Stari Hičkok je jedan od retkih reditelja čije ime uobličeno u prisvojni pridev automatski transendira žanr po sebi (hičkokovski) i to ni u kom slučaju nije pežorativna kvalifikacija, naprotiv, lepo je kada neko na osnovu originalnog scenarija pokuša da izvede nešto tradicionalno hičkokovski u ova kreativno bankrotirana vremena IP-ova i franšiziranja, gde odjednom postupci koje je Hič koristio pre 70 godina deluju kao dobra ideja za originalan film.

"Drop" je s te strane jedan častan pokušaj da se izvede kondenzovani triler utegnute, skoro kamerne situacije jer se manje-više veći deo vremena dešava za jednim restoranskim stolom, odakle se Hičova krilatica da je za film u kome je bomba ispod stola najbolje da to publika zna, ali da ne znaju akteri za stolom rabi i rasteže skoro do pucanja.

Dakle, radnja u kojoj žena na blajnd dejtu biva ucenjivana od nepoznatog entiteta koji joj se obznanjuje u telefonu da ubije svog partnera za stolom razvlači tu premisu koliko god može na jednu filmsko trajanje, nalazeći sve moguće i nemoguće razloge da ta tenzija bude koliko-toliko održiva do samog kraja.
Naravno, kada se film zarola uticaji i omaži biće bolno jasni, od Hičovog remek-dela "Konopac", preko nešto skorašnjihih derivata koji su baštinili takvu premisu, od "Red eye-a" Vesa Krejvena preko Netfliksovog božićnog hita "Carry on".

"Drop" je možda šibanje lipsalog konja, ali je sasvim gledaljivo i trilerski dovoljno stilizovano i utegnuto iskustvo da zavredi kakvu-takvu zabavu tokom svog trajanja, ili makar uvek dok se dešava za stolom dvoje protagonista za kojim bi, da je ovo režirao Hič, bili verovatno Grejs Keli i Keri Grant.
Ocena 3
Slobodan Novokmet