KULTURBUNT  festival –  klub “Rocknrolla”, Kraljevo, 31.10.2015. godine

Četvrti po redu "KulturBunt" festival u organizaciji “Pozitivne omladine” u startu je obećavao mnogo. Zapravo, meni je bilo dovoljno što dolaze LUR  i THE SOCKS, a druga dva benda su mi bili totalna nepoznanica. Da ne bude zabune, umesto benda CRVENI KARTON trebalo je da sviraju doom goticari THE FATHER OF SERPENTS iz Beograda, ali se u jednom momentu to izmeni. ZLODUH nikada ne slušah niti sam bilo šta znala o njima ranije, iako su iz Kraljeva. Kada videh njihovu najavu za svirku u Kruševcu Vojo mi je samo objasnio da se radio o nečemu zlobnom… U skladu sa imenom, hah?

Zanimljivo je reci da je ovo prvi put da se ovaj festival održava u zatvorenom prostoru, tako da me je razmišljanje o celovečernom davljenju u duvanskom dimu opasno odaljavalo od posete, a pored toga imala sam trening do pola devet. Razmišljala sam i o gomili ljudi koji će sigurno doći da podrže ovu sjajnu svirku, pa mi pored davljenja nije ginulo ni lomljenje nogica. Ipak, kada videh da je jako mali broj oznacio da će doći na svirku, a obično se desi da gomiletina najavi svoje prisustvo, a (naravno) ne pojavi se, prevagnuo je moj dolazak… I to bez objave na facebooku-u.   No, krenimo redom.

Subota, pola devet, ranac na ledjima i trčim stanu svome da se presvučem, a potom opet trčanje ka mestu dogadjaja. Dobro je da sam u trčačkoj formi, mada me je kesa sa nekim drangulijama koje ponesoh opasno usporavala.  Doleteh do kluba kao da me djav’li ganjaju, ali iznutra ne čuh nikakvu buku koja bi mi dala do znanja da je svirka počela. Još kada videh napolju Voja bilo mi je jasno da sam stigla na vreme. Uskočih unutra, po onom mraku, a i onako ćorava, raspoznadoh Ukija i “Soksice” sa kojima se lepo ispozdravljah. Iz ćoška me je pozdravio Vuja, a tu dodjose Lune, Boris i Cipi… Zezanje je moglo da počne. Taman dok se ja ratosiljah jakne binu je zaposeo prvi bend.


ZLODOL – trojka koja svira neki post metal… Djavo će ga znati da li sam pogodila, ali da je mračno – jeste! Ekipa sastavljena od poznatih lica sa KV scene, Vojo za bubnjevima, Šumar basira, a Filip je bio zadužen za gitarske bravure. Ovako kada se pogleda, pomislila sam da je TERMINAL 13 na bini, samo što je jednog Nikolu zamenio drugi.  Ipak, muzički se dosta razlikuju. Odlično su se uklopili u celu tu atmosferu “Noći veštica”, pa je samo trebalo da se pojavi koja i da upotpuni doživljaj. Mračno, glasno – tiho, brzo – sporo, o pevanju ne znam šta da kažem pošto ništa nisam razumela vokalnog solistu, a i zvučao je dosta tiše u odnosu na ostatak benda. Možda tako treba, možda mesto gde stajah nije bilo pogodno za hvatanje zvukova sa njegovog mikrofona, ali u celini mi se ipak sve to dopalo iako nisam neki fan metaliziranog muziciranja. Uvežbano, čudno, ali i zanimljivo! Pošto ih prvi put gledah ne znam da li je bilo bolje ili lošije u odnosu na njihov debi nastup, ali meni su bili sasvim OK.

Kratka pauza, pa se na bini nacrtaše gosti iz Kruševca, bend CRVENI KARTON. Već sam ih jednom gledala na nekom festival u Kruševcu, te sam znala da rasturaju uživo. Ovo im je bila promocija drugog albuma, pa sam se fino spremala slušajući snimak na youtube-u… By the way, zapamtila sam i sve reklame koje su išle izmedju pesama.  Obučeni u crvene košuljice i crne pantalone delovali su kao neki boy band, a ne punk rockeri, ali kada zasviraše svo to delovanje je palo u vodu. Koncert počeše naslovnom numerom sa novog izdanja. “Budjenje” je krenulo, a publika spava. Vladica je svirao usnu harmoniku i pevao, a sve je lepo išlo dok mu se kabal od mikrofona nije otkopčao, pa smo ostali uskraćeni za “harmonički deo” u drugom delu pesme. Nije to ni bitno. Energija koju je bend projektovao sa bine bila je neverovatna. Jednostavno, tera te da skačeš, pevaš, djuskaš,… A onda pogledaš face oko sebe koje, skrštenih ruku, sa obaveznom cigarom u zubima, nesto merkaju.

Ekipa iz LUR-a + Vuja the šašavi su, sa druge strane, veselo pevali i dobacivali nešto svojim dobrim drugarima na bini, te mi se pozitivnost ubrzo vratila. Pevala sam i ja, ali me je ona učmalost ipak porazila, tako da se ne naskakah, iako sam u par navrata baš imala povoda.  U jednom momentu, na kraju neke pesme čuo se mlak aplauz, što neko iz LUR-a prokomentarisa: “Veselije je na sahrani!!!” i nije nimalo pogrešio. No, svirka je tekla svojim tokom. Smenjivale su se sjajne pesme, “Ima nade” zamenila je “Yugo 55”, usledio je “Fenser” (ali je ostala misterija da li ćale ili car zna koji je ispit položio), zatim “Devedesete”. Kada su pevali “Glas” mislila sam da će doći do čoporativnog penjanja na binu, otimanja mikrofona i horskog pevanja… Misliti i žuboriti nije isto… Opet su samo članovi benda + par nas trošili glasove, ostali očigledno kršiše prste od sekiracije što nemaju kinte za još jedno pivo.  Malo se pokrenuše kada je na tapetu bila “Da predjemo na stvar”, ali opet nakon toga zatišje. Šteta!!! Nisu momci iz CRVENOG KARTONA zaslužili tako mlak prijem, pogotovu ne u Kraljevu koje slovi za jedan od gradova gde punk cveta. Pozitivno su me iznenadila dva momcica od nekih 15-ak godina koji su pomno pratili svirku i, iako nisu znali pesme, u prvom redu – tik uz mene, cupkali i davali podršku bendu. “Crvendaći” su svoj nastup završili pesmom “Čitaj izmedju redova”, fino se pokloniše i napustiše stage.  Meni su bili sjajni, tako da mi je bilo pomalo i žao što ne sviraše duže. Ipak, pošto se radi o festival, cilj je da nastupi više bendova, tako da… Njihov punk rock / SKA je zaista zanimljiv i pokretački, tako da mi je iskreno žao što ljudi u publici to nisu osetili. Nadam se da ih ovo mrtvilo u publici neće naterati da definivno dignu ruke od ponovnog sviranja ovde.


Opet pauza, na bini su se rasporedjivali drugari iz Velike Plane, The Socks. Oni su ovde kao domaći, pošto su nekoliko puta već svirali u KV-u, a ovo im je drugi put na “KulturBunt” festivalu da prezentuju svoje mužicko umeće. Gostovače nam pre nekih pet meseci kada deliše binu oni, Bx(O)xKx i  ZERO TALENT. Ova ekipica mixuje punk / reggae / hard core u nekom BAD BRAINS fazonu, ali imaju i nešto svoje. Prisustvo dve cure u bendu je uspelo da malo privuče ljude bliže bini. Krenuli su ludački, onako kako samo oni znaju. Ubrzaju da misliš da ce Ukiju glava eksplodirati od truda da sve reči teksta izgovori, pa onda nagli prelaz u lagani reggae. Da, i BB rade tako, samo ovi su naši.  Sviraju stvarno kvalitetno, uigrano, nema greške. Ritam sekcija razara, gitara pogadja u živac, vokal se odlično uklapa u sve to.  Krenulo je djuskanje u publici, krenuli su i neki pokusaji stage divinga od strane Uroša, ali… Još biser, Uroš na rukama par ljudi koji ga kljakavo drže, a čovek koji je stajao pored samo ga gurnu od sebe. ŽIVEO PUNK!!! Svirali su gomilu pesama, samo ja nekako ne propratih redosled. Bilo mi je interesantnije da gledam osmehe na licima izvodjaca koji su skakali i sigurno bili ponosni na sebe posto su razarali kako su dobro svirali. Nije mi se okretalo da gledam face posetilaca. Meni su bili sjajni, kao i obično, i bilo mi je drago da je njima bilo lepo.


Za kraj ostadose LUR, stari znanci ljudi koji prate punk koncerte u Kraljevu duže od deset godina. Sećam se koliko puta delismo binu sa njima ili samo skakasmo uz zvuke njihovih pesama. Mislim da su oni jedan od retkih gostujućih bendova koji je overio sve klubove gde je moglo da se punkeriše. Deset godina ih nije bilo da sviraju u našim krajevima, a sada se vratiše duplo ludji, melodičniji i usviraniji. Koncert su započeli pesmom “Nema pravde”, songićem koji bi pokrenuo more da brze zapljuskuje obale, ali slabo pokrenuše učmalu KV publiku. Od starta zažalih što u blizini nije bilo nikog od mojih drugara, pa da krenem u stage diving. Pošto nisam od onih koja skoći, pa ako nekom polomi glavinu – polomi, ili, pak, da rizikujem da se ljudi jednostavno sklone u stranu, ostalo je na skakutanju ispred bine. Možda me je ta blizina bini i zeznula da pola pesama ne prepoznadoh u početku, već negde na refrenu. Bend je, očigledno, navikao da svira na većim prostorima, pa su samo gruvali nadjačavajući jedni druge, a u toj zamisli im je pomagao Vujadin koji je stalno ponavljao: “Nema utišavanja, može samo glasnije!”  Ništa od toga me nije omelo da uživam uz ove melodične punk zvuke. “Voleo/la”, “Sada znam”,… Sve hit do hita… Kada zasviraše “Nakaza” neki iscrtani likovi, koji su bili na maskenbalu u donjem delu kluba, prepoznadoše se, pa krenuše da djuskaju.  “Mediokreten” me je terao da skočim nebu pod oblake, “Širom zatvorenih očiju” da djuskam, “Pala je noc” (takav hit prepoznadoh tek na delu “A ti, zapamti reši dve,…”) da se bacim preko okupljenih, pa šta bude,… Ipak, ostala sam da skakućem, pevam i proklinjem sudbinu što ovakvo muziciranje ne mogu propratiti u skladu sa svojim zeljama. Zanimljivo mi beše da su se ljudi najvise pokrenuli kada su izvodili “Wanderwall” od OASIS. Ljudi traže obrade, a kada nešto uradiš samostalno onda im nisi interesantan. Bezveze!!! OK, nekon pesme koja mi je (u mislima) dala krila da letim, izveli su “Nauči me”, za koju imaju sjajan spot, i “Umirem da znam” u kojoj, iako je bio prisutan, vokalno im se nije pridruzio Vuja zbog problema sa grlom.  Za sam kraj ostavise hitčinu “Ludak u razvoju”, kojoj se očigledno najviše obradovao Nidžo, pa je zabatalio fotografisanje i skočio medj’ ljude, i “Prazan si”… Njihov nastup nakratko je bio prekinut kada se neki lik od dva ipo metra popeo na binu i tražio od Cipija da peva “Forever punk”. Zapravo, to je bila jedina negativna stvar vezana za dešavanja na bini.

Svi bendovi su fenomenalno zvučali, oprema je bila kvalitetna. Sve u vezi organizacije bilo je odlično (POZITIVNA OMLADINA je ponovo izdominirala), tako da sam na kraju, kao osoba zadužena za pisanje izveštaja, bila nahranjena kvalitetnom, ali nažalost hladnom, picom.  Družili smo se još malo nakon svirke. Momci iz Kruševca su morali ranije da odu tako da se sa njima ništa ne ispričah, ali zato LUR i THE SOCKS su bili tu da održe atmosferu na navisem nivou. Na kraju se razmenimo nekim zezalicama. Dobila sam disk LUR-a od Luneta, tako da ću sada moći da ih slušam normalno umesto da jurim po netu pesmu po pesmu. Na rastanku, Jeca iz THE SOCKS mi je dala njen primerak albuma CRVENOG KARTONA posto ja samostalno ne porazgovarah sa članovima. HVALA!!! Kako to obično biva, nešto mora da zasere pozitivan utisak, a to je frka koju komunalna policija napravi oko parkiranja kombija kojim je doputovala ekipa iz Kragujevca na mestu gde je parkiranje zabranjeno. Ljudi su samo hteli da popakuju opremu, ne da kampuju tu!!! Nikola je upotrebio sve svoje pregovaračke sposobnosti, te se sve to brzo rešilo. 

Meni je jako drago što prisustvovah ovom koncertu. Iako mi jos glavina bruji od ozvučenja srećna sam što na bini videh moje drugare koji su mi vratili volju u posećivanje koncerata. Ne znam kada ću sledeći put, zbog duvanskog dima koji mi užasno smeta,  ponovo to uraditi, ali kada god budu gostovali ovako sjajni bendovi žrtvovacu se svesno. HVALA SVIMA!!! VIDIMO SE OPET, NADAM SE!!!

Gaca Bx(O)xKx