Alitor: Imamo još dosta toga da pokažemo



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Alitor je za vrlo kratko vreme uspeo da izbije u sam vrh domaće thrash metal scene, i samim tim predstavlja primer mlađim bendovima kako jedan bend treba da funkcioniše i da se razvija. U njihovom slučaju glavni recept za uspešan bend su prijateljvo i konstantno angažovanje svih članova benda, ali i otvoren pristup samom stvaranju muzike.


HC: Zdravo Marko, odavno nismo razgovarali o Alitoru, reci mi šta ima novo u vašem taboru?
A:
Pozdrav Miloše, pre svega hvala na pozivu za ovaj intervju, baš se radujem našem razgovoru.
U Alitor taboru se priprema dosta toga, trenutno smo okupirani pisanjem numera za novi album, aranžiranjem i kreiranjem celog koncepta albuma. Nastojimo da tome posvetimo što je moguće više vremena, jer smo sva četvorica odlučni u cilju da ovim albumom proširimo naš zvuk, unapredimo muziku/atmosferu. Želimo da na odgovarajući način prenesemo naše emocije i budemo maksimalno zadovoljni krajnjim rezultatom. Pored pisanja i rada na novom albumu, pripremamo dosta promotivnog materijala, koji se odnosi na dodatno promovisanje našeg prvog albuma „Eternal Depression“ – novi playthrough video klipovi, najave... Sa tim stvarima će publika imati prilike više da se upozna u narednom periodu. I na kraju, povrh svega toga, pripremamo se za naše predstojeće koncerte u Beogradu (15.10. – Dom Omladine Beograd, Annihilator Warm Up Gig) i Novom Sadu (07.11. – Peti United Metal Festival, klub ,,Quarter“).

HC: Hajde da se osvrnemo malo na vaš nastup na ovogodišnjem EXIT festivalu, gde ste nastupali i kakva su vaša iskustva sa tog festivala?
A:
Exit Festival je prvi veliki festival za nas. Sama šansa za pojavljivanje na festivalu tog kalibra je nama unelo jednu ogromnu dozu samopouzdanja i dodatnu motivaciju da nastavimo još kvalitetnije da radimo na našoj muzici. Exit vidimo kao jedan od dokaza da sve ovo što radimo ima smisla. Svirali smo na Explosive Stage-u u subotu (3. dan festivala), delili smo binu sa velikanima thrash metal žanra – bendom Nuclear Assault. Sjajno iskustvo za nas. Nadamo se da ćemo imati šansu da sviramo i na ostalim festivalima u Srbiji, a i u inostranstvu. Mi smo uvek spremni za probijanje novih granica.

HC: Pošto su nove pesme u pripremi, kada možemo da očekujemo neko novo izdanje ili još bolje full-lenght?
A:
Naš prvobitni plan je bio da ove godine krenemo sa snimanjem albuma, ali s obzirom na kompleksnost i dosta drugačiji pristup pisanju pesama, snimanje će morati da sačeka narednu godinu. U planu je full length izdanje sa 8 pesama, koje bi trebao da bude realizovano u drugoj polovini 2016. godine.

HC: Da li ste planirali da radite spot za neku pesmu sa prvog albuma ili ćete ipak to ostaviti za neko naredno izdanje?
A:
Baš kao što sam spomenuo malo pre – pripremamo dosta promotivnog materijala koji će biti realizovan u bliskoj nam budućnosti, a u celoj priči će biti i snimanje spota za jednu od numera sa našeg prvog albuma „Eternal Depression“. Ideja je da snimanje realizujemo na jednom od predstojećih koncerata. Više vesti o tome ćemo podeliti uskoro.

HC: Kako ste zadovoljni učinkom vašeg prvog albuma, kao i izdavačke kuće koja stoji iza njega?
A:
Naš album je izdat od strane Witches Brew, izdavačke kuće iz Nemačke (poznata po saradnji sa Toxic Holocaust, Gama Bomb, Nadimač). Saradnja sa njima je sjajna, od samog početka smo dobili ogromnu količinu podrške za sve što radimo. Enormna količina razumevanja je pokazana od strane izdavača, za sve probleme sa kojima smo se susretali i koji su uticali na celokupno kašnjenje izdavanja albuma. Na koncertu u Austriji, imali smo priliku da upoznamo Cheryl, glavnu i odgovornu osobu koja stoji iza imena Witches Brew i ništa drugo osim reči hvale nemam za nju i ekipu ljudi koja sa njom radi. Nadamo se da ćemo i u budućnosti sarađivati sa njima na nekim od narednih projekata.
Što se tiče samog učinka, mislim da smo uradili maksimum, s obzirom na okolnosti unutar kojih funkcionišemo, kad to kažem, mislim na sveobuhvatnu situaciju u našoj zemlji i rock and roll-u, generalno. Mi sve radimo sami, od marketinga pa do bukiranja koncerata. Tako funkcionišemo. Uspeli smo da prodamo dosta mercha u Srbiji, a i inostranstvu. Ima još dosta prostora za napredak i na tome radimo - DIY varijanta iz koje želimo da izvučemo maksimum. Kao i većina bendova na sceni.
Muzički, smatram da imamo još dosta toga da pokažemo, ali opet, mislim da smo uradili dobru stvar za prvi album – zabeležili smo momenat, ideju. Ono što se nalazi na disku jeste naše viđenje muzike od pre par godina, naše poimanje dobrog. Mi smo na tom albumu dali maksimum i to je ono što je najbitnije. Na redu je nešto novo i drugačije – beleženje ovog trenutka, ideje i razmišljanja. Naša muzika se može posmatrati kao dnevnik u koji beležimo naša razmišljanja, ideje i osećanja koje proživljavamo u realnom vremenu.

HC: Ova godina vam je bila prilično koncertno aktivna, a sledeći koncert imate u Beogradu 15-og oktobra. Reci mi nešto više o tom koncertu, ko sve nastupa, koja je cena ulaza itd?
A:
Mi nastojimo da sviramo što je moguće više, otvoreni smo za svaku saradnju i željni novih iskustava i publike. 15. Oktobra nastupamo u Beogradu na Annihilator warm up svirci, binu delimo sa Few Reasons Why (Hardcore, Beograd) i mladim snagama Ultramotion (Thrash Metal, Beograd), organizator koncerta je ,,Serbian Hellbangers“, a cena ulaza 300 dinara.

HC: Kao i svi ostali muzičari, predpostavljam da bi i ti voleo da živiš od muzike. Koliko je realno da jedan metal bend u današnjim uslovima živi od svog stvaralaštva i  ako misliš da ne može reci mi zbog čega tako misliš?
A:
Mi smo osnovali ovaj bend u želji da sviramo ono što volimo, muziku koja nas inspiriše i da pod uticajem svega toga, pokušamo da stvorimo nešto naše, da na taj način kažemo ono što inače ne možemo. Te stvari su osnovni motiv i razlog zašto se bavimo muzikom, sve dok to budemo osećali potrebu da stvaramo i izražavamo se na ovaj način, mi ćemo svirati. Ako se ikad ukaže prilika da živimo od ovoga što radimo, bili bismo najsrećniji ljudi na svetu.
Međutim, posmatramo stvari realno i nastojimo da iz datih okolnosti izvučemo što više. Ne očekujemo da nam muzika donosi hleb na sto, zato pored benda studiramo, radimo... Pokušaćemo da posao i bend guramo zajedno. Bože moj i članovi velikog At The Gates-a nisu „full time muzičari“, zašto ne bismo mogli i mi tako da funkcionišemo - da pored naših privatnih poslova vodimo uspešan bend? Ja se nadam da ćemo uspeti da postignemo to u budućnosti.
A, razlog zašto ovako pristupamo celoj priči je jednostavan – živimo u izuzetno turbulentnom i nepredvidivom vremenu, celokupna situacija u rock and roll žanru je loša, bavimo se nekomercijalnom vrstom muzike i funkcionišemo na prostorima gde heavy metal bendovi nikad nisu imali pravu šansu.

HC: Kakvo je tvoje viđenje ovdašnje scene, i šta je ono čemu domaći bendovi treba da teže da bi postigli bolji rezultat kad je odziv javnosti u pitanju?
A:
Moje mišljenje je da Srbija nikad nije imala bolje metal bendove nego sad. Smatram da u Srbiji postoji jako puno talentovanih i kvalitetnih bendova i da nam toga ne manjka. Takođe i sami muzičari su postali malo svesniji da je potrebno raditi na celokupnoj slici benda, a razlog tome je, bar po mom mišljenju, taj što imamo stvarno kvalitetne primere od kojih možemo dosta naučiti, kad to kažem mislim pre svega na The Stone i Infest. Našim metal bendovima definitivno treba dati šansu i prostora, verujem da bi dosta bendova iz Srbije moglo da ostavi zapažen trag na evropskoj i svetskoj sceni, samo ukoliko bi dobili šansu da svoju muziku prezentuju pred većim auditorijumom, kao podrška nekom većem imenu iz svega Heavy metala. Definitivno imamo dosta kvalitetnijih bendova (pogotovo u thrash metal žanru) od gomile new wave of thrash bendova koji su uspeli da stvore neko ime i ostave traga - Space Eater je jedan od najkvalitetnijih mladih thrash metal bendova na svetu, bez ikakve diskusije. Strateška pozicija i okolnosti u kojima živimo nam ne daju šansu za napredak i zato smo prepušteni sami sebi.
Sve dok ne krene veća količina novca i reklame da se vrti unutar ove vrste muzike, mi ćemo biti zarobljeni u dubinama podzemlja. Podrške će uvek biti, čini se kao da situacija ide na bolje, videćemo. I sami bendovi su dali doprinos tome, objektivno, svira se dobar metal kod nas.


HC: Hajde da se vratimo na Alitor. Da li i u budućnosti planirate da svirate po istoj formuli, mislim pre svega na taj technical thrash pristup ili možemo da očekujemo neka iznenađenja?
A:
Ne bavimo se žanrovskim definisanjem, neretko i dan danas na koncertu kažem: ,,Mi smo Alitor i sviramo thrash metal.“, iako sam svestan toga da je naša muzika otišla van okvira tog žanra, ali to je ono sa čime smo krenuli i što čini osnovu našeg zvuka... Meni nije bitno kako će nas ljudi deklarisati, jedino ka čemu težimo to je adekvatno prenešena poruka i emocija, ništa drugo. Sva četvorica slušamo dosta različite muzike i verujem da te stvari doprinose proširivanju našeg zvuka, budući da svi pravimo pesme. Ne plašimo se eksperimenta, jedino čime se vodimo kada je u pitanju naša muzika jeste to da li osećamo to što sviramo ili ne. Nove pesme su u određenim momentima, tehnički mnogo zahtevnije od pesama sa prvog albuma, ali opet, sa druge strane, prisutno je jako puno melodije, akordacije, pesama gde bukvalno ne postoji „vodeći“ instrument, već sve zavisi jedno od drugog. Pustio bih muziku da priča sama za sebe, ja ne znam da je adekvatno definišem.

HC: Ono što većinu fanova Alitora verovatno zanima jeste koji su to bendovi uticali na vaše stvaralaštvo i da li ste od starta želeli da zvučite kao vaš omiljeni bend, ili ste te uticaje ograničili na onaj nivo koji ne podriva vašu originalnost?
A:
Kao što sam rekao u prethodnom pitanju, osnovu naše muzike čini Bay Area Thrash Metal zvuk. To je muzika uz koju smo odrasli i razvili se kao muzičari, ali nikad se nismo ograničavali ni kao slušaci, a ni kao svirači. Žanrovska definisanja vidim kao površinsko posmatranje muzike, mislim da je suština muzike jedna, a to je emocija. Nju možemo pronaći i u dobroj pop pesmi, a i u death metalu, to su stvari koje zavise od autora, negovog izražaja i pristupa, ali suština je jedna. Stoga, ne okrećemo leđa drugim vrstama muzike jer smatramo da postoji još toliko stvari koje možemo naučiti od drugih muzičara, upoznati se sa drugačijim poimanjem atmosfere, pristupom - i na taj način proširiti našu muziku, a i nas same kao ljude. Želimo da stvorimo zvuk koji će biti prepoznatljiv za nas, to je veliki zalogaj, ali trudićemo se. Nastavićemo, kao i do sada, da pravimo muziku koju bismo mi voleli da čujemo. Put je težak i zahteva dosta truda, ali najbitnije je da radimo na tome – zadovoljenju naših individualnih kriterijuma, koji su postavljeni visoko.

HC: Za razliku od većine bendova u zemlji, vi imate prilično stabilnu postavu. Koji je recept i da li se svi podjednako zalažete za bend ili ipak postoji neko ko predvodi celu tu priču?
A:
Stefan i ja sviramo celog života zajedno, sve što znamo o muzici, kroz zajedničko sviranje smo naučili. Imali smo gomilu neperspektivnih bendova pre Alitora i samim tim prošli kroz niz loših iskustava, ali nikad nismo odustajali od toga da zajedno sviramo. Isto važi i za drugu polovinu našeg benda (Aleksandar i Jovan) koja je doživela manje – više slična iskustva kao i mi (neperspektivni bendovi, neozbiljnost itd).
U jednom trenutku naših života, putevi su nam se ukrstili i nas četvorica smo se našli u maloj prostoriji i krenuli da sviramo. Na toj probi, leta 2011. godine, smo jednostavno znali da je ovaj bend ono što je svako od nas od početka tražio. Od tada smo nerazdvojni prijatelji i praktično ne prođe dan da se ne vidimo i ne razgovaramo. Kroz naša druženja mi delimo svakodnevne probleme, pričamo o privatnim stvarima, događajima sa fakulteta, posla, pričamo o našoj muzici i bendu, delimo iste ciljeve i radimo na njihovom ostvarivanju. Stvorili smo jedno veliko prijateljstvo - odnos koji se reflektuje na našu muziku i definitivno pridodaje celoj hemiji našeg benda, koja se po rečima drugih, oseća i u muzici i na našim koncertima, na šta sam veoma ponosan. Mislim da smo mi jedan od bendova koji jedino u ovoj postavi može da funkcioniše, izlaskom nekog od sadašnjih članova, iskreno, ne vidim smisao daljeg postojanja benda Alitor. Naša muzika je refleksija naših osećanja, zajedničkih ideja i prijateljstva, ni od čega smo stvorili nešto i baš zbog toga ne planiramo da tek tako odustanemo od svega i okrenemo leđa celoj priči.
Ja sam uglavnom zadužen za predstavljanje benda i menadžment, ali bez podrške ostatka ekipe u tim stvarima, ništa od ovoga ne bi bilo realno.

HC: Da li ste od starta razdvojili prijateljstvo i bend?
A:
U našem slučaju, bez prijateljstva nema ni benda.

HC: Koji su tvoji najdraži nastupi i tvoja najgora iskustva sa istih?
A:
Ja uvek kažem da je za mene svaki nastup dobar, jer uvek možemo nešto naučiti i svaki koncert doprinosi našem razvoju/sazrevanju. Uvek nakon nastupa komentarišemo kako je bilo na bini i kako smo svirali, kako smo se osećali, kakva je bila atmosfera... Nastojimo da uvek sagledamo sve aspekte naših nastupa i da se sa svake svirke odemo pametniji.
Jedan od mojih najdražih nastupa se desio na Festivalu srpskog podzemlja (Februar 2015., Dom omladine Beograda), gde smo imali sjajnu podršku, prepunu salu i dobro odsviran set, stvarno se sa osmehom prisećam te svirke. Moram reći da uvek uživam deleći binu sa našim bratskim bendovima: Infest, Space Eater, Centurion, Superhammer, Deadly Mosh... Na tim svirkama uvek je sjajan provod i pozitivna atmosfera, što meni jako puno znači. Generalno, volim svirke u Srbiji. Takođe, koncerti u južnijim krajevima naše zemlje su priča za sebe i sećanja na te svirke su stvarno sjajna.
Najgori koncert - ne postoji, jer kao što rekoh, uvek nastojimo da gledamo pozitivno i da učimo, kako iz dobrog, tako i lošeg. Neminovno je da su koncerti u prvim godinama našeg benda bili dosta lošiji od ovih sad, ali to je nešto kroz šta svaki bend prolazi.
Zanimljiva stvar vezana za svirke je ta da se nekada desi da je sve savršeno, imate osećaj da ćete odsvirati sjajan koncert, međutim, desi se da na bini nešto ne klikne, da je čudna atmosfera - „vajb“, i da jednostavno na kraju ne bude to to. Na kraju krajeva, ja pronalazim lepotu i uzbuđenje u takvim stvarima.

HC: Iako slušaš uglavnom bendove iz 80-ih i 90-ih, da li misliš da novi bendovi trebaju da se drže te stare formule ili treba da odu dalje i eksperimentišu i sa drugim žanrovima?
A:
Mislim da svaki bend – muzičar teba da prati svoje srce i potrebe. Treba da radi ono što voli i da nastoji da od toga napravi nešto čime će pre svega on, kao autor, biti zadovoljan.

HC: Koliko vremena posvećujete vežbanju i koliko je bitno da svaki muzičar vežba redovno, i individualno i sa bendom?
A:
Gotovo svaki trenutak našeg slobodnog vremena je posvećen muzici. Trudimo se da sviramo zajedno što je moguće više, ali kada ne sviramo zajedno, onda kod kuće radimo na novim riffovima, idejama, vežbamo pesme, slušamo muziku (ja to smatram jednako bitnim kao vežbanje, jer iz adekvatnog slušanja muzike proističe niz stvari koje mogu doprineti poboljšanju muzike koju stvaramo) ili jednostavno razgovaramo o muzici. Muzika je naša najveća ljubav i ona je konstantno prisutna u našim životima.

HC: Drago mi je što sam imao priliku da porazgovaram sa tobom ne samo o bendu već i o nekim drugim temama, a nadam se da ćemo uskoro imati priliku da razgovaramo i o vašem novom albumu! Da li bi poručio nešto našim čitaocima?
A:
Hvala tebi Stole na sjajnim pitanjima i pozivu na intervju. Uživao sam razgovarajući sa tobom. Sa nestrpljenjem očekujem naš naredni susret i zajednički koncert.
Svim ljudima koji prate rad našeg benda i isti podržavaju želim da kažem jedno veliko HVALA. Jako sam srećan jer postoje ljudi koji se pronalaze u muzici koju stvaramo, to mi neizmerno znači i daje mi jednu ogromnu injenkciju samopouzdanja i govori mi da ovo što radimo ima smisla. Hvala vam na odvojenom vremenu za čitanje ovog intervjua i vašoj ljubavi prema heavy metalu!
Živeli!

Intervju vodio Stošić Miloš



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva