SHADOW OF THE VAMPIRE (2000)
Helly Cherry
Danas iz naftalina vadimo i prašinu otresamo sa jednog filma koji flertuje s hororom, ali pošto taj flert nikada ne pretvara u punostrasnu vezu, ostao je malo skrajnut u domenu začudne horor-drame.
Iako film na momente deluje kao da je premeštan iz ruke u ruku dok je montiran i kao da nisu svi uzročno-posledični konci povezani na pravim mestima, ipak, ideja iza svega je tako posmoderno intrigantna za sve ljubitelje filma da je prosto neodoljiva, pogotovo kada gledamo glumačku igru Defoa koji Nosferatua glumi kao sponu između tragične figure i prestarele pacovske zveri, i Malkoviča koji Murnaua glumi kao opsesivnog psihopatu koji je spreman da vrti u krug praznu kameru dok god veruje da se u kadru dešava nešto vredno snimanja, postavljajući pitanje ko je pravi monstrum, reditelj ili predmet filma.
Deo filmske istorije začinjen ozbiljnim hororičnim momentima, hipnotišućom ulogom Vilijema Defoa koji je bio nominovan i za Oskara (i još uvek jedini glumac kome je to pošlo za rukom glumeći vampira) i uvek zabavnim Malkovičem kao opsesvnim rediteljem F. V. Murnauom zalog su kvalitetnog filma koji zaslužuje reprizu.
Ovde imamo Džona Malkoviča, kome glumačko društvo pravi izvrsni Vilijem Defo dok se reditelj E. Elijas Merige bavi divnom postmodernom simbiozom realnih događaja i likova iz filmske istorije sa elementima hororične fantazije. Pratimo fiktivnu rekonstukciju snimanja antologijskog filma "Nosferatu" 1922. godine koja se bavi intrigantnom idejom da glumac Maks Šrek zapravo uopšte nije bio glumac već pravi vampir.
Iako film na momente deluje kao da je premeštan iz ruke u ruku dok je montiran i kao da nisu svi uzročno-posledični konci povezani na pravim mestima, ipak, ideja iza svega je tako posmoderno intrigantna za sve ljubitelje filma da je prosto neodoljiva, pogotovo kada gledamo glumačku igru Defoa koji Nosferatua glumi kao sponu između tragične figure i prestarele pacovske zveri, i Malkoviča koji Murnaua glumi kao opsesivnog psihopatu koji je spreman da vrti u krug praznu kameru dok god veruje da se u kadru dešava nešto vredno snimanja, postavljajući pitanje ko je pravi monstrum, reditelj ili predmet filma.
Deo filmske istorije začinjen ozbiljnim hororičnim momentima, hipnotišućom ulogom Vilijema Defoa koji je bio nominovan i za Oskara (i još uvek jedini glumac kome je to pošlo za rukom glumeći vampira) i uvek zabavnim Malkovičem kao opsesvnim rediteljem F. V. Murnauom zalog su kvalitetnog filma koji zaslužuje reprizu.
Slobodan Novokmet