Exhorder prvi put u Srbiji: nastup u Novom Sadu uz podršku Infesta
Helly Cherry
Po prvi put u svojoj dugoj istoriji thrash metal legende Exhorder posećuju Srbiju u okviru svoje mini jesenje turneje po Evropi. Fabrika u Novom Sadu bila je domaćin ovog spektakla, a kao gosti su nastupali domaći veterani Infest. Broj ljudi u samoj sali jeste bio mali, ali to nije sprečilo da ovo bude jedno nezaboravno iskustvo.
Prvi je izašao Infest i odmah doneo onu energiju koju od njih uvek očekujemo. Čist old school death metal odjekivao je razglasom tokom sat vremena neverovatne svirke. Pročešljali su kroz skoro kompletnu diskografiju, svirajući bar po nešto sa svakog albuma. Pored klasika kao što su “Onward to Destroy” i “Everlasting Genocide”, imali smo priliku da čujemo i pesme sa njihovog najnovijeg izdanja Ambassadors of Aggression. Ceo njihov nastup išao je 300 na sat u njihovom prepoznatljivom stilu: samo čista brzina i agresija. Za sam kraj koncerta dobili smo najavu za njihov veliki nastup u Domu omladine 6. decembra sa Svartgrenom i Madmaneom, na kojem će zvanično predstaviti svoj novi album. Infest se pokazao kao odlično zagrevanje mišića vrata za ono što je sledilo.
Exhorder je ubrzo stupio na binu i haos je odmah krenuo sa pesmom “My Time”, koja je prodrmala publiku i pokazala joj šta može da očekuje u narednih sedamdesetak minuta. Odmah zatim su odlučili da brzinu zamene jakim groovom, pa je krenula pesma “The Law” sa istoimenog albuma, koja je hipnotisala publiku svojim oštrim rifovima i naterala ih na headbanging. U istom stilu su nastavili uz numeru koja verovatno najbolje prikazuje njihove bogohulne motive “Unforgiven”. U njenoj izvedbi do izražaja su došli još teži rifovi snažno inspirisani hardcore punkom.
Nakon što su uhvatili publiku u svoj stisak, momci iz Exhordera znali su da im treba nešto još žešće i to su i isporučili. Usledio je njihov najveći hit “Death in Vain”, u čijem se tekstu prožimaju ideje Edgara Alana Poa. Brzina i agresija su bili očekivani, ali ovo je bilo na potpuno drugom nivou. Pesmu koja je već dovoljno brza u studijskoj verziji dodatno su ubrzali.
Nakon toga su opet malo usporili stvari numerama sa najskorijeg albuma Defectum Omnium. Tema cele večeri zapravo je bila da su svirali po malo od svega, praveći odličan miks svežeg zvuka i starih klasika po kojima su najpoznatiji. Usledio je zatim “Slaughter in the Vatican”, koji je bio ispraćen i šutkom od strane manje grupe divljaka iz prvog reda, koji su došli da naprave haos dostojan ovakvih muzičara.
Nakon još nekoliko novijih numera, pevač Kyle Thomas najavio je da ćemo do kraja večeri slušati samo klasike i tako je i bilo. Prvo su nas iznenadili obradom pesme “Into the Void” od Black Sabbatha u svom unikatnom stilu, uz koju je svaka prisutna duša pevala. Zatim je usledila pesma koja deli ime sa bendom, a koja nas je oduvala svojim neverovatnim groovom koji se osećao u jačini zvuka u Fabrici. Za kraj je ostao “Desecrator”, pesma koja je inspirisala celu generaciju groove metal bendova i nama dala još jednu priliku da slomimo vrat pre nego što krenemo kući.
Neverovatna noć puna dobre muzike, piva i znoja, koja je pokazala da i dalje postoji publika koja podržava ovakvu vrstu muzike i da bendovi sigurno neće zažaliti ako ponovo svrate.
Prvi je izašao Infest i odmah doneo onu energiju koju od njih uvek očekujemo. Čist old school death metal odjekivao je razglasom tokom sat vremena neverovatne svirke. Pročešljali su kroz skoro kompletnu diskografiju, svirajući bar po nešto sa svakog albuma. Pored klasika kao što su “Onward to Destroy” i “Everlasting Genocide”, imali smo priliku da čujemo i pesme sa njihovog najnovijeg izdanja Ambassadors of Aggression. Ceo njihov nastup išao je 300 na sat u njihovom prepoznatljivom stilu: samo čista brzina i agresija. Za sam kraj koncerta dobili smo najavu za njihov veliki nastup u Domu omladine 6. decembra sa Svartgrenom i Madmaneom, na kojem će zvanično predstaviti svoj novi album. Infest se pokazao kao odlično zagrevanje mišića vrata za ono što je sledilo.
Exhorder je ubrzo stupio na binu i haos je odmah krenuo sa pesmom “My Time”, koja je prodrmala publiku i pokazala joj šta može da očekuje u narednih sedamdesetak minuta. Odmah zatim su odlučili da brzinu zamene jakim groovom, pa je krenula pesma “The Law” sa istoimenog albuma, koja je hipnotisala publiku svojim oštrim rifovima i naterala ih na headbanging. U istom stilu su nastavili uz numeru koja verovatno najbolje prikazuje njihove bogohulne motive “Unforgiven”. U njenoj izvedbi do izražaja su došli još teži rifovi snažno inspirisani hardcore punkom.
Nakon što su uhvatili publiku u svoj stisak, momci iz Exhordera znali su da im treba nešto još žešće i to su i isporučili. Usledio je njihov najveći hit “Death in Vain”, u čijem se tekstu prožimaju ideje Edgara Alana Poa. Brzina i agresija su bili očekivani, ali ovo je bilo na potpuno drugom nivou. Pesmu koja je već dovoljno brza u studijskoj verziji dodatno su ubrzali.
Nakon toga su opet malo usporili stvari numerama sa najskorijeg albuma Defectum Omnium. Tema cele večeri zapravo je bila da su svirali po malo od svega, praveći odličan miks svežeg zvuka i starih klasika po kojima su najpoznatiji. Usledio je zatim “Slaughter in the Vatican”, koji je bio ispraćen i šutkom od strane manje grupe divljaka iz prvog reda, koji su došli da naprave haos dostojan ovakvih muzičara.
Nakon još nekoliko novijih numera, pevač Kyle Thomas najavio je da ćemo do kraja večeri slušati samo klasike i tako je i bilo. Prvo su nas iznenadili obradom pesme “Into the Void” od Black Sabbatha u svom unikatnom stilu, uz koju je svaka prisutna duša pevala. Zatim je usledila pesma koja deli ime sa bendom, a koja nas je oduvala svojim neverovatnim groovom koji se osećao u jačini zvuka u Fabrici. Za kraj je ostao “Desecrator”, pesma koja je inspirisala celu generaciju groove metal bendova i nama dala još jednu priliku da slomimo vrat pre nego što krenemo kući.
Neverovatna noć puna dobre muzike, piva i znoja, koja je pokazala da i dalje postoji publika koja podržava ovakvu vrstu muzike i da bendovi sigurno neće zažaliti ako ponovo svrate.
foto: Milica Gojković
txt: Nikola Ilić