Ova publika nije dobra! Dajte mi drugu publiku! (Alfred Žari – Kralj Ibi)



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Čitam pre neki dan kod koleginice sa Remixpressa tekst o koncertu četiri odlična benda u CK13 u Novom Sadu, pa Đorovićev tekst sa festivala u Jagodini.. Sve se svelo na isto. Gde je publika? Proteklog vikenda u Nišu je održan pank/rok/ska festival sa gostima iz Požarevca, Kosovske Mitrovice, Knjaževca i Bugarske i isto mogu da dodam samo jedno: gde je publika?


Iz ličnog iskustva, a i onoga o čemu pričam sa prijateljima koji organizuju koncerte, mogu samo da se divim na istrajalom entuzijazmu jer sve počinje polako da gubi obrise normalnog i postaje zaista vulgarni optimizam, što nikako nije dobro.

Često se pišu tekstovi i raspravlja o tome zašto je to tako. Neki krive bendove, neki publiku, svi besparicu. Ima istine u svemu. Da ne kažem, istina je tamo negde. Ali šta je bre ovo ljudi, šta nas je to zahvatilo? Koja je to zaraza zavladala nad nama? Koliko mora da je pomućena svest da se u nama gubi i najmanji trag želje za širenjem nečega što svi znamo da je dobro i mora da traje?

Znači, čekajte. Slažem se da nije svaki bend u rupama po kojima se srećemo dobar. Daleko od toga. Ali valjda umete da napravite razliku između andergraunda i Beogradske Arene ili Ušća. Ako očekujete da za 200 ili 300 dinara gledate Tool ili Prl Džem odmah da vam kažem da ste se mnogo zajebali. Mada mislim da to znate i sami. Za 200-300 dinara sebi možete da priuštite 3 ili 4 solidna domaća benda, eventualno nekog gosta iz obližnjeg grada koji ima entuzijazam da za gorivo i putarine i 2 piva dođe da vam svira ono što je mukotrpno spremao danima na probi. Ali se ladno desi da za 200-300 dinara naiđete na Wolfram koji je bend svetskih razmera, pa onda Daily Noise Club iz Bugarske koji je u petak gostovao u Nišu. I recimo Hosenfefer iz Mitrovice kao i Psycho Sonic Boris. Ovi Bugari tako cepaju da smo svi bili oduvani. Brate, Motorhed. Svi smo zinuli i prepričavali čak i sutradan utiske. I to čak ja koja sam daleko od te muzike, ali svirka savršena, energija opasna. Wolfram me pre 2 nedelje zakucao. To ljudi zvuči tako svetski da jednostavno ne znaš šta te snašlo. Ali, avaj.. Publika kaže nisu dobri bendovi i neće da dođe. Ili još gore, kaže nema bendova kao EKV, jebemti.

Onda te proklete pare. Ne znam kako je u ostalim gradovima ali za Niš ja imam samo jednu stvar da kažem: Napalm Kej. Dok se sve ovo dešava ljudi sede na keju, piju pivo iz plastike, limenke i puše cigare. Objašnjavaju mi kako nemaju pare za klub ili kafić pa onda bleje na Amfi. Ma nemoj?! A to pivo i cigare dele džabe na trafikama? Budite barem iskreni prema sebi a i prema nama pa kažite lepo da vas mrzi. Nećete da dođete ni kad je besplatno. Kako mislite da ti isti andergraund bendovi i urade nešto ozbiljno kad vam muziku dele besplatno na netu da bi je uopšte čuli, da kupite disk nema govora, da im platite kartu nema govora.. Od čega da plate probu, studio, žice, palice. Ma i da im je Duda Buržujka keva i da dođu iz ćefa mrzelo bi vas da se iscimate.

Nemate elementarnu kulturu i vaspitanje da znate kada je trenutak da se nešto ispoštuje možda čak i radi reda. Ne volim ska pa sam odgledala lepo koncert svojih drugara iz Kontrasa i gostiju i super su bili. Bilo mi je nesnosno vrućina i zagušljivo a nisam izašla ispred ili u baštu i ostavila Borisa i bend mu da sami sviraju. Kolege muzičari su iste. Možda i gore zato što znaju koja je to muka i koliko rada je potrebno i vremena uložiti u bend, pa ih nema na koncertima.


Evo gledam snimak sa koncerta Repetitora u nekom kineskom gradu. Sviraju pred publikom koja jednu jedinu reč ne razume, vidi ih sad pa ko zna kad ili nikad. I neosporno uživaju. Da li prosto treba da se svede sve na to da moramo da idemo negde u pečalbu da bi dobili bilo kakav fidbek od publike?

Ne. Ono što mi je najjači utisak od nedelje, kad sam svirala Joy Division Tribute sa Katabazijom, je da stasava jedna nova mlada vredna publika. Posvećena i lepo vaspitana. Koja je ispoštovala gostujući bend, Skaluševićevu poeziju, Tribjut, svi smo se kupali u znoju od vrućine i đuskali su od početka do kraja i bilo im je lepo. I zahvalili nam se na kraju. Nije im bilo teško ni što je nedelja, nije im bila ni skupa karta, možda nisu imali za piće ali su došli. Nisu blejali ispred Feedbacka dok je autorski bend svirao. Tako da ima nade. Treba premostiti znači jedan jaz koji se stvorio poslednjih godina i posvetiti se njima i negovati ih.

Kralj Ibi je želeo drugi narod. Ja želim drugačiju publiku. Ovo prvo je parodija. Za ovo drugo ću da se borim.

Olja Wagner



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva