GRRR! PROGRAM: Ozgur Erman i Nastrom (Pančevo, 28. 08. 2014)



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Da, prekjuče sam baš imao odličan dan, jedan od onih kojima bih se u mladosti baš ponosio. Bilo je to kao da mi se podsvest otimala za poslednje trenutke slobode, jer, kao što znate, bliži se kraj raspusta i početak još jedne školske godine ... Počelo je tako što sam zapravo prethodnog dana tj. prethodne večeri, čitao vesti o tome kako se Kate Bush - jedna od meni najomiljenijih pevačica - vratila koncertnim nastupima posle 35 godina. Pošto sam veliki fan, podstaknut nadom da će posetiti i naše krajeve, odmah sam krenuo da gledam po internetu neke njene snimke i skidam albume koje nekim čudom nemam u kolekciji (kolekcije singlova, remikse i sl.) i dok sam se okrenuo, shvatio sam da je duboka noć - već skoro jutro. Nije mi se spavalo, pa sam odlučio da pogledam neke filmove. Krenuo sam da dovršim davno započeto gledanje - tj. da odgledam drugi i treci deo - slasher trilogije Hatchet, koja mi je na hardu stajala bukvalno godinama. Odgledah tako oba ta filma i zadremah na sat-dva. Ali budilnik je zvonio vec u sedam da bih već upola osam bio na nogama - trebalo je da registrujem kola (Zastava, 89. godište, bilo je povuci-potegni) pa da onda idem u ambulantu, pa onda u apoteku ... Konačno se vratih nazad kuci oko 10h i odoh u krevet da prespavam ostatak dana. Probudio sam se kasno popodne i bilo je vreme da se ide u Pančevo, u klub Elektrika, na GRRR! program. Na repertoaru Elektrike su ove večeri bili mladi umetnik Ozgur Erman i kovačički bend Nastrom (u kojem sviram gitaru).  U Pančevu smo bili oko pola sedam, tačno na vreme da odradimo tonsku probu, pa da već posle 7 krene program. Imali smo ovaj put veliku sreću što je iz Kovačice sa nama išao i Vladimir Lenhart (koji sada inače živi u Novom Sadu i tamo ima svoj projekat Lenhart Tapes) koji je radio sa miksetom, podešavao nam zvuk i generalno je sa njim odrađena jedna veoma dobra tonska proba i na kraju je bilo mnogo manje problema i neizvesnosti sa zvukom tokom samog koncerta. Vladimir je osim rada za miksetom i snimao koncert, tako da možda jednog dana nešto bude postavljeno na internet za skidanje ili slušanje. Za gledanje već jeste ...

Saša Rakezić Zograf je bio voditelj ovog programa. Kao što rekoh, počelo oko pola osam uveče i u Elektrici je bio sasvim pristojan broj ljudi, tj. nešto malo više od standardnih dvadesetak. Na početku smo imali priliku da pogledamo prezentaciju radova Ozgura Ermana (preko lap-topa sa projektorom) a uporedo je trajao i kraći razgovor sa autorom (na engleskom). 

Mladi Ozgur Erman (1983) je ilustrator, slikar i autor animacija. Kako kaže, ''U pubertetskim godinama je otkrio svet turskih strip magazina i to je bilo od velikog uticaja na tamnu stranu njegovog bavljenja umetnošću''. Ozgur živi i radi u Istanbulu (Turska) i koliko sam mogao da vidim, najviše radi preko raznih kompjuterskih programa za crtanje i animaciju. Njegovi radovi - animacije i ilustracije - su ponajviše nadrealistički a njegovi likovi dosta liče na one iz crtanih filmova. Kako sam kaže, u Turskoj nema previše prilike da objavljuje svoje radove, jer su magazini i časopisi posvećeni ovoj umetnosti - za razliku od devedesetih kada je kako kaže bilo mnogo bolje - u Turskoj na dosta niskim granama. Pomislio sam, ''Heh, našao si gde ćeš da se jadaš ...''. Sve u svemu, zanimljiva prezentacija Ermanovog stvaralaštva i lep završetak još jedne strip radionice DELIBLATIVUM u Deliblatskoj peščari - u paviljonima nekadašnjeg doma pionira Čardak - koja je ugostila pun kombi mladih autora kako iz Srbije tako i iz sveta. Radionica je trajala od utorka do četvrtka i ovaj program je bio njen finiš ...

Posle kraće pauze, usledio je nastup kovačičkog old school industrial, krautrock, doom i sludge benda Nastrom. Ja ne bih o kvalitetu svirke i uspešnosti nkoncerta jer i sam i sam nastupao. Navešću samo da smo izveli sledeće pesme: Disappear In Smoke, Deepest Secret, Sign Out, Night Lust, Deliblato Sandstorm i Cornerghosts; a za kraj i dve obrade: 59 to 1 (Tuxedomoon) i Sold Me (Overdose). Bilo je to nekih 35 minuta svirke kojom je publika u Elektrici - sudeći prema aplauzima i pohvalnim komentarima - bila zadovoljna.

Posle završetka programa ostali smo u Elektrici još nekih sat vremena da bi nakon toga otišli u kafanu Pod lipom gde su - kao nama za inat - puštali Miroslava Ilića, koji je upravo te večeri nastupao u nedalekoj Crepaji. Ipak, uprkos muzici - bilo je baš lepo društvo za stolom. Osim nas četvorice iz Kovačice, bili su tu još i Đurađ iz benda Transeen i Steeve Phh, za kojeg   znam da je i on nastupao u Elektrici pre nekih mesec dana (pravi neki industrial noise valjda ...). Sve u svemu, prijatan razgovor uz kafu - začudo ovaj put bez ratluka - o industrial projektima Whitehouse i Genocide Organ, o vlaškoj magiji u selima u okolini Bora, kao i o filmu Tilva Roš ...    

Iako je bila tačno ponoć kada smo stigli u grobljanski mračnu, praznu i pustu Kovačicu, nije mi se spavalo i opet sam zaglavio uz Kate Bush i neke filmove do jutra. 
Ali, ovaj put me već oko devet probudiše majstori, taman da se bunovan i nervozan prisetim kako je juče - za razliku od ovog danas - bio odličan dan ...
Janko Takač



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva