IT COMES AT NIGHT (2017) – Nikako da dođe
Helly Cherry
„It comes at night“ je pobrao sjajne kritike na Sandensu od esnafa aludirajući da će moći da napravi i uspešnu tranziciju ka bioskopskom životu (slično mini hitu „It follows“), produbljujući dalje kredibilitet koji studio A24 uliva u svoje žanrovske naslove kao što su „The Witch“ ili „Under the skin“. Međutim, film je na blagajnama potonuo kao kamen ostavljajući publiku manje-više besnom, razočaranom i prevarenom. Zašto?
U pitanju je klasičan slučaj lažnog advertajzinga, umesto napetog horora koji je publika očekivala odgledavši trejler, pred njima je bio nešto drugačiji film koji se pre kreće trasom indi psiho-drame sa primesama horora. Zapravo, u pitanju je film koji sve svoje karte baca na pravljenje atmosfere, tenzije koja treba da kulja iz misteriozne situacije u kojoj su se junaci našli nalazeći se u šumi u svetu koji je, evidentno, poharan nekom smrtonosnom bolešću. Iako je seting za uspešan horor mahom postavljen lokacijom i potencijalno smrtonosnom situacijom, reditelj bira da srž njegove priče bude psihološki teror i paranoja koji ophrvavaju čoveka u trenucima borbe za život svoje porodice. Nedostatak konteksta o tome kakva je bolest u pitanju i kako se prenosi treba da pojača napetost kod publike, međutim publika ostaje samo zbunjena raznim nelogičnostima o tome kako zapravo funkcioniše taj smrtonosni, a neuhvatljivi virus.
Sve ono što je okosnica horora deluje kao da je snimljeno samo za trejler ne bi li se ovaj bolje izmontirao i lakše prodao, a u filmu je poslagano kroz razne vizije i scene snova. Atmosfera u filmu jeste teška i turobna, ali bilo je više potencijala da se sukob između dve proodice koje isprva sarađuju ne bi li počele da sumnjiče jedna drugu dovede do usijanja, a film učini napetijim. Ovako, dobili smo jedan usporen, tenzičan film koji se mahom sastoji od anticipacije, iščekivanja, pretpostavki, mračnih hodnika i onespokojavajućih zvukova, ali malo od konkretnih odgovora i horor „frendly“ momenata. Što ne znači da mu ne treba dati šansu, ali sa drugačijim očekivanjima, ovde nećete videti novu verziju „Cabin fevera“ – videćete „Cabin fever“ koji je presvukao žanr i postao triler-drama.
Sve ono što je okosnica horora deluje kao da je snimljeno samo za trejler ne bi li se ovaj bolje izmontirao i lakše prodao, a u filmu je poslagano kroz razne vizije i scene snova. Atmosfera u filmu jeste teška i turobna, ali bilo je više potencijala da se sukob između dve proodice koje isprva sarađuju ne bi li počele da sumnjiče jedna drugu dovede do usijanja, a film učini napetijim. Ovako, dobili smo jedan usporen, tenzičan film koji se mahom sastoji od anticipacije, iščekivanja, pretpostavki, mračnih hodnika i onespokojavajućih zvukova, ali malo od konkretnih odgovora i horor „frendly“ momenata. Što ne znači da mu ne treba dati šansu, ali sa drugačijim očekivanjima, ovde nećete videti novu verziju „Cabin fevera“ – videćete „Cabin fever“ koji je presvukao žanr i postao triler-drama.
Slobodan Novokmet