Želim da ukažem na jednu veliku nepravdu, barem što se novih generacija tiče: nisu svi DOSADNI MAMLAZI, TEHNO-MANIJACI, GENERALNO NEZAINTERESOVANI, ima i onih koji, da kažem, nastavljaju gde su mnogi zastali ili započinju neku potpuno novu priču - među ovim drugima je i mastermind Škara, kantautor koji ipak ne može bez računara i kolega, a možda u budućnosti bude odlučio da okupi bend, ko zna!

Škara, kao projekat/bend, ima iza sebe nekoliko EP-ova, singlica, Bandcamp stranicu, standardna priča, rekli biste. Ipak, ono što sam ja doživeo prilikom slušanja, preslušavanja, iščuđavanja, lamentiranja, klasične kritičarske podozrivosti je neprocenjivo. Od početka do kraja, "Inercija" ide nekom čudnom krivuljom, koja čas skače do maksimuma, da bi u nekom momentu imala neku monotonu, konstantnu vrednost, za one koji stoje slabo sa matematikom sasvim dovoljno - momak se zaista potrudio da iznese najbolje od sebe i sopstvenog umetničkog diskursa. Iako se izdaje kao instrumentalista, postoje i pesme u kom ima i "puštanja glasa", naročito u meni omiljenoj pesmi. Uf... Neću se osvrtati na pojedinačne pesme, jer se album mora slušati u svoj svojoj punoći, ali morammorammoram pomenuti numeru "Lepotica je zver" ("Beauty is the beast") - sofisticirani intro, blago električan, minimalistička poezija, poigravanje sa gitarama, sve je tu! Pohvalio bih i Škarin smisao za humor i poigravanje sa "instrumentima" u vidu ključeva, fotelja... Pored svega toga, ostaje samo predivna, inspirativna muzika.
Spoiler: album je sasvim prigodan uz neku laganu večeru sa partnerom i za ono što sledi posle, a nije spavanje. Toliko!

Ono što mi je posebno drago jeste svesno i lukavo "spoticanje" o uzore, ima tu i Oldfielda, Pink Floyd-a, znanih i nepoznatih kantautora, zdrave psihodelije/ambienta, čak malo i Iron Maiden-a, ali to sve ne bi ništa vredelo bez same intervencije Škare, koji vodi glavnu reč. Što se tiče same produkcije, vešto balansiranje između lo.fi-ja i studijske obrade pesama je stvar izbora, iako u "koktelu" zvuči poprilično ozbiljno - te finese da li pesma "krcka" ili ne, pravom ljubitelju muzike ne bi trebalo da smeta. Meni to predstavlja dokaz da nije sve u "peglanju" i upinjanju da se nešto sluša na zvučnom sistemu od 5000 evra, jer je količina emocija i energije koju Škara isporučuje pri svakom slušanju n e p r o c e n j i v a. Da se ne bi zadržali samo na muzici, vizuelni aspekt je za svaku pohvalu (same makaze, kao i simboli za održavanje veša, genijalno!), takođe su i priče, da ne kažem anegdote vezane za pojedinačnu pesmu način da se upoznate sa umetnikom, da zavirite u njegovu dušu, barem na tren...

Da se malo i našalim, moju omiljenu pesmu sa shvatio kao lament nad večitim studentskim jadima, prepoznaćete se:
"Ispeglano, smotano - umiremo spontano" - ko je video još odmornog i ispeglanog studenta koji dođe u novi grad?
Preostaje mi da NAGLASIM: podržite muziciranje mladog Škare , slušajte albume, naručite CD, pokajati se nećete! 
http://skara.bandcamp.com/album/inertia
https://www.facebook.com/skara.inst.rock?fref=ts

Desya Lovorov