Svaki film koji uspe da me zainteresuje za temu o kojoj isprva nisam ništa znao i koja me nije intrigirala previše u životu (karte nisam igrao još od rekreativne nastave) mogu smatrati uspešnim ili makar korektnim ostvarenjem, a „Molly’s game“ je upravo takav jedan film.

Na stranu to što me poker nikada nije zanimao, scenario Arona Sorina uspeo je da me zainteresuje za podzemni svet visokorizičnih pokeraških partija među nezrelim bogatunima i ljudima sa društvene margine koji umešno i vešto vodi Moli Blum (ne ona Džojsova) u izvedbi odlične Džesike Čestejn. Međutim, ovo nije toliko film o pokeru koliko o neostvarenoj individui koja pod pritiskom uspešnog porodičnog nasleđa pokušava da pronađe svoje mesto i svoje utemeljenje, i nažalost umesto u sportu ili nekoj drugoj disciplini (Moli je prvo bila uspešna skijašica) pronalazi ga u kartaroškom podzemlju koje, jednom kada ovlada tom terminologijom i miljeom, vrti oko malog prsta podilazeći najnižim muškim porivima – za kockom i za ženama.

Međutim, Moli nije lišena nesigurnosti, strahova i nije imuna na kriminogeni svet koji je okružuje i koji pokušava da je uvuče u svoj pakleni milje, pokušavajući promućurnom organizacijom da se iz svega iskobelja neokaljano. Brzi, iskričavi sorkinovski dijalozi pomažu da film klizi hitro i neprimento, pa čak i kada u jednom trenutku njegov fokus postaje sudska odbrana Moli Blum i rafalna razmena argumenata sa advokatom Idrisom Elbom, to ne oduzime od njegove intrigantnosti i modernosti. 

Naravno, film nije bez svojih mana koje se ogledaju u pomalo jeftinoj psihologizaciji glavne junakinje za koju je ponajviše odgovoran lik oca (Kevin Koster), insistiranju na njenom čvrstom integritetu (za koji nije imala razloga) i ponekom gubljenju fokusa ka manje zanimljivim likovima u smutnom i kaljužavom svetu andergraund pokeraštva, međutim opšti povoljni utisak više je na strani ovog filma kome je na leđa natovaren greh da nosi Oskara vrednu glavnu žensku ulogu, a da nominaciju, zapravo, nije dobio. Tako je nesrećna Džesika morala da ustukne pred još jednom rutinskom i nepotrebnom nominacijom na Meril Strip (The Post) koja će njome samo popunitni neku statističku kolonu u svojoj karijeri, dok iskonsko pregalaštvo Čestejnove na polju ovog ostvarenja ostaje nenagrađeno.
Slobodan Novokmet