Film kao svedočanstvo, knjiga kao trag: „Zvonceku u pohode (Anarhija u KPSS)” i „Besplatan pregled na VMA”
Helly Cherry
Malo je pojava na domaćoj sceni koje su uspele da ostanu tako „neprilagođene”, a da istovremeno postanu neraskidiv deo njenog identiteta kao što je to pošlo za rukom Zvoncekovoj bilježnici. Dok su drugi jurili trendove ili se gubili u sopstvenim reciklažama, ekipa okupljena oko Toze i Vuje je skoro tri i po decenije svoju priču gradila od satire, panka i čistog inata. Rezultat tog maratona konačno je stao u dva formata: film „Zvonceku u pohode (Anarhija u KPSS)” i monografiju „Besplatan pregled na VMA”.
.jpg)
Film, koji potpisuju Miroslav Stašić i Nebojša Stanković, građen je kao mozaik glasova. Tridesetak sagovornika – muzičara, novinara, prijatelja, entuzijasta govore o bendu, ali (ne)svesno i o vremenu u kom je nastajao i opstajao. Devedesete, tranzicija, margina, lokalna scena koja je istovremeno bila i sklonište i bojno polje – sve to čini kontekst bez kog se energija Zvonceka ne može razumeti. Film funkcioniše kao kolektivno svedočenje i duh vremena koji se prelama kroz priču benda.
Monografija „Besplatan pregled na VMA“ istih autora nije tek prateći materijal, već paralelna naracija. Tamo gde film mora da skrati, knjiga produbljuje. Autori su smatrali da su integralni razgovori vrlo dobro ispali i da bi bila šteta da tek manji deo njih završi u filmu, a da ostatak zauvek ostane, kako kažu „bunkerisan“. Ispravna procena. U dokumentarnom filmu montaža uvek odseče više nego što bi autor voleo. Ovde su transkripti spašeni od te sudbine i ostavljeni da dišu u punoj dužini. Tekstovi pesama, intervjui iz fanzina i rok časopisa, prikazi albuma i koncerata, detaljna diskografija i bogat izbor fotografija iz svih faza rada grupe zaokružuju sadržaj.
Vizuelno, knjiga odudara od onoga što biste očekivali u susretu s monografijom. Za ovaj tip publikacije retko je viđenog dizajna koji podseća na fanzinaški pristup. A to je jedini mogući ispravan izbor za priču o bendu koji je ceo svoj opus gradio na tom istom uradi-sam duhu.
Važno je i to što monografija postoji u fizičkom obliku. Jer, dok film okuplja publiku u zajedničkom i podeljenom iskustvu (za sada na festivalima), knjiga poziva na intimno čitanje i lično preispitivanje.
Možda je najveći kvalitet ovog projekta to što ne zvuči kao zakasnelo priznanje, već kao prirodna posledica trajanja. I film i monografija potvrđuju da je Zvoncekova Bilježnica odavno prevazišla kategoriju „lokalnog kultnog benda“. Ovim radovima bend dobija ne samo dokument, već i kontekst tj. mesto u istoriji domaće scene koje mu je pripa(da)lo i pre nego što je ovde snimljeno i zapisano.
Monografija „Besplatan pregled na VMA“ istih autora nije tek prateći materijal, već paralelna naracija. Tamo gde film mora da skrati, knjiga produbljuje. Autori su smatrali da su integralni razgovori vrlo dobro ispali i da bi bila šteta da tek manji deo njih završi u filmu, a da ostatak zauvek ostane, kako kažu „bunkerisan“. Ispravna procena. U dokumentarnom filmu montaža uvek odseče više nego što bi autor voleo. Ovde su transkripti spašeni od te sudbine i ostavljeni da dišu u punoj dužini. Tekstovi pesama, intervjui iz fanzina i rok časopisa, prikazi albuma i koncerata, detaljna diskografija i bogat izbor fotografija iz svih faza rada grupe zaokružuju sadržaj.
Vizuelno, knjiga odudara od onoga što biste očekivali u susretu s monografijom. Za ovaj tip publikacije retko je viđenog dizajna koji podseća na fanzinaški pristup. A to je jedini mogući ispravan izbor za priču o bendu koji je ceo svoj opus gradio na tom istom uradi-sam duhu.
Važno je i to što monografija postoji u fizičkom obliku. Jer, dok film okuplja publiku u zajedničkom i podeljenom iskustvu (za sada na festivalima), knjiga poziva na intimno čitanje i lično preispitivanje.
Možda je najveći kvalitet ovog projekta to što ne zvuči kao zakasnelo priznanje, već kao prirodna posledica trajanja. I film i monografija potvrđuju da je Zvoncekova Bilježnica odavno prevazišla kategoriju „lokalnog kultnog benda“. Ovim radovima bend dobija ne samo dokument, već i kontekst tj. mesto u istoriji domaće scene koje mu je pripa(da)lo i pre nego što je ovde snimljeno i zapisano.