Publika je kriva za sve... a šta je sa bendovima?



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Ako ne budete previše sujetni i glupi stvorićemo novu scenu u regionu. Da, to je ono što je potrebno nama. Pokret, udruženje, novi Pakent Aranžman... Ali ne, u današnje vreme bendovi nemaju kolegijalnost, postoji samo istripovana i surova zavist. Onaj osećaj kada gledaš na bini kolegu i kažeš ma ko su ovi idioti ne znaju da sviraju, a zaboravljaš da si se i ti nekada raspadao. Da li je i tebe neko omalovažavao pa si shvatio da su svi ostali samo prepreka ka uspehu. Kom uspehu? Otvori oči, pomiriši jutarnju kafu i shvati da jedino grupacija može daleko da se čuje, ti kao pojedinac ne postojiš, želeo ti to ili ne. Svi vi očekujete i dalje zamišljene menadžere koji čekaju samo na vas. Koji će sedeti slučajno u klubu čuti vas i ponuditi vam da prodate dušu đavolu. Ta vremena su se davno ugasila, ostala je samo ogromna rupa i tišina između dve pesme koja nalikuje na posmrtnu misu. POKRENITE SE!

Ja sam svoje nezadovoljstvo skupljao deset godina da bi na kraju eksplodirao u vidu reči. Zašto i vi ne biste prestali da ćutite napokon, ali vama je usađeno da je lakše, temeljnije čuvati reči za sebe. Muzika nije individualni sport, sebičnost ne postoji u njoj. Bez kolektiva možete da ga dućkate, populizam je ideja. Govorim o onima koji imaju nešto da kažu. Dosta njih zapravo nema svoju priču, a deklarišu se kao znalci. Najveće negodovanje dobio sam od ljudi koji su nagoveštavali da nije za sve kriva publika, već bendovi, da oni imaju šta da ponude sve bi bilo u redu. A i u ovom dobu hiperprodukcije uspeva samo bend koji se na milion načina nametne i bude bahato bezobrazan u izmišljenom svetu. Smešno mi je jer se u tekstu upravo govori o njima, o gluvim slušaocima, rok znalcima koji ne samo da su upućeni u srž roka već su u novom vremenu videli prazninu u njemu.
Poenta teksta nije bila svaljivanje krivice već upućivanje na problem.
Kako kaže Cane, Ja sam pank-roker i u svakom sledećem životu  bio bih pank-roker, a ako ti ne znaš šta je to, ja ti ne mogu objasniti.

Prošlog puta sam pljuvao po publici koja je sve samo ne nevina, no i bendovi su krivi, ne brinite se. Zaboravili smo ko smo i šta smo i zbog čega sviramo? Ona krilatica sviram za sebe pa ko čuje, zaboravite. Svi ste vi umetnici koji mogu na mesečnom nivou da izdvoje milione za svoj hobi koji nije stvoren da bude slušan, već samo da se izbace svakodnevne frustracije. Zbog takvih kao što ste vi je sve otišlo u kurac! Da, vikend svirači, idioti koji ne shvataju muziku ozbiljno već sviraju čisto da bi se smirili, umirili, umrli... Znate li uopšte šta znači smisliti svoju pesmu. Svirati deo sebe, biti ogoljen na bini i uživati u tome, jer mogućnost da preneseš to što si želeo da kažeš bitnija je od samog stvaranja.

Nažalost idiotski festivali koji se zasnivaju na takmičenjima doveli su do toga da bendovi posmatraju jedni druge kao konkurenciju. Pa čak ni sebe ne mogu da izuzmem. Kao klinac, sećam se, gledao sam bendove u kojima su svirali ljudi stariji od mene i normalno je da sam se poredio sa njima. Želeo sam da budem kao oni. Ali to sam radio zato što sam težio da budem BOLJI. Za razliku od drugih nakurčenih, sujetnih idiota koji uživaju u tome da pronađu grešku u drugom, ja sam tražio lepotu u sviranju znajući da je greška proizvod trenutka i nedovoljnog vežbanja, ali dok postoji trud i želja sve će se to ispeglati. Blejao sam u prvom redu gledajući, skidajući fore i diveći se basistima zamišljajući sebe na njihovom mestu. Da se jednog dana ja popnem na binu, a da neki izloženi klinac u meni vidi uzora.

Sećam se priče koju mi je ispričao jedan stariji čovek koji mi je zapravo bio muzički mentor, iako ni sam to nije znao. Rekao mi je da ne budem sebičan, da ne gledam samo sebe. Da je njega, takođe, jedan stariji panker uzeo pod svoje i inficirao muzikom. Pričao mu je, pokazivao šta je ispravno a šta nije, da bi i on sam došao do situacije da to ispriča meni i naglasio mi da lanac ne sme da se zaustavi, da i ja moram da inficiram klince da bi jedna ideja kao što je rokenrol istrajala. Jer zapravo mi smo ti koji pokreću druge, neće oni sami od sebe da naprave lavinu. Zato, umesto da pljujete klince koji ne znaju ništa i umesto Partibrejkersa slušaju Elitne Odrede, priđite im i objasnite suštinu rokenrola. Ne postoji klinac koji se neće ložiti na anarhiju, ludilo, slobode koje im donosi muzika koju slušamo. Lanac se ne sme zaustaviti. Usporio se, ali nad nama je da ga pokrenemo ponovo, ako bude konačno stao kajaćemo se što to nismo uradili, ali biće prekasno.

ZABORAVITE NA SEBE I VAŠE IDIOTSKE STRAHOVE. PROBUDITE U MLADIMA ONO ŠTO VAS POKREĆE DA BI NASTAVILO DA ŽIVI ONO ZA ŠTA MI ŽIVIMO. ILI SE KOLEKTIVNO ROKNITE I A U PIČKU MATERINU

STEFAN MEGIĆ
MISTER NO



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva