Wyatte - Road to Boshporus - October 2017
Wyatte - Road to Boshporus - October 2017

Bege Fank - Dobar rep, dobar intervju (2.deo)



Sviđa ti se? Javi ostalima!

U prvom delu ovog #dobrogvjua smo se bavili perfekat vremenima Bege Fanka, tačnije Lou Benny-ja i DJ Ape-a. Reondas trospekcija i deskripcija prošlosti kroz brdo informacija koje će svakako značiti novijim rep generacijama, ali i one pionirske vratiti u dane, obeležili su prvih deset odgovora na prvih deset opširnih pitanja upućenih Peđi – Bege Fanku. Drugi deo, koji je pred vama, predstavlja ono što je danas Bege Fank - prezent i reprezent, glava i brada, bog i jarac, dobar i rep, BG i funk...
O počecima serijala Бегефанк žurki i saradnji sa DJ BKO-m, zatim saradnji sa Mikrijem i Voke-om, Dorćolu, stilu odevanja, knjizi ’’Ne može da stane, neće da stane’’, novim pesmama i predstojećem albumu prvencu, filozofiji repa i fanka, žurkama u inostranstvu, drugarima, uzorima, inspiracijama, lajkovima... – ponovo na traci - DJ Ape, Lou Benny, Bege Fank – Predrag Vukčević. Dobar rep – dobar intevju – uživajte i lajkujte!


  1. Ok, hajmo sada da pređemo na deo karijere koji prati pseudonim Bege Fank... Sa DJ BKOom si već radio kao Lou Benny, a saradnja se nastavila i sa Bege Fankom. Imate zajednički serijal žurki već par godina. Hoćeš li da nam kažeš kako ste došli na tu ideju, ideju o saradnji i kako funkcionišete do sada?

BKOa sam upoznao leta 2010. kada je pobedio na remix takmičenju za „Znooojjj“ koje je Sevdah organizovao. Skapirali smo se odmah, postojala je tu ideja da snimim nešto na jednu njegovu electrofunk BBoy matru, ništa nije bilo od toga, ali smo bili u kontaktu. I onda, krajem 2010, kada je legendarni Nenad Stefanović Japanac počeo da organizuje svoje, sada već kultne jam sessione u klubu Cvijećara, jedno veče smo tu na sessionu zablejali BKO, Gazda Paja i ja. U to vreme je već trebalo da izleti spot za „Znooojjj“, ja sam već krenuo da nastupam sa SevdahBABY Live!, ali sam bio u fazonu da napravim neku party priču po uzoru na klasične američke block party DJ+MC kombinacije. Ideja je bila da budemo na mikrofonima a BKO da vrti ziku – party klasike, kao i novije party stvari – da se provuku i neke naše autorske pesme koje su za žurku, da u nekim momentima BKO izleti i odradi par BBoy pokreta (pošto se bavio time 7 godina), a i ja da uletim kao DJ u nekim momentima... da napravimo neku vrstu party showa. To se, međutim, nije desilo, jer sam ja nastupao sa SevdahBABY Live, a ubrzo i sa MaraQYom, Paja je krenuo da radi pesme sa Blaya Dub Playa, a BKOa sam povezao sa Sajsi tu početkom 2011, kad me je cimnula da joj dam kontakt nekog DJa koji bi mogao da je prati na nastupima.
Celu tu priču smo pokrenuli tek krajem 2012, kad sam ja skapirao da bih da se posvetim tome. U to vreme su i Paja i Kendi (koga smo isto pominjali ranije u toj party varijanti) već bili u svojim akcijama, tako da smo BKO i ja krenuli to sami, počeli prvo da biramo trake koje bi ušle u selekciju, a onda da vežbamo za prvu žurku – Doček 2013. na žurci „Širom zatvorenih očiju“. Tu smo iskidali, a onda su nas Prema i Ike pozvali da radimo sredom našu žurku u Mintu kao podrška njihovoj Buzzin’ žurci u Plastiku. Počeli smo 9. januara 2013. i cela ta polusezona je bila vrhunska – uglavnom cvake srede oko 700-800 ljudi zajedno u oba kluba. Mi smo u dogovoru sa Premom i Ikeom vrteli samo muziku iz prošlog veka pošto su oni vrteli crnačke party trake od 2000. naovamo, ali to nam je odgovaralo jer smo uspeli da izvučemo maksimum party momenata iz te stare muzike. U novembru 2013. smo prebacili žurku u KPTM petkom – prvo kao gostujuću, a onda kao redovnu – i nastavili smo da rastemo zajedno sa klubom tako da su KPTM i Бегефанк žurka postali nerazdvojni. :)
Pored KPTMa, uspeli smo da uradimo još dosta nekih akcija po gradu, a i po regionu, pa čak da stignemo i do Hamburga. U principu ni u regionu, a ni po Evropi nema mnogo ljudi koji kidaju žurku tako jako kao mi jer smo taj osnovni party hip-hop DJ+MC momenat napucali maksimalno dinamikom i tranzicijama (promenama tempa) koje nam omogućavaju Traktor kontroleri koje koristimo, editima i mashupovima koje pravimo, izborom muzike i tim začinima kao što su moji upadi na mikrofonu i BKOovi skrečevi. Osnova je, u principu, postavljena pre 2,5 godine, sad radimo na promociji u cvakom vidu – širenje žurke, nova mesta, krenuli smo sa autorskim trakama koje potpisujemo kao Begefank žurka (spot za prvu pesmu „Vidim istu ribu“ urađenu u saradnji sa Bom Ziggyjem a.k.a. SevdahBABYjem je izašao skoro)... biće nas svuda na radost ljudi koji gotive apsolutno savršeno dobro party rokanje. :)

  1. Kao i sa prethodnim pseudonimom i sa ovim nastavljaš da sarađuješ sa mnoštvom rep izvođača. Recimo, gostuješ na pesmi Gudroslava iz Bombi Devedesetih ’’Zlatne devedesete’’. Kako je došlo do toga?

E „Zlatne devedesete“ je prva pesma na kojoj sam se pojavio kao Bege Fank, a i prva u kojoj sam počeo da „lajkujem“. (Eto to za neke istoričare, biografe :D) Pa ništa, tu krajem 2013. sam na jednom statusu na FB profilu napisao kako masa ljudi govori i piše o „zlatnim 50im, 60im, 70im, 80im“ ali da nikad nisam čuo da se priča o „zlatnim 90im“ i napisao nešto da je uslov ozbiljnosti sagovornika to da ne odbacuje na keca smislenost priče o „zlatnim 90im“. U to vreme je BKO već uveliko na našim žurkama vrteo svoj mashup „No Good“ Prodigyja i „Samo želim da znam“ Dee Monka i, kad me je Gudroslav iscimao u inboxu da mu gostujem na Gudroslaviji, bio sam iz fazona da uradimo nešto što se uklapa u njegov reprezent a gde bih ja mogao da uletim, i palo mi je na pamet to da izbacamo rime na tu temu. Naravno, odmah sam istripovao da to budu „pozitivni“ momenti na temu 90ih jer kakve su ti rime, takav ti je život, a mene loži da mi život bude dobar, miran, opušten i pobeda, a ne rad i borba. :3
Taj BKOov mashup je uleteo kao logičan izbor, a snimali smo početkom 2014. u tadašnjem Bling Bling studiju kod ortaka Mixe na Banovom brdu – sećam se da smo jedva stigli do studija pošto je bio neki veliki sneg. BKO je to posle smixao i ispala je vrhunska traka, bukvalno za antologije repa. Mi je i dalje često vrtimo na žurci i baš kida.

  1. Tvoja pesma ’’Aloja vera’’ se našla na mixtape-u Underground Radija, na njoj gostuje i Mikri, a pre par meseci si i ti gostovao na Vokeovoj pesmi ’’Bilo bi dobro za BG’’. Kapiram da se saradnja temelji na dugogodišnjem poznanstvu i druženju, no možeš li par reči o tim kolaboracijama?

Pa da, Mikrija znam i pozdravljamo se još od tog vremena SKC radija i početka 2000ih, a kad sam počeo više da snimam on je bio jedan od prvih velikih likova sa scene koji je baš zgotivio to kako rokam rime i posle certa Prtija u KSTu 2013. gde me je cimnuo da rokam pre njih, bio je u fazonu da ga pozovem ako budem imao neki bit na koji možemo zajedno da snimimo. I eto, kad mi je Anke poslao bit, napisao sam rime i prosledio Mikriju, njemu se svidelo i onda smo snimili to krajem 2013. u Gruvlend studiju, a posle smo je repovali par puta na njegovim solo, a i nastupima sa Bvanom. Ta pesma ide na Dobar rep, to je odavno već zaključano. :D
Sa Vokeom je priča krenula 2014. na koncertu u Domu omladine na kom sam nastupao ispred Stoke, General Wooa, DJ Phat Phillyja, Frenkieja i dr. Zablejali smo na šanku i, pošto je Voke dolazio na BKOove i moje žurke, setio se da smo vrteli „Bilo bi dobro za tebe“ Branke Sovrlić i rekao kako je to 93FU himna i izbacio ideju da uradimo traku „Bilo bi dobro za BG“. Meni je to bilo do jaja i onda smo iscimali Saliera da podrži to nekim bitom i ne da je podržao nego je napravio bombu! Pošto smo tu negde krajem 2014. BKO i ja krenuli jednom nedeljno da snimamo u studiju Revolution, skapirali smo da bi bilo do jaja da tu snimimo vokale i to smo uradili. Trebao nam je i neko za refren pa smo shvatili da nam je najopuštenije da iscimamo Tijanu, švecu Ivane Sajsi MC, pošto je Voke s njom ranije već snimao, a BKO je u ekipi sa njom i Ivanom od 2011. Onda je Voke predloŽio da pitamo i Ivanu da uleti sa strofom ako joj se sviđa traka i ona je snimila strofu, BKO bacio skreč, pa je Voke to sa Prezom i Salierom smixao u Platinam studiju i onda smo se tu, tokom prošlog leta, iskombinovali da snimimo spot u saradnji sa NNSparkom i meni je cela ta priča ispala nikad jača.
Generalno te 2 saradnje su mi baš jaki momenti jer i Prti i 93FU priču poštujem do jaja i sigurno da su na nivou hc stava uticale na mene, kao i na većinu ljudi koji se ovde bave repom, tako da je saradnja sa ljudima koji su nosioci tih priča stvarno veliko prepoznavanje i poštovanje.

  1. Nova pesma ’’Vidim istu ribu’’. U malo drugačijem muzičkom maniru, odakle to dolazi? I spot je takođe imao svoju premijeru na afteru Onyx koncerta, pa nam reci nešto malo i o njemu.

Pa „Vidim istu ribu“ generalno pripada tom delu mojih radova koji imaju party osnovu, bez obzira što se u rimama mešaju i party trip i lični reprezent i politički i razni drugi momenti – pesme kao što su „Znooojjj (Бегефанк)“, „Yo!hambin 91“ i „Nemoj da staješ“ sa Sevdahom, „Mama hvala“ sa BKOom kao Begebauns/Balkan Bombass itd. Kao što sam već rekao, ideja je bila da pokrenemo malo i autorski rad koji bi promovisao Begefank žurku, a pošto ja u poslednjih godinu dana više sarađujem sa Sevdahom u okviru njegovog novog projekta Bom Ziggy, ta stvar je nekako spontano proizašla iz te saradnje – prvo u verziji na engleskom pod imenom „Deep Inna Jungle“, a onda i ova na srpskom. Pesma spada u širi okvir savremenih Bass žanrova, a spoj je Jungle Terror i Future House/Bass House zvuka sa tim nekim sintom koji podseća na neke rane detroitske tehno trake... Sve u svemu gotivna vožnja, vrhunski drop – Bom Ziggy je, u principu, tu obavio najveći deo posla, a što se tiče spota istripovali smo ga zajedno. Složili smo se da je Tamara Tmušić prava osoba za glavnu ulogu što zbog izgleda i stava, što zbog toga što je bila i na Begefank žurkama, a i na BASS CODON žurkama na kojima je Bom Ziggy gostovao velikom caru, ortaku Rebel Bju. Povezali smo se, Sevdah je iscimao Infinitum Medija produkciju s kojom je već sarađivao i uradili smo spot. Bilo je hladno tokom snimanja scena u eksterijeru jer je snimano krajem januara, ali svi iz ekipe su bili maksimalno posvećeni i niko se nije požalio i zahvaljujem se svima još jednom ovako. :)

  1. Sad malo o tvom kraju – Dorćolu, stecištu mnogobrojnih repera od Škaba i Ekipe sa raskršća, kasnije samo Goša sa raskršća, tebe itd. Jedna od tvojih prvih upuštanja u MC vode jeste i gostovanje na Škabovoj pesmi ’’Dorćol’’ o kojoj si već govorio u nekom od pređašnjih odgovora, pa bih dalji deo pitanja posvetio samom naselju Dorćol. Gde se blejalo kada si bio mlađi? Koje su najbolji štekovi za čiliranje, gde se pika najbolji basket, gde je najbolji has? I da, da li je FK Dorćol zapravo klub za koji ti navijaš?

Dorćol je definitivno bitna stvar i za moj rep, a i za moj život (jer sve je to isto). Pročitao sam u nekom intervjuu Andrea iz Outkasta pitanje kako predstavljati kraj i grad iz kog potičeš – što je u repu oduvek bitna stvar – i njegov odgovor je bio da treba samo da kažeš odakle si, a onda da predstavljaš sebe u fulu i kad se ta 2 momenta uzmu zajedno, tako ćeš najbolje da predstaviš i kraj iz kog si. Poenta – koliko god moj „dobar rep“ bio u nekim momentima apstraktan i suviše teorijski, štreberski, šta god, ceo taj trip iskuliranog, pozitivnog i samodovoljnog stava, ma koliko u mom repu dolazio iz nekih „reperskih“ temelja a manje iz kraja, u velikoj meri jeste nešto što zapatiš odrastajući na Dorćolu. U 30 godina života tu sam, naravno, upoznao sve različite momente koji se dešavaju i u većini drugih krajeva, ali mislim da se na Dorćolu bukvalno oseća ta neka viševekovna prekaljenost i opuštenost koja proističe iz razumevanja života, prihvatanja života na pobednički način i trip da živiš s tim da je sve gistro i živiš dobro, ma šta to značilo.
Sad, što se tiče Dorćola, on je, uslovno rečeno, sastavljen od 3 ili 4 kraja. Imaš Donji Dorćol na kom sam ja odrastao – Solunska ulica, reprezent reprezent – koji je originalni Dorćol iz turskog vremena i on ti je ispod Cara Dušana, s tim što 25. maj i celo naselje na Dunavskom keju može da se računa kao deo „Donjeg kraja“ ili kao posebno „Maj“ (u tursko vreme se taj deo obale Dunava ispod Dorćola zvao „Jalija“). Imaš Gornji Dorćol od Cara Dušana pa gore do Vasine i od Kališa do Francuske/Skadarlije i on se ranije zvao „Zerek“ i imaš Šipku koja je izvorno kraj između Donjeg Dorćola i Vilinih voda, ali je vremenom zbog rodbinskih, prijateljskih i geografskih veza, postala deo Dorćola. Šipka ti je kraj ispod Cara Dušana/Džordža Vašingtona a proteže se od Francuske/Žorža Klemansoa do Cvijićeve. U principu cvaki od ovih delova ima svoje i društvene i ekonomske specifičnosti, al eto, nekako je ovaj Donji Dorćol odakle sam ja možda i najbolji presek svih tih dorćolskih razlika šire gledano. (Inače, ja sam čak na teritoriji MZ „Dorćol“, tako da je to i geografski najviše dorćolski što može :D) Imao sam ortake koji su živeli u kućama koje su imale zemljane podove, a išao sam i kod ljudi koji su imali velike stanove i porodične kuće sa visokim plafonima. Ja sam ceo život u betonskoj zgradi koja se ni na koji način ne razlikuje od takvih zgrada građenih krajem 70ih i početkom 80ih u bilo kom kraju, ali eto, to što se nalazi na Dorćolu, čini je opet, na neki način, posebnim presekom raznih tripova. Razne sad tu zakonitosti postoje – recimo, ja sam otkad sam bio klinac, uvek išao peške po gradu, pa i kasnije u klabing, dok znam da su se ortaci iz udaljenijih krajeva više ložili da polože vozački i nabave bilo kakva kola u koja kasnije mogu da privedu i ribu ako im je puna gajba, ko što jeste većini nas u tom uzrastu, tako da je to uticalo dalje i na seksualni život i sve ostalo. :D Dajem to kao primer kako svi ti neki sitni momenti usmeravaju život i razvijaju čoveka dalje, a da to ni ne primeti. :)
Kad sam ja bio klinac, u mom delu Dorćola se najviše blejalo na 24orci – terenu za basket blizu ćoška Visokog Stevana i Tadeuša Košćuška. To je bio bukvalno „Hram košarke“ kako je pisalo na jednom zidu tu pored terena. Dolazili su stariji tu, ribe, normalna hud priča. Naravno, bazen 25. maj, kao i ceo kej su bili za bleju, Pančićeva, marina „Dorćol“, stara elektrana i groblje autobuskih guma sa par nekih sjebanih buseva u kojima se sedelo i pušile prve cigare, oba školska dvorišta moje osnovne „Braća Baruh“, a na Kališ smo išli kao klinci da se sankamo ili da vozimo BMXeve kad je to bilo aktuelno krajem 80ih/početkom 90ih, tripovali neke tamo naše ludačke „staze smrti“ i sl. (Evo jedne priče na tu temu koju sam bacio za Zvučnu mapu Dorćola)
Najbolji has je krenuo direktno iz prvog školskog dvorišta Baruha – to je Časlav a.k.a „Čaki“ koji je tu, dok sam još bio u osnovnoj, imao svoj kiosk, pa se onda preselio u ulicu Despota Đurđa, iza škole, gde i danas dobro radi. Naravno, na Gornjem je „Loki“ koji je isto legendaran, na Šipci „Dorćolac“, „Kli kli“ i „Žuća“, a ima baš mnogo vrhunskih pekara u kraju, čak i sad kad su neke zatvorene i dalje imamo za izvoz - „Bobe“, „Kališ“, „Stole“, „Kalevski“ itd.
Za FK Dorćol sam, naravno, baš jako navijao kao klinac, išao na tekme, vodio statistike, išao i na neka gostovanja po drugim „malim“ beogradskim terenima. Jednom prilikom sam na dorćolskom derbiju između Poleta i Dorćola 1994, proveo i jedno poluvreme u marici zato što sam bacio dimnu bombu na teren. :D Nisam bio u nekom huliganskom gasu nego sam imao taj dimnjak, a to je baš bila fešta – Polet je tad napravio semafor i sredio malo svoj teren, kupili su svojim navijačima baklje, pekli nekog vola na ražnju, prenosio je to sve SOS, a Dorćol je te sezone bio baš dobar i pobedio ih je u toj tekmi 3:1 čini mi se i, jbg, hteo sam malo da obeležimo to pa sam roknuo taj dimnjak posle prvog gola i nisam ni očekivao bilo kakvu tenziju, al u to vreme je murija baš bila napeta i prišla mi dvojica u onim maskirnim uniformama i pravo u maricu. Posle su me pustili da idem gajbi da gledam drugo poluvreme na SOSu. :D (Evo ga snimak tog momenta kad sam ubacio dimnjak posle prvog gola 17:00)
Što se tiče predstavljanja kraja u tim sportskim varijantama, od ’90 do ’93 sam igrao za vaterpolo klub „25. maj“ – igrao bih i duže da sankcije i nedostatak mazuta nisu zatvorili unutrašnji bazen. U poslednjih desetak dina sam jedino posećivao utakmice Ragbi kluba Dorćol koji je ponos kraja jer je najuspešniji klub s Dorćola svih vremena, a za koji igraju i koji vode moji ortaci iz osnovne i srednje. Nadam se da i ove godine uzimaju titulu u ragbiju 13, ne vidim zašto ne bi. :D
Moram da pomenem i mog bivšeg komšiju Aleksandra Tošića Tošketa – dorćolskog Flojda – koji je upravo iz moje zgrade 90ih krenuo u dominaciju na automobilskim trkama. :)

  1. ’’Ne može da stane, neće da stane’’ – Džef Čeng. Otkrij čitaocima o čemu se zapravo tu radi i ko je umešao prste u prevod ove kultne hip hop knjige.

Reč je o verovatno najboljoj „velikoj“ knjizi o hip-hopu do danas. Imao sam sreće da ju je moj prijatelj DJ Jazzmate kupio u Kanadi početkom 2006, recimo pola godine nakon što je objavljena, i kada ju je doneo, pozajmio sam je i pročitao. U stvari, pročitao sam je odmah 2 puta. :)
Odmah mi je palo na pamet da se prevede jer mi je bio neverovatan taj spoj baš iskusnog pripovedačkog stila, maltene stila filmskog trilera u prvom delu knjige, sa preciznim istoričarskim i gotivnim novinarskim momentima, i tu se nekako, snošajem okolnosti, stvorila situacija u kojoj sam skapirao da znam čoveka s kojim bih to uradio jer sam odmah skapirao da nema šanse da to sam uradim kako treba. To je Zoran Lojanica, koji je u to vreme već diplomirao engleski na Filološkom, inače dugogodišnji crtač grafita i zaljubljenik u vinile i muziku sa jakim breakbeatovima. Kad je pročitao knjigu i on se isprimao kao i ja, pa sam zamolio Dragana Ambrozića da vidi da li bi Samizdat B92 ili Rende otkupili prava i hteli da izdaju prevod knjige. Dragan nas je povezao sa Miškom Stevanovićem, vlasnikom izdavačke kuće Red Box, koji je krenuo u akciju dobijanja prava od izdavača američkog izdanja, a ja sam stupio u direktan kontakt sa Džefom Čengom i s njim uradio intervju za web magazin za popularnu kulturu Popboks početkom 2007. To dobijanje prava je teklo jako sporo, a mi smo već krenuli da prevodimo, pa smo u jednom trenutku stali dok se ne reši to s pravima da ne bi ispalo da smo džabe prevodili, i onda smo tek u prvoj polovini 2009. završili sve, da bi knjiga izašla na Sajmu knjiga 2009, a promocija je održana u januaru 2010. u Domu omladine.
Posle toga smo imali sreću da je Ambasada SAD, u sklopu nekih svojih programa, pitala baš Dragana Ambrozića koga bi od američkih pisaca mogli da dovedu u Srbiju na par tribina i Dragan je predložio Čenga, pa smo mu Zoran i ja bili pratioci na toj kratkoj turneji po Srbiji početkom septembra 2012. (Beograd-Novi Sad-Niš) i to je bilo za pamćenje. Ostavio nam je veliki broj knjiga o hip-hopu na poklon, upoznali smo ga sa događanjima u poslednjih 40-50 godina na našim prostorima, o razvoju hip-hopa, blejali u kafani u Nišu, vodili ga da kupuje ploče u Yugovinylu u Beogradu... cela ta akcija je bila baš neka kruna rada na prevodu.
Mislim da je prevod knjige, ma koliko to bilo teže vidljivo, pokrenuo dosta stvari i stvarno sam srećan što smo uspeli da uradimo to. Sa Zoranom sam postao prijatelj prevodeći knjigu, Ajzija sam, recimo, upoznao baš u vezi sa knjigom jer ju je pročitao i hteo da se upozna sa mnom, Phat Philly je, kad mu je Prema odneo primerak u Zagreb, bio iz fazona kako je to baš velika stvar za hip-hop u celom regionu, Žuti je isto veliki poštovalac te priče, i tako, razni neki ljudi su inspirisani tom knjigom što mi je, u principu, najvažnija stvar u vezi s tim. :)

  1. Poznat si među ljudima kao čovek koji je bio redovan na rep internet forumima i na taj i mnoge druge načine (pišući i za sajt Popboks) pratio i podržavao mlade rep izvođače. Slušajući jednu pesmu romskog repera Kastra iz Niša, video sam i tvoj pozitivni komentar ispod youtube klipa, a pre godinu i nešto dana si nastupao i u pokojnom beogradskog skvotu ’’Inexu’’ sa Gipsy Mafijom. Odakle toliki entuzijazam za praćenje scene i dan danas i, jeste da bi moglo u posebno pitanje ali kad sam već pomenuo, šta misliš o romskim rep izvođačima sa naših prostora Gipsy Mafiji i Kastru?

Cela priča oko prevoda knjige, pa to štreberisanje o repu i hip-hop kulturi po forumima i Popboksu, kasnije My Peopleu i FBu (jednom i u Huperu čak), su proistekle iz moje posvećenosti repu i hip-hopu generalno. Taj „teorijski“ deo priče se desio jer sam skapirao da baš ima mnogo pojmova u priči o repu i hip-hop kulturi oko kojih se ljudi kače, upadaju u nesporazume, a uglavnom zato što se nije radilo na preciznom određenju tih pojmova. Shvatio sam da ja to mogu solidno da razrešim i uradio sam to, e sad šta se dalje s tim dešava zavisi od toga kako ljudi to skapiraju. Što se tiče tih pojedinačnih komentara radova neafirmisanih repera, plesača, DJa, crtača, pa lajkovi, shareovi, negde i saradnje ako se skapiramo – to su sve stvari koje ja radim kao fan dobrih rima, bitova, plesnog i crtačkog stilovanja itd.
Ima tu još jedan momenat koji mi je jako bitan, a to je striktno hip-hop momenat prepoznavanja i poštovanja drugog, koji nikako nije suprotstavljen kurčenju – tj. pobedničkom ili borbenom predstavljanju sebe (represent) – koje je osnova pravog hip-hop stava. Moj „dobar rep“ je, između ostalog, i jed(i)na interpretacija tih etičkih i estetičkih principa hip-hopa koja uz apsolutno lično kurčenje čuva poštovanje i prepoznavanje drugih koji se kurče do kraja.
Što se tiče romskog repa, prve ljude koje sam čuo su bili ortaci s Dorćola koji su bili u hip-hop gasu – đuskanje, rep, oblačenje, BMX bajkovi i sl. – još kad sam bio klinac, krajem 80ih. Inače, mi smo svi tu odrastali zajedno i bedak mi je sad kad vidim da sam uglavnom samo zapamtio psovke, a nisam naučio jezik tako da mogu da razumem kad recimo Kastro kida rime.
Prvo što sam čuo od pesama su bili legendarni hitovi Zvonka Demirovića iz 90ih, a u novije vreme je to bio album Muhe Blackstazyja iz tamo neke 2007/08 koji me je oduševio baš jakim prijavama, a i bitovi koje mu je uradio ortak Špira iz novosadske Hain Teny ekipe su vrh (S tim što je taj album samo s obzirom na Muhinu priču tj. reprezent romski rep jer je ceo album na srpskom). U to vreme sam čuo i neki romski rep iz Češke i Slovače, a par godina kasnije sam čuo i GRUBB projekat na čijem je instrumentalnom delu radio DJ Uce, a onda i rep ekipe iz skopske Šutke. Posle sam, čini mi se, preko Gudroslavovog profila saznao za Gipsy Mafiju i oduševile su me one njihove prve trake koje su bile baš gangsta, a onda sam čuo i Kastra, upoznao ga i izvalio koliko je čovek baš do kraja vezan za zvuk iz zlatnog doba repa s kraja 80ih i početka 90ih i baš sam bio oduševljen time što on, koji je stariji od mene, koji ima baš veliku porodicu i cima se, šljaka da plati račune i sve, i dalje ima vremena i loži se da rimuje, snima... baš veliki rispekt za njega. Kastro je onda u proleće 2014, u sklopu hip-hop radionica koje je organizovao u Nišu u saradnji sa Centrom za kulturnu dekontaminaciju, napravio varijantu da dođem u Niš u naselja Crvena zvezda i Beograd mala i da s ekipom tu malo pričam o hip-hopu i repu, izvrtim muziku, da se družimo. To mi je bila baš jaka akcija, ložio sam klince da repuju na čoček gruvove na koje se i sam ložim (u saradnji sa BKOom sam još 2012. krenuo da ih prebacujem u hip-hop priču), a koje, kapiram, čuju na svim veseljima po kraju i tako, potrudio sam se da ih motivišem da i rep i hip-hop prihvate na svoj način jer to je jedini pravi način. Pozdrav za sve ljude koje sam upoznao tog dana u Nišu je u mojoj poslednjoj rimi na gostovanju Mejsiju u pesmi „Marbelja žur“.
Znam da je još dosta ljudi koji su po zemljama EU ukačili hip-hop priču i tamo već postali DJi, reperi, plesači, deportovano u Srbiju tokom 2000ih i to je (bio) potencijal za jednu baš ozbiljnu novu scenu, ali kapiram i to da svi ti ljudi mnogo brže odrastaju nego mi van romskih zajednica – ranije osnivaju porodice, primorani su na češće selidbe i sl. – i da moraju da se usmere na zarađivanje keša što pre, ne mogu da čekaju da se neka rep priča razvije i počne da stiže neki keš od toga. U tom smislu mi je baš velika motivacija kad vidim da neko kao Gipsy Mafia ili Kastro i dalje istrajavaju u repu, iako pretpostavljam da im je mnogo teže u tome nego većini neromskih repera.

  1. Ok, pošto smo još uvek na socijalnim temama, pitaću te. Da li imaš i koja je tvoja politička ideologija kojoj si blizak ili čiji si simpatizer/pratilac?

Moje ideologije su funk i dobar rep i kroz te ideologije posmatram sebe i svet. Krenuo sam da malo preciznije odgovaram na ovo pitanje i skapirao da sam napisao 3 strane A4 formata i da ne mogu ništa da izbrišem, tako da je bolje da to ostavim za neki živ razgovor sa ljudima koje to uopšte zanima, a do tada – sve što kažu za mene, daaa, sve to sam jaaa! :)

  1. Idemo nazad na neke druge teme. Interesantna vizuelna odlika Bege Fanka je stil odevanja. Ko je kreator i odakle crpiš ideje za takve modne kreacije? Takođe mi se čini da praviš i brend/robnu marku jer sve češće se pojavljuju tvoji motivi na majicama do kojih fanovi mogu doći, pa možeš nešto malo više i o tome?

Svi moji autfiti od početka su stvari koje sam sam istripovao. Veći deo stvari je šiven za mene i ukrašavan po mojoj ideji, dok ima i nekih delova garderobe koji su kupljeni gotovi zato što sam u njima prepoznao svoj trip. Na Dobar rep će biti pesma „Бегефанк odelo“ u kojoj delimično pričam i o uticajima i razvoju tog mog tripa, ali eto, načelno mogu da kažem da je moj odevni stil, kao i ideologija, potekao iz funk tradicije, pa sad tu i tamo prilagođen vremenu i prostoru, raspoloživim materijalima itd.
Što se tiče Бегефанк modne linije, ne postoji ništa takvo, samo neke manje, poluprivatne serije nekih dosta bazičnih komada (majica, dukseva, kačketa i to). Da bi se desila prava Бегефанк linija treba mi vreme koje bih posvetio baš tome – dakle vreme za definisanje krojeva, nalaženje pravih materijala, proizvodnju većih serija što bi još više poboljšalo kvalitet štampe i veza itd. Biće reči i o tome, a do tada mogu samo da preporučim ljudima da prate FB pejdž, pa kad ugrabim malo vremena i napravim neku gotivnu akciju, pojaviće se obaveštenje o tome šta i kako može da se nabavi.

  1. Pošto već dve decenije (i jače) pratiš scenu, kako stranu, tako i domaću koje si i protagonista, moram da te pitam koji su ti omiljeni rep izvođači, kako domaći, tako i strani. Ajde TOP 5.

Teško mi je da odredim najbolje, ali mogu repere koji su najviše uticali na mene i/ili čiji rad najviše prepoznajem – Scarface (Geto Boys), Rakim, NWA, Guru (Gangstarr), Too Short, Milk D (Audio Two), Andre 3000 (Outkast), Slick Rick, Lil Wayne, Gucci Mane, Kanye West, Moskri (Prti Bee Gee), Juice (93FU), Nas, Biggie...   

  1. E sad, sigurno da slušaš i drugu vrstu muzike do repa. Koja je? I ako može i tu TOP 5 izvođača, kako domaćih, tako i stranih?

Slušao sam i slušam razne muzike, uglavnom na funk liniji – od soula i funka, preko disco muzike i funk rocka (malo manje), pa do raznih hip-hop pravaca, housea, techna, jungle/dnba, savremenih bass žanrova itd. U top 5 ljudi čiju muziku slušam bih, opet po uticaju a ne toliko po tome koliko ih dnevno/mesečno/godišnje slušam, stavio svakako Jamesa Browna, Michaela Jacksona, Prodigy, Kraftwerk i Daft Punk.
Od domaćih su tu Dino Dvornik, Disciplina kitschme, Džej Ramadanovski (normalno), Južni vetar, Bajaga i Instruktori i opus Nenada Stefanovića Japanca.


  1. Imam još tri pitanja. Da li ste i gde nastupali van Beograda sa Bege Fank žurkama? I da li ima poziva i za inostranstvo i region?

Ima ima, naravno. Dosta smo nastupali van BGa, a tek planiramo da se više bacimo u tu akciju. Sviđa mi se što se u većinu gradova vraćamo po drugi-treći put jer nas ljudi traže. Bili smo po 2 puta u Sarajevu i Boru, sad idemo drugi put u Hamburg i Leskovac, imali smo pozive za ponovni dolazak u Bijeljinu i Kragujevac. U priči su neke varijante za još par nemačkih gradova, pa Beč, Cirih, Moskvu, Dubai... Ljudima koji nisu bili na žurci je teško da preko snimaka skapiraju koje ludilo pravimo, a kad skapiraju da nikad tako nešto nisu doživeli, onda su obično iz fazona „Pa gde ste vi bre sve ove godine?!“ :D Ono što pouzdano znam je da smo jedini koji rokamo ovaj fazon žurke u ovom delu Evrope, a i da možemo da ispomeramo ljude gde god da se pojavimo, u treningu smo što se kaže i cela stvar je sad samo u dobrim kontaktima i ljudima koji su spremni da nas iscimaju i zarade mnogo na nama. :)))

  1. Pretposlednje pitanje: Kada će konačno dugo očekivani i najavljivani album ’’Dobar rep’’ pošto je već par singlova uveliko u ušima slušaoca?

Dao sam sebi zadatak da do kraja ove nedelje (prim.aut. sedmica od 14. do 20. marta) završim rime za preostale 2 pesme i da, kako znam i umem, snimim vokale do kraja marta. Ja bih da do kraja maja album bude online. Loži me ideja da ga objavim i na vinilu – pre bih ga, recimo, izdao kao vinil i mp3, nego kao CD i mp3 – ali moram ozbiljno da se pozabavim isplativošću te akcije. To je cela moja priča o albumu u ovom trenutku. :)

  1. Za kraj postavi ti meni neko pitanje? I da hvala ti na ovom izvanrednom intervjuu!

Brate, kako?!?!?! Odakle ovoliko informacija za ovoliko pitanja?

Stvar je u prepoznavanju. Sem što sam ultra dosledan kada rešim nešto da radim i da volim da to bude u smeru kompletno upakovanog dela, volim da to bude maksimalno posvećeno. Kad te nešto zanima, sedneš i istražiš, kad te zanimaju odgovori, sedneš i proveriš sve i upakuješ u dobar proizvod. U suštini, Bege Fank sam prepoznao kao autentičnog izvođača, lirički i tematski šarenog i drugačijeg, i kao fan dobre repčine i hip-hop kulture (iako dolazim iz pank miljea) nije mi bilo teško da napravim ovako ludački-dobar intervju sa ludački dobrim odgovorima i ludački carskim pitanjima. Eto :) 

Kraj

Nemanja Mitrović Timočanin



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva