Band of Brothers: Strune bolnih uspomena
Helly Cherry
Da HBO zna da ubode zlatnu žicu – znamo. Mini serija koju su ekranizovali 2001. godine. Izdvojila se među polu dokumentarcima i uradila ono što bi program negde i trebalo da radi – edukovala.
Band of brothers ili po naški, Braća po oružju, sadrži svega deset epizoda. Kroz njih je predstavljena padobranska jedinica američke vojske i njeno preživljavanje strašnih užasa rata. Većinu američke vojske u doba Drugog svetskog rata činili su dobrovoljci. Zgroženi ratom, prijavljivali su se odmah po navršetku osamnaeste godine. Mnogi od njih su lagali. Svesni da se u ratu gine i da je to strašna stvar odlaze u kampove u kojima, kao i sva vojska prolaze kroz rigorozne treninge i pripreme. Dosta od njih razvija duboko prijateljstvo koje će trajati i decenijama nakon rata. Tek po prvom odlasku u rat, iskrcavanju na Normandiji shvataju šta je zapravo rat. Pojava u kojoj nema pobednika, samo preživeli. Svi planovi i sav trening padaju u vodu kada se sa užasom nađu lice u lice. Već te kobne prve večeri, njihov puk će pogoditi neprijatelj, i nekolicina će poginuti na licu mesta. Kako vreme bude prolazilo, četa će se smanjivati dok će se broj fizičkih i emotivnih ožiljaka povećavati. Najveće grozote doživeće tek u prvom oslobođenju logora. Iako su za iste čuli, horor koji su krili nisu mogli ni da zamisle. Kraj rata doneo je i vrstu ličnog oslobođenja i odrastanja.
Serija je bazirana na realnim likovima i doživljajima „Easy company“. Ova četa se svake godine nakon kraja rata okuplja i obeležava to što su preživeli i odaju počast svojim poginulim saborcima.
Danas, 2015. godine četa je mnogo manja i uskoro će prestati da se okuplja. Ideja kojom je HBO odao počast nastradalim i preživelim dobrovoljcima, maltene tinejdžerima dovoljno zrelim da procene zlo i dobro je izuzetna. Istorija svakog naroda ispisana je krvlju, ali neke stvari ne treba nikada zaboraviti.
Tamara Maksimović