se, i počeo da ispada iz ritma jer ga, jednostavno, povuče emocija. Naravno i ceo njegov Bihać/Bosna reprezent, naglasak, glas – svi ti momenti zajedno su ga izdvojili. Shvatio sam da u trenutku kada se većina ljudi na netu i dalje ložila na neke suvoparne, proračunate tripove oko pisanja rima u određenim šemama kako bi se postigao neki mrtvi „kockasti“ flow kad se to kasnije snima na bit, imamo 18ogodišnjaka iz Bihaća koji baca ludačke prijave, snima off-beat flowove na bitove koje skida s neta, nema mix i mastering, ali je uspeo da okrene glave ljudi na svoju stranu. Kad se uz to doda gomila pretnji i prozivki koje su mu upućivali u komentarima i to samo zbog čistog reprezenta jer on, uglavnom, nigde ne proziva nikoga samo se kurči + njegova reakcija na sve to koja je, prosto, bila da nastavi da snima i da kida, popio sam najjači gas za repovanje i snimanje svojih traka. U tom smislu je G2 moj rep otac jer je njegov rad i stav stvarno suštinska inspiracija i motivacija za moje rimovanje.
A do te pesme „Vel’ki babo“ je došlo tako što sam izvalio da se G2a najviše stide ljudi iz Bosne koji su se okupljali na forumu FMJam – uglavnom ekipa koja se ložila na ispra(v)ni rep koji se oslanja, pre svega, na te neke belačke tehnikalije, a ne na jake rime i stav, muda, ludilo u prijavama. Odlučio sam da izrokam najluđi „ispravni“ flow na srpskom (bosanskom/hrvatskom) koji je ikad snimljen i za to su mi inspiracija bili flowovi Outkasta iz pesme „Elevators“ – znači flow sa dosta off beata, swinga i sa nekim iznenadnim zalamanjima u double time, pa vraćanja u normalnu brzinu i sve to bez žrtvovanja jakih rima u celom procesu i da, povrh svega, celu strofu posvetim predstavljanju Generala da bi cvako ko čuje to bio u fazonu „otkud lik koji ovoliko kida da reprezentuje i rispektuje G2a“. Napisao sam rime, preveo na bosanski refren Biggiejeve himne „Big Poppa“ i onda smo G2 i ja to prvo snimili 2009. na bit Ramparta/Monroa – bitmejkera iz Rijeke – a 2010. i na originalni „Big Poppa“ bit i obe verzije su izašle na G2ovim albumima, a izazvale su i razne reakcije na netu. U cvakom slučaju, mislim da je pesma klasik zbog toga kako smo obojica iskidali i stvarno volim da je poslušam i dan danas. :)
„Internet rep“ je usledio kao neki logičan nastavak priče, tu smo već izbacili gomilu ludila na čisto iskustvo, a vrhunski bit je uradio tada još uvek neafirmisani Zartical koji je u to vreme bio Mejsijev bitmejker, a kasnije je postao poznat kao bitmejker Mimi Mercedez i Bombi 90ih, da bi danas već radio bitove i za Method Mana i mnoge ozbiljne američke repere. Ta prijava „+ General 2 u srcu“ je dodata pošto sam na toj verziji ja sam jer sam imao trip da bacim tu jednu dodatnu strofu, a bilo je previše da je guram u verziju u kojoj smo i G2 i ja zajedno, pa sam napravio 2 varijante pesme, taman za EP. 


  1. Kao Lou Benny si dosta sarađivao i gostovao na pesmama/izdanjima raznih drugih izvođača. Tu su Furio Đunta, zatim Skubijev mixtape i Summerfunk mixtape, gostovanje kod Ivana Ivanovića sa bendom MaraQYa, Zemlja Gruva itd. Kako je došlo do kolaboracije sa gorepomenutim izvođačima i pojavljivanja na gorepomenutim mixtape-ovima?

Sa Furiom je cela akcija oko „Swaga mi“ krenula tako što mi je Rajk poslao bit, a pošto sam znao da on i Furio sarađuju i ložio sam se na Furiovu traku „(M)Evre“, pitao sam Rajka da iscimam Furija za tu traku i njemu je to bilo ful, pa smo se iskontaktirali na FB i krenula je akcija. Rajk je Furiju poslao bit, ja sam mu poslao moju strofu i refren, on je napisao strofu i onda je krajem leta 2011. banuo kod mene na vikend, a Škabo nam je izašao u susret i snimio nas u BSovom studiju „Prohibicija“. Onda sam iscimao i Marka Louisa s kojim sam već sarađivao oko MaraQYe da snimi talkbox i da imamo pravu West Coast traku pošto je već bit bio takav i Marko je, normalno, iskidao. Rajk je to posle uzeo da mixa, a stvar je postavljena na net tek početkom 2012, ali je, bez obzira na to, bila gotivno prihvaćena – video sam npr. snimak u kom je veća grupa Cecinih fanova napravila majice sa prijavom iz refrena „Volim glas snajke Arkanove majke“ i u njima išla na njen poslednji cert na Ušću – i to mi je baš draga saradnja, kao i gostovanje BCrewu (Demoniju i Furiju) na njihovom albumu u pesmi „Orden 2“ koje je usledilo nedugo nakon „Swaga mi“. Postojala je ideja, pa i neki načelni dogovor da uradimo i spot za „Swaga mi“ i da Sale Tru uleti sa strofom na tom spotu, ali jbg, nismo uspeli da iskombinujemo sve do kraja.
Skubi me je cimnuo za svoj treći mixtape Bao$ i baš mi je bila čast da se pojavim tu, kao i na sledećem. Odmah me je kupio načinom rada – pošalje ti bitove da izabereš svoj, dogovori snimanje (gde je, inače, uvek gotivna bleja), iscima se oko mixa, šalje ti traku da čekiraš sve... baš veliki car i evo, uskoro izlazi njegov novi mixtape i tu ću biti na traci „Admin“, a naša druga saradnja – pesma „Stil“ – će se pojaviti na mom albumu Dobar rep.
Summerfunk priča je, verovatno, najbitnija priča koja mi se desila u okvirima klasičnog repa jer sam u vezi sa tom kompilacijom upoznao Anketa, pa Zubu, njihovi bitovi su mi baš legli do jaja, naročito za #dobarep rime, i oni su rado pristali da urade bitove za Dobar rep. Anke mi je prišao i upoznao se sa mnom 15. januara 2012. u KC Gradu. To je bila jedna dosta dosta jaka rep noć – nastup Zvezdi Grajma par meseci posle izlaska „Srbija djans lajk dis“ i par meseci pre izlaska „Čki“, noć kad sam prvi put uživo repovao još jednu moju vrhunsku stvar „Jedna ljubav 91“, mislim da je te noći i Mimi prvi put ikad izašla na binu sa mikrofonom (da mi baca bekove u „Gistro“)... Anketa je, inače, oduševila „Jedna ljubav 91“ koju je čuo tad, bio je iz fazona odmah da se dogovorimo da gostujem na mixtapeu. Zuba i on su mi poslali par bitova, ja sam izabrao onaj na koji sam kod Gazda Paje u studiju snimio „Leto u gradu (Reci!)“ i, pošto je samo par ljudi do leta snimilo trake, mixtape je odložen za 2013, a meni se jako svidela pesma (koju je, inače, Marko Louis carski smixao, a BKO i Munja obogatili skrečevima), pa sam odlučio da uradim spot u produkciji Studija 13 i to je, eto, postao moj prvi solo spot. Nakon toga su usledile brojne pesme u kojima repujem na Anketove i na Zubine bitove, 2 spota „Cvaki dan praznik“ i „Lajk lajkujem“ (oba Anketova bita), bleja u 38. bloku i u novom Sick Touch studiju u Piramidi, dve velike Summerfunk + Бегефанк žurke u KPTMu i, generalno, baš neka merodavna saradnja. Summerfunk 2 je u pripremi, na njemu ću biti u pesmi „Leto u zgradi“ sa Ivanom Zečević, a biće tu još dosta jakih glava i verujem da će i to biti ozbiljan klasik kao prvo izdanje. :)
Sa MaraQYom je priča krenula još leta 2010. kada me je Prema upoznao s njima i kada sam uleteo da odrepujem strofe u njihovom izvođenju Outkastove „So Fresh, So Clean“ na Freestyleru. Krajem tog leta smo još jednom nastupali na Gusaru u Bloku 70 i jutro posle te svirke mi je Marko Louis poslao bit da istripujem nešto za album koji su krenuli da snimaju. Dva-tri meseca sam se bavio tim bitom i na kraju sam smislio temu pesme – „govor tela“ – izrimovao prvu strofu i refren, ali sam zaključio da te rime nisu za mene pa je Marko pored refrena snimio i tu strofu, a onda sam iscimao Struku da gostuje na njoj, a Marko je pozvao Tonija Zena i ubrzo su oni snimili vrhunske strofe i ta pesma je spakovana. U međuvremenu sam snimio strofe za pesme MaraQYe „Dan“ i „Intimni odnosi“ – ova druga pesma je bila moja ideja pošto sam se tog leta isprimao na original grupe Galija i krenuo da rimujem, a onda je Marko istripovao tu carsku bossa nova verziju. Cela saradnja sa MaraQYom mi je bila baš vrhunska jer sam imao priliku da vidim kako to radi bend sa baš ozbiljnim muzičarima, dolazio sam na probe, bilo je i nastupa, svi ljudi koje sam upoznao u toj priči su mi baš gotivni, a Marko i ja smo nastavili saradnju kasnije i na njegovim i mojim solo pesmama. MaraQYa, inače, ponovo svira, u novom sastavu – tu su od stare ekipe profesor Andrej na klavijaturama i Moka basista – ali bez obzira na promene, kidaju i dalje, baš smo u poslednjih pola godine 2 puta nastupali i bilo je do jaja!
Sa Zemljom gruva je saradnja krenula preko Šobaje i upoznavanja sa celom ekipom čini mi se kad su krenuli da spremaju za Mikser festival 2011 svoje verzije pesama Dina Dvornika i, eto, skapirali smo da bi bilo najbolje da uletim na obradu „Afrike“. I posle toga sam nastavio da dolazim i snimam u Gruvlend studiju – tu su snimljene i „Mama hvala“, pa „Stil“, pa prva verzija „Ja sam jarac“ i „Aloja vera“ sa Mikrijem. A nastup kod Ivana Ivanovića se desio, verovali ili ne, na molbu Milene Dravić koja je baš htela da čuje „Afriku“. :D To je bilo gotivno iskustvo jer sam, pored Žikine šarenice koju sam overio sa MaraQYom, imao priliku da protrčim i kroz studio Keš taxiste. :) U svakom slučaju, Zemlja gruva – gotivna ekipa i veliki rispekt za njih i zahvalnost na podršci.

Kraj 1. dela

Drugi deo možete čitati
ovde.

Nemanja Mitrović Timočanin



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva