Da li je album "Weight" Rollins Benda izgubio imalo na težini nakon više od 20 godina od objavljivanja?
Helly Cherry
Za Rollins Band prvi put sam čuo 1994. godine i to kad sam na omanjem TV-u, koji je sve češće otkazivao poslušnost u svom radu, odgledao spot za numeru »Liar« (lažov) u kojem je neki prilično mačo i surov tip odeven u odelo Supermena, policajca, opatice pevao o laganju i ljudskom licemerju, i pritom prilično uverljivo glumio i gestikulirao o tome o čemu peva. Bio sam kupljen u trenutku. Prvom narednom prilikom kupio sam tada novi, tek objavljeni, album pod nazivom »Weight« i krenuo sa slušanjem. Ovaj album i dan danas volim da poslušam, pa hajde da kažem neku reč o njemu, da vidimo gde smo 21 godinu nakon njegovog objavljivanja.
Kada kažemo Rollins Band jasno je da pritom mislimo na samog frontmena benda Henry Rollinsa jer on i jeste α i Ω benda. Tekstopisac i pevač koji je ponikao sa američke hard core punk scene. Ali Henry Rollins je mnogo više. On je i glumac, pisac, aktivista, novinar, izdavač, stand-up zabavljač, radio voditelj... Rečju svestran lik.
Album »Weight« je 4. studijski album Rollins Benda. Ako se odlučimo da kategorišemo muziku, okvirno mogli bi da ga svrstamo u neki miks post-punka, post-hard-core i alternative-metala. Međutim, bila bi to gruba kategorizacija baš zato što muzika Rollins Benda izlazi iz ovih grubih okvira. Ima tu i elemenata bluza, jazza, funka..., možda malo sirovih, ali ipak zastupljenih, tako da je njihova muzika dakako više od pukog "drljanja" gitara karakterističnog za čvršći zvuk.
Tekstovi pesama i način na koji Henry peva je ono što Rollins Band i čini specifičnim. Bes, mržnja, nezadovoljstvo, ljudske konfuzije, zablude, depresije, manije koje nose i izražavaju tekstovi, Henry Rollins ispoljava, da ne kažemo preživljava, prilikom pevanja, pri čemu koristi i svoje glumačko umeće što sam muzički nastup ipak čini nekom vrstom performansa.
Album »Weight« govori o surovosti modernog života, o tom međusobnom nepoverenju i licemerju koje se sve češće ispoljava među ljudima, o svakodnevnim brutalnostima, nepravdi, poteškoćama svakodnevnice, o očajanju koje nastupa kada ti svi okrenu leđa i kada se ne može iznaći rešenje. O usamljenosti, otuđenju i patnji. O čestim nesporazumima u međuljudskim odnosima najčešće izazvanim pogrešnim predrasudima, međusobnim obmanama i samoobmanama, lažima i neistinama, lošim iskustvima. O tragičnim ljudskim sudbinama koje se sve više gube u lavirintom modernog života tražeći izlaz iz njega. O uzaludnom traganju za utehom i razumevanjem. Uopšteno rečeno, album »Weight« govori o toj ljudskoj nesavršenosti i svemu onom što nas čini nesavršenim. O ljudskoj zlobi, zavisti, pakosti, mržnji, zlu... O svemu onom što svako od nas poseduje ali ipak krije iza osmeha.
Gledajući album u celini, »Weight« nosi jednu poruku koja se najviše ispoljava u poslednjoj numeri »Shine« (Sjaj). Poruku, koja ujedno predstavlja i životni moto Henry Rollinsa. Poruku kojom nam on poručuje da ipak nije sve tako beznadežno i crno, da ipak ima mogućnosti za prosperitet i pobedu, da samo upornost, istrajnost i doslednost vode do trijumfa, da je vreme isuviše dragoceno i da život brzo prolazi tako da ga treba iskoristiti maksimalno, da su droga, alkholol, cigarete, i ostali poroci samo kockanje sa životom i siguran put u propast.
Za kraj par citata Henrija Rollinsa što sa albuma Weight, što inače:
Kada kažemo Rollins Band jasno je da pritom mislimo na samog frontmena benda Henry Rollinsa jer on i jeste α i Ω benda. Tekstopisac i pevač koji je ponikao sa američke hard core punk scene. Ali Henry Rollins je mnogo više. On je i glumac, pisac, aktivista, novinar, izdavač, stand-up zabavljač, radio voditelj... Rečju svestran lik.
Album »Weight« je 4. studijski album Rollins Benda. Ako se odlučimo da kategorišemo muziku, okvirno mogli bi da ga svrstamo u neki miks post-punka, post-hard-core i alternative-metala. Međutim, bila bi to gruba kategorizacija baš zato što muzika Rollins Benda izlazi iz ovih grubih okvira. Ima tu i elemenata bluza, jazza, funka..., možda malo sirovih, ali ipak zastupljenih, tako da je njihova muzika dakako više od pukog "drljanja" gitara karakterističnog za čvršći zvuk.
Tekstovi pesama i način na koji Henry peva je ono što Rollins Band i čini specifičnim. Bes, mržnja, nezadovoljstvo, ljudske konfuzije, zablude, depresije, manije koje nose i izražavaju tekstovi, Henry Rollins ispoljava, da ne kažemo preživljava, prilikom pevanja, pri čemu koristi i svoje glumačko umeće što sam muzički nastup ipak čini nekom vrstom performansa.
Album »Weight« govori o surovosti modernog života, o tom međusobnom nepoverenju i licemerju koje se sve češće ispoljava među ljudima, o svakodnevnim brutalnostima, nepravdi, poteškoćama svakodnevnice, o očajanju koje nastupa kada ti svi okrenu leđa i kada se ne može iznaći rešenje. O usamljenosti, otuđenju i patnji. O čestim nesporazumima u međuljudskim odnosima najčešće izazvanim pogrešnim predrasudima, međusobnim obmanama i samoobmanama, lažima i neistinama, lošim iskustvima. O tragičnim ljudskim sudbinama koje se sve više gube u lavirintom modernog života tražeći izlaz iz njega. O uzaludnom traganju za utehom i razumevanjem. Uopšteno rečeno, album »Weight« govori o toj ljudskoj nesavršenosti i svemu onom što nas čini nesavršenim. O ljudskoj zlobi, zavisti, pakosti, mržnji, zlu... O svemu onom što svako od nas poseduje ali ipak krije iza osmeha.
Muzika je i više nego dobro uklopljena sa tekstom pesama i samom tekstu daje neku novu dimenziju. Bes, mržnja, nezadovoljstvo, licemerje dobija svoju muziku. Poezija besa upotpunjena zvukom.
Gledajući album u celini, »Weight« nosi jednu poruku koja se najviše ispoljava u poslednjoj numeri »Shine« (Sjaj). Poruku, koja ujedno predstavlja i životni moto Henry Rollinsa. Poruku kojom nam on poručuje da ipak nije sve tako beznadežno i crno, da ipak ima mogućnosti za prosperitet i pobedu, da samo upornost, istrajnost i doslednost vode do trijumfa, da je vreme isuviše dragoceno i da život brzo prolazi tako da ga treba iskoristiti maksimalno, da su droga, alkholol, cigarete, i ostali poroci samo kockanje sa životom i siguran put u propast.
Za kraj par citata Henrija Rollinsa što sa albuma Weight, što inače:
Oni koji ne rade ništa, su oni koji nastoje da te unište.
Kada počneš da sumnjaš u sebe, stvaran život će te pojesti živog.
Ali šta ćeš da radiš kada uradiš ono što želiš
jer vidim šta radiš kada upotrebljavaš ono što imaš...
Nije bitno šta ćeš reći, oni će ionako pronaći neki smisao tvojih reči...
Uvek je najbolja osveta opstati.
Nemoj nikad činiti bilo šta polovično. Ako voliš nekog, voli ga celom svojom dušom. Kada odeš na posao, radi do iznemoglosti. Kada mrziš nekog, mrzi ga dok ne zaboli.
Život ti neće slomiti srce. SMRVIĆE GA!!!
Potrebna je mala doza ludila da bi se činile velike stvari.
Imam osećam da dokle god govorim istinu, niko mi ne može ništa.
Načinio sam velike greške u svom životu, ali, znate, to su bile iskrene greške.
Miljan Ristić a.k.a. eXperiment