Kada pričamo o naučnoj fantastici koja je oblikovala savremeni svet, malo je imena značajnijih od Vilijema Gibsona. Njegova vizija budućnosti nije bila sterilna i tehnološki besprekorna, već mračna, haotična i čudno poznata – baš onakva kakvom se današnjica često čini.

foto: Fred Armitage
Vilijem Gibson (William Gibson) rođen je 17. marta 1948. godine u Konveju, savezna država Južna Karolina, SAD. Gibson je odrastao kao samotnjak, često bežeći u svet knjiga i fantastike. U mladosti je emigrirao u Kanadu kako bi izbegao regrutaciju za Vijetnamski rat, a tamo je i započeo ozbiljnije da piše.

Upisuje je englesku književnost na Univerzitetu Britanske Kolumbije u Vankuveru, gde je i ostao da živi. Tokom kasnih '70-ih i ranih '80-ih, počinje da piše kratke priče koje će uskoro oblikovati novu estetiku naučne fantastike.

Gibsonov proboj dolazi 1984. godine romanom Neuromancer (o kome smo pisali ovde), knjigom koja se i danas smatra kamenom temeljcem sajberpanka. Sa ovim romanom, Gibson je ne samo definisao podžanr, već i predvideo mnoge aspekte savremenog sveta: virtuelne realnosti, hakere, megakorporacije, kao i ideju "matriksa", pojma koji će kasnije postati centralan u istoimenom filmu braće (a sada sestara) Vačovski.

Neuromancer je osvojio tri najveće nagrade iz žanra: Hugo, Nebula i Philip K. Dick Award, do danas jedinstven slučaj. Stil pisanja je bio stilski bogat, pun žargona, slenga i vizuelnih slika, s uticajima noara, postmoderne i kontrakulturne umetnosti.


Gibson je bio prvi autor koji je ozbiljno zamislio internet pre nego što je on zaista postojao u današnjoj formi. Njegov "matriks" je mesto gde se informacije prepliću u virtualnom prostoru, ideja koja je bila revolucionarna 1980-ih.

Ključni motivi u njegovim delima uključuju:
· Tehno-distorziju stvarnosti – granica između stvarnog i virtuelnog sveta se briše.
· Antikorporativizam – moćne megakorporacije koje oblikuju sudbinu pojedinaca.
· Marginalizovani junaci – hakeri, umetnici, kriminalci, autsajderi, često izgubljeni u haosu tehnološkog sveta.
· Globalna kultura – njegove priče su pune mešavina jezika, moda i stilova, često inspirisane Japanom, Karibima, pa čak i Istočnom Evropom.
 
Zanimljivosti iz života
  • Gibson je napisao Neuromansera na pisaćoj mašini, i to bez ikakvog znanja o kompjuterima. Internet tada nije bio komercijalizovan, a on nije posedovao računar.
  • Bio je zastrašen uspehom knjige i godinama nije želeo da pogleda filmove koji bi mogli da liče na njegov rad.
  • Saradnik je na nekoliko scenarija, uključujući epizode za seriju X-Files, kao i neuspele filmske projekte (među kojima je i raniji scenario za Alien 3).
  • Njegov stil i ideje duboko su uticale ne samo na SF pisce, već i na muzičare, modne dizajnere i, naravno, programere i tehnološke vizionare.
Iako je najpoznatiji po sajberpanku (pozivamo vas da istražite i dela koja nismo ovde pomenuli), Gibson je u kasnijim romanima prešao u tzv. "post-sajberpank" fazu, sa romanima kao što su Pattern Recognition (2003), Spook Country (2007) i Zero History (2010). U ovim delima ne piše više o dalekoj budućnosti, već o svetu koji izgleda kao budućnost, ali je zapravo sadašnjost - puna informacija, tajnih mreža i kulturnih kodova. Ne zaboravimo i roman Difference Engine 1990. (čitaj osvrt ovde) koji je napisao zajedno sa Brusom Sterlingom u kojim je ponovo načinio mini revoluciju, popularišući novi pod-žanr - stimpank.

U Periferal (2014) (po kojoj je snimljena i serija) i njegovom nastavku Agency (2020), Gibson se vraća spekulativnijoj fikciji, kombinujući distopiju sa složenim vremenskim linijama i političkom refleksijom.

Zašto je Vilijem Gibson važan?
Gibson je vizionar koji je uspeo da predvidi digitalnu stvarnost. Njegov rad je oblikovao kako zamišljamo budućnost, ali i kako tumačimo sadašnjost.

Bez Gibsona ne bi bilo Matriksa, Duha u oklopu, Blade Runner 2049, ni celokupne sajber estetike koja prožima video igre, muziku i umetnost 21. veka. Njegov rad nam danas deluje manje kao fikcija, a više kao dijagnostika naše epohe.