PUNK: Pola veka fanzina koji je dao ime novoj subkulturi
Helly Cherry
Pre nego što su Sex Pistols šokirali britansku javnost, pre nego što su Ramones ikada otišli na evropsku turneju, i svakako pre nego što su se izdavačke kuće uopšte zainteresovale za „čudnu, brzu i besnu“ muziku s margine, u Njujorku je 1976. godine počeo da izlazi PUNK, fanzin koji nije samo dokumentovao novu scenu, već joj je i dao ime*.
Osnivači PUNK-a bili su John Holmstrom, ilustrator i pisac, i Legs McNeil, tada tinejdžer koji je postao "resident punk" časopisa. Zajedno sa izdavačem Gedom Dunnom, pokrenuli su fanzin iz male redakcije u centru Menhetna, sa jasnom namerom: pisati o muzici koja se nigde drugde nije pominjala, o bendovima kao što su Ramones, Television, Richard Hell & The Voidoids, Patti Smith i drugi koji su činili jezgro tada nove njujorške scene oko CBGB-a.
Osnivači PUNK-a bili su John Holmstrom, ilustrator i pisac, i Legs McNeil, tada tinejdžer koji je postao "resident punk" časopisa. Zajedno sa izdavačem Gedom Dunnom, pokrenuli su fanzin iz male redakcije u centru Menhetna, sa jasnom namerom: pisati o muzici koja se nigde drugde nije pominjala, o bendovima kao što su Ramones, Television, Richard Hell & The Voidoids, Patti Smith i drugi koji su činili jezgro tada nove njujorške scene oko CBGB-a.
Naslov prvog broja glasio je jednostavno: PUNK - velikim slovima, ručno nacrtanim, sa crtežom Lou Reeda na naslovnoj strani. To ime, koje su neretko koristili i britanski tabloidni novinari s podsmehom, sada je postalo legitimna oznaka čitavog (sub)kulturnog pokreta. Fanzin je bio surov, sirov, pun stripova, intervjua, haotičnih tekstova i sarkastičnih komentara. Bio je istovremeno informacija, umetnost, dokument i manifest.
PUNK nije bio uglancani muzički magazin. Bio je fotokopiran, ručno spajan, često neredovno izlazio ali je prenosio puls ulice i duh generacije koja nije želela ni da se uklopi ni da se objasni. Izašlo je ukupno 17 brojeva između 1976. i 1979. godine (i nekoliko specijala do 2024), a njegov uticaj je bio nesrazmerno veći od tiraža.
Ono što je PUNK učinio, osim što je predstavio čitavu generaciju bendova, bilo je i otvaranje vrata za DIY (Do It Yourself) filozofiju koja je postala suština punk pokreta. Mladi širom Amerike (i sveta) shvatili su da ne moraju čekati da neko drugi napiše o njihovoj sceni, njihovoj muzici ili njihovim stavovima. Mogli su to učiniti sami. Tako je PUNK inspirisao na stotine, a kasnije i hiljade drugih fanzina, od Slash i Maximum Rocknroll do lokalnih izdanja u svakom većem i manjem gradu.
Iako je prestao da izlazi krajem sedamdesetih, PUNK ostaje trajni simbol početaka jednog od najvažnijih muzičkih i kulturnih pokreta 20. veka. Danas, originalna izdanja su kolekcionarski primerci, a digitalizovane verzije i reizdanja omogućavaju novim generacijama da vide kako je punk – pre nego što je postao žanr – bio ideja, stav i crno-beli fanzin napravljen sa strašću i bez dozvole.
PUNK nije bio uglancani muzički magazin. Bio je fotokopiran, ručno spajan, često neredovno izlazio ali je prenosio puls ulice i duh generacije koja nije želela ni da se uklopi ni da se objasni. Izašlo je ukupno 17 brojeva između 1976. i 1979. godine (i nekoliko specijala do 2024), a njegov uticaj je bio nesrazmerno veći od tiraža.
Ono što je PUNK učinio, osim što je predstavio čitavu generaciju bendova, bilo je i otvaranje vrata za DIY (Do It Yourself) filozofiju koja je postala suština punk pokreta. Mladi širom Amerike (i sveta) shvatili su da ne moraju čekati da neko drugi napiše o njihovoj sceni, njihovoj muzici ili njihovim stavovima. Mogli su to učiniti sami. Tako je PUNK inspirisao na stotine, a kasnije i hiljade drugih fanzina, od Slash i Maximum Rocknroll do lokalnih izdanja u svakom većem i manjem gradu.
Iako je prestao da izlazi krajem sedamdesetih, PUNK ostaje trajni simbol početaka jednog od najvažnijih muzičkih i kulturnih pokreta 20. veka. Danas, originalna izdanja su kolekcionarski primerci, a digitalizovane verzije i reizdanja omogućavaju novim generacijama da vide kako je punk – pre nego što je postao žanr – bio ideja, stav i crno-beli fanzin napravljen sa strašću i bez dozvole.
____
*Reč punk su muzički novinari koristili i pre 1976. godine. Leni Kej je, recimo, još početkom sedamdesetih u tekstovima koristio izraz “punk rock” kada je govorio o The Stooges, MC5, The Sonics ili ranom garažnom zvuku šezdesetih. Dakle, termin je već bio u opticaju, ali bez jasnog identiteta i konkretne scene koja bi ga nosila. Punk je prvi medij koji je taj termin koristio samouvereno, bez ironije i bez distance. Punk nije izmislio taj termin u bukvalnom smislu, ali ga je učinio vidljivim, vezao za konkretno vreme i mesto, oslobodio negativnih konotacija i pretvorio u zajednički imenitelj za muziku, stil, stav...