Wyatte - Road to Boshporus - October 2017
Wyatte - Road to Boshporus - October 2017

United Metal Festival opravdao ime



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Sedmog novembra su se u Novom Sadu održala dva festivala – peti po redu United Metal festival i Ulice protiv fašizma. Bez obzira što su oba počela u isto vreme i u dva susedna kluba, odziv publike na UMF-u je bio odličan. Klasična priča, bilo je dosta ekipe ispred Quartera, koja je čekala da čuje jedan ili dva benda, ali je sam Quarter bio skoro potpuno pun. I ovoga puta je UMF opravdao ime imajući u vidu zvuke bendova koji su nastupili. Na jednom mestu imali smo death, thrash, grind, heavy, deathcore bendove što podseća na sliku 80ih i 90ih kad su svi svirali zajedno i družili se, i kada nije bilo podela na sceni.


Sa minimalnim zakašnjenjem, svirka je počela uz bend Lower Parts of Human Sludge. Trojka na bini je podsećala na neki jazz ili reggae bend, ali izgled je pošteno zavarao posmatrača. Ono što sviraju najviše podseća na tuprijanje i zvuk sudopere kad se delimično zapuši i odliva vodu uz gušenje, oni to zovu brutal death metal, slam i grindcore. Iako me zvuk podseća na navedeno, mogu reći da mi se njihova svirka izuzetno dopala. Guraju svoj fazon, energični su, gitarista i bubnjar su vrlo tačni, odsečni, što je preduslov izvođenja ovakve muzike. Za nekih pola sata svirke set lista je bila filovana autorskim i cover pesmama. Veče je počelo odličnim prženjem, a zvuk je od samog početka bio odlično umiksan, i ono što je meni najbitnije – ne previše glasan.

Nakon njih, svirka se nastavila uz metalcore sastav Infernal Form. Iako izvode mnogo mekši zvuk u odnosu na prethodnike, ne mogu reći da su mi se svideli. Dosta toga su posvetili imidžu i scenskoj pojavi, nego muzici i suštini. Na pola svirke, palo je štimanje celog benda na bini, što bi se takođe moglo uvrstiti u setlistu pod neku muzičku instalaciju, umetnički performans, jer je publika minut i kusur slušala zavijanje i odvijanje žica. Pevač deluje mladoliko, ali je celu svirku izvukao sa ogromnom energijom i vrlo tačno i identično studijskim snimcima. Tokom nastupa, problem je bio bubanj, koji se slabo čuo, a u celoj slici on je bio vrlo bitan aspekt.

Zatim je binu zgrabio beogradski Instead of a Kill. E, to je nešto! Zlatna sredina prva dva benda pod deathcore žanrovskim opredeljenjem. Prizemna ekipa koja bez mnogo pokreta i đipanja dominira binom uz paklene i gromoglasne tonove. Glasno, jasno, oštro, ozbiljno, posvećeno, samo su neki od prideva kojima se svirka ovog benda može opisati.

Nakon njih, svirka se okrenula malo tradicionalnijem zvuku. Thrash bend Alitor. Ima tu malo Exodusa, Testamenta, i drugih thrash klasičara. Zvuk je bio malo rasut, ali se posle par pesama uravnotežio. Ono što se dalo primetiti je to da je većinski deo publike došao baš da isprati ovaj bend. Meni su delovali malo umorno i neuverljivo. Ponudili su klasičan zvuk stare škole. Pošto je dosta sličnih bendova, razlike među njima se svode na brzinu, preciznost i kvalitet zvuka, pa je teže izdvojiti se.

Najzanimljiviji deo sledi... Nakon Alitora, skoro polovina posetilaca je napustila klub. Ali to nije ni malo zanimljivo, to je tužno. Pod najzanimljivijim sam mislio na bend Forever Storm. Neko iz publike za njih zna kao za „one što sviraju Mejdene“, pa je na taj račun nešto dobacio bendu. Drugi prizeman i ozbiljan bend koji zna šta radi. Imam osećaj da je svirka trajala kraće nego kod ostalih, ali su opet pružili apsolutni maksimum. Ređali su numere sa prvog i drugog albuma, i to one najenergičnije, a opet su kroz njih zaokružili jednu priču. Pričajući sa pevačem Stefanom, saznao sam da je treći album uveliko u planu, što me dodatno raduje.

Za kraj je ostao Frozen Moonlight. Poslednji put sam ih gledao na petom Scena festu, i od tad se nije mnogo toga promenilo. Momci i dalje solidno praše, ovaj put uz dosta kvalitetniji zvuk i istu energiju. Gaje zanimljiv zvuk, podsećajući i na Parkway drive, i na BMTH, i CoB, ali se izdvajaju iznad svega toga i od svega uzimaju najbolje.

Festival je protekao i više nego odlično. Šest opakih bendova, mnogo posetilaca i mnogo pozitivne energije. Bilo je par agresivnih šutki, ali sve se završilo bez žrtava. Na samom ulazu je stajao momak koji je prodavao diskove, majice i svoj fanzin (Metempsychosis), ali ga niko nije primetio. Ali, zato je publika primetila kombi ispred ulaza koji je delio besplatne limenke energetskog napitka. Velika boljka dela publike je što misli da je intelektualnija od fensera/narodnjaka/pozera, a razlika između pomenutih je samo u dizajnu. I prvi, i drugi, i treći, i četvrti će pokupiti besplatno piće, odslušati drugare i vratiti se kući da po milioniti put sluša istu pesmu na Jutubu.

txt: Tihomir Škara
foto: John Wolfrik



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva