Peti, već tradicionalni Scena fest, održan je 29. maja u novosadskom klubu The Quarter. Za nekih šest časova svirke, na bini se smenilo devet odličnih bendova. Evocirali su zvuke različitih muzičkih era, a zajedničko za sve njih je ljubav ka tvrđem i žestokom zvuku. Bez obzira što je cena ulaznice ostala ista na ulazu kao i u pretprodaji, posećenost je bila jako slaba. Uzimajući u obzir da je bilo skoro četrdesetak muzičara koji su svirali, publike je bilo možda još toliko.


Veče je otvorio novosadski mladi thrash metal bend Deathonation. Vizuelno i zvučno donose zvuk stare škole sa sredine osamdesetih. Pošto su relativno mlad bend, gde nastariji član ima dvadeset godina, stil im nije previše unikatan i ne donosi novine u zvučnom smislu. Guraju proveren recept thrash metala po uzoru na veliku četvorku i ostale thrash velikane kao što su Overkill, Exodus, Kreator... Zvuk je generalno bio loš i neizbalansiran, iz razloga što su prvi nastupili, pa je bilo potrebno malo vremena da se sva tehnika dovede u red. Ono što krasi ove mlade momke je ogromna količina energije, ali takođe straha i ukočenosti na bini. Kako god, ako nastave ovim tempom, sa još više vežbe i rada, mogu sebi vrlo lako da osiguraju mesto rame uz rame sa domaćim bendovima koji sviraju i neguju old school thrash zvuk.


Nakon njih, binu je okupirala četvorka iz Odžaka, tehničko progresivni sastav Thread. Moglo se u prvih par pesama čuti da je gitarista bio malo jače raštimovan, ali se to u nastavku popravilo. Zvuk i dalje nije bio idealan, ali se popravljao lagano. Svirali su numere sa albuma „Sound of the maze“, a ono što je zanimljivo je veliki broj deonica i promena u pesmama. Još zanimljivije je to što takav aranžman ne izgleda nabacano, već zvuči potpuno prirodno i tečno. Melodijski delovi su malo jednolični, molski i reciklirani kroz mnoge bendove i stilove, ali se i dalje lepo uklapaju. Vokal ponajviše podseća na Staley-a iz benda Alice in Chains. Ova četvorka je pružila za svakoga po nešto, a mene su vrlo prijatno iznenadili stilom koji su pronašli.


Posle nekih desetak minuta, koliko je trajala smena na bini među bendovima, sa bine su se začuli Goblini. Najmlađi novosadski pank bend CPR svirao je nekoliko obrada domaćih pank bendova, kao i svoje autorske pesme sa prvog dolazećeg albuma „Pank iz doba jure“. Pevač i gitarista je svaku pesmu ispratio adekvatnim komentarom i opisom iste, i to je detalj koji fali većini muzičara. Mladi, besni i brzi, mešali su svoje pesme sa Džukelama i Goblinima, povremeno pravili zanemarljive greške i izazvali prve šutke u malobrojnoj publici. Sviraju zvuk koji još nije umro, i vrlo glasno nas upozoravaju da je ostalo mnogo toga da se kaže.


Zvuk je već postao malo više izbalansiran, a na bini se pojavio bend Balance iz Kule. Od samog početka udaraju pravo u meso oštrim i navežbanim hard core zvukom. Povremeno podsete na RATM, a onda malo na istočnu HC školu. Ono što je važno za ovu četvorku je činjenica da nisu od onih što se krste kao hard core bendovi, a zapravo sviraju pop muzikicu sa ponekom distorzijom i povremenim brejkovima i sličnim ukrasima. Ovaj bend ne pravi pauzu, ne uzima dah, ne spušta tempo, već konstantno gruva, udara i razbija.


Južnjački duh je među publiku uneo novosadski stoner bend Tona. Malo starija ekipa pokazala je iskustvo i kroz svoje numere i kroz uživo izvođenje, tako da je nastup zvučao izuzetno tačno, navežbano i hrabro. Iako karakterišu zvuk kao stoner, ono što su izveli zvučalo je malo više prilagođeno i rokerskije, kao da bes nije bio dovoljno kanalisan kroz pojačala, činele i timpane. Publika se polako budila i podizala, pa su manje šutke već bile redovne.


Gostujući bend je došao iz Novog Grada iz Bosne. Kleimor svoj zvuk temelji na industrial elementima, a svirku su potpomogli uz raznovrsne matrice, koje podsećaju na dubstep elemente, što je donelo ogromnu količinu energije i publici i bendu. Zvuk nekako podseća na Marilyn Mansona koji peva Depeche Mode, i zbog toga je ovo bend koji mi se najviše dopao. Živost nastupa je kulminirala sa njima, da bi se nakon njih lagano spuštala, zbog opšte izmorenosti svih. Matrice su bile preglasne, pa se gitare nisu čule stalno, ali ono što je najbitnije je vokal, koji nije tonuo, već je bio glasan i razgovetan.


Posle modernog zvuka, za bubnjeve je seo pljunuti Sid Vicious, samo sa urednijom kosom, a mikrofona se latio (opet pljunuti) Keith Flint sa duplim mohawk-om. U pitanju je beogradski Vox Populi pank bend. Prvom pesmom pozdravili su aktuelnu muzičku scenu u Srbiji. Rudar, vokal je sve vreme proveo pevajući sa publikom, a šutke su bile male ali neizbežne. Pesmama su žestoko kritikovali društvo i prevashodno političare, a mlađa publika ih je izuzetno prihvatila. Pored Kleimora, pokazali su izuzetnu i neiscrpnu energiju i zaista priredili sjajnu svirku.


Nakon pankerske četvorke, na bini se pojavio novosadski rap core sastav Bao Vau. Zanimljivo je da imaju dva vokala. Tonska proba pred nastup je protekla dosta loše, jer momci još ne znaju međusobno da se ispoštuju i budu mirni dok se naštimaju, ali im se to neće uzeti za zlo. Ovaj bend imao je najbolji zvuk u odnosu na sve ostalo, pevači su se razgovetno čuli, bubanj nije bio mutan, već adekvatno glasan i odsečan, a gitare jasne. Mlađa publika je znala tekstove i skakala uz svaku pesmu, što svedoči o lokalnoj popularnosti benda. Ritmičnim numerama razbudili su već pospanu publiku i doneli malo drugačiji zvuk te večeri.


Priliku da zatvore peti Scena fest dobili su momci iz benda Frozen Moonlight. Sviraju melodični metal, ima tu malo i metalcore-a, a najviše podsećaju na Children of Bodom i BFMV. Gitare su opet malo potonule, ali su matrice u vidu synth efekata i horova izvukle priču do kraja. Vokal je uspeo da se održi na površini sa svim growl i scream motivima, dok je clean pevanje iznosio vrlo lako. Osim što su dosta pažnje posvetili pomenutom melodičnom zvuku, ovi momci izgledaju u skladu sa njim, tako da su jedni od svega par bendova sa festa koji pored dobrog zvuka imaju i dobar scenski nastup i prikaz. Svirali su pesme sa prvog EP-a „Dat Victoria Vires“ i time zatvorili svirku.

Organizacija petog Scena festa bila je na maksimalnom nivou. Ulaz je otvoren u najavljeno vreme, bendovi su poštovali satnicu sa nekih desetak minuta tolerancije, tako da je svako počeo i završio u naznačeno vreme. Organizator Mihajlo (pevač benda DreDDup) potrudio se da pruži šansu i mlađim bendovima, kojima ozbiljnije svirke tek slede, a pored toga kompletnu svirku je zabeležio zvukom i slikom, i još je na ulazu cepao karte. Organizacija i bendovi dobijaju čistu desetku, ili najvišu moguću ocenu ako ste u nekom drugom sistemu ocenjivanja, dok publika ovaj ispit nije položila ni sa prolaznim brojem bodova. Mnogo se pisalo i polemisalo zbog čega je stanje takvo kakvo jeste, a vi o tome prosudite sami. Ili se jednostavno manite bespotrebne i zaludne filozofije, i dođite na naredni Scena fest, kako bi ovi poslednji redovi nestali, a publika opet počela da bude publika, a ne samo pasivni posmatrač i aktivni komentator.

Tihomir Škara