Tindersticks u Beogradu: snena vokalno-instrumentalna predstava
Helly Cherry
Više od 10 instrumenata, petorica muzičara i jedna grupa na sceni – Tindersticks. Alternativci iz Notingema nastupili su 4. marta 2025. pred ispunjenom MTS Dvoranom (Dom sindikata) u Beogradu na koncertu koji su fanovi čekali skoro pet godina. Kultni engleski sastav je trebalo da zasvira u prestonici Srbije maja 2020, ali je nastup otkazan zbog pandemije korona virusa. Prepreka sada nije bilo, te je usledila jedna odlična vokalno-instrumentalna predstava u trajanju jedne fudbalske utakmice, uz nadoknadu. Grupa predvođena vokalistom Stjuartom Stejplsom gotovo je u celosti odsvirala njihov prošlogodišnji, 14. studijski album „Soft Tissue”, koji ujedno i promovišu na ovoj prolećnoj turneji. Koncert je organizovao Longplay.
Dom sindikata lagano ali sigurno počeo je da se puni već oko 20.30. Taman što su poslednji posetioci zauzeli udobna mesta unutar ove sale sa numerisanim, sedećim mestima, na binu se pojavila magična engleska petorka. Tindersticks ponovo u Beogradu posle mnogo godina. U publici su mahom veterani, malo njih ispod 35 godina starosti, pa verovatno mnogi od njih pamte čuveni koncert Engleza u SKC-u, trenutno pod studentskom kontrolom, novembra 2003. Gledajući im izraze lica posle koncerta, deluje mi da im je u glavi odzvanjalo pitanje – može li ovaj da mu parira? Elem, koncert su otvorili pesmom How He Entered objavljenom pre malo manje od deceniju, da bi nastavili sa još starijom A Night So Still.
Na bini je bilo mnoštvo instrumenata, kako ispred pevača Stjuarta Sejplsa, tako i pokraj još jednog osnivača grupe Dejvida Bultera i Dena Mekine, koji su se neretko rotirali na instrumentima – od bas gitare do više različitih klavijatura. Sa novog albuma posebno su se izdvojile Falling, the Light, zatim Nancy i Always a Stranger, te Turned My Back. Komunikacija na relacija bend-publika svodila se uglavnom na aplauz, ovacije i povike s jedne, te sporadično „hvala”, sa druge strane. Uspeo sam malo da se osvrnem oko sebe i video ljude što ne trepću, ali i par njih na ivici sna. Svakako je muzika koju Tindersticks, više od 30. godina proizvode snena, lepa i očaravajuća, te ovakva stanja ni malo ne čude. A kada se tome doda i bezmalo apsolutni mrak u sali, uz nežna i topla svetla uperena ka bini, sve postaje jasnije.
U finiš se ušlo odličnom numerom Slippin' Shoes, obavijenom milujućim tonovima duvačkih instrumenata, za ovu priliku odsviranih na sintisajzeru, dok su za kraj ostavili, sličnog senzibiliteta, New World, koja otvara aktuelno izdanje. „Prošlo je mnogo vremena“, reče Stejpls pred potonju stvar, a zauzvrat iz mase dobi gromoglasno: „Nedostajali ste nam”. „Zadovoljstvo nam je što smo ovde, nadam se da ćemo se videti što pre ponovo. Hvala”, dodao je naposletku i krenuo sa ostatkom grupe u oproštajnu kompoziciju. Auditorijum ovakvim završetkom svakako ne bi bio zadovoljan, te se petorka vratila i odsvirala još dve stvari – Stars at Noon i For the Beauty. Neko je uzviknuo Travelling Light, ali je nisu odsvirali, baš kao ni Let’s Pretend. Momci se pokloniše, svetla se popališe i narod krenu ka izlazu – sa rukama u džepovima i dobrim koncertom u mislima.
Dom sindikata lagano ali sigurno počeo je da se puni već oko 20.30. Taman što su poslednji posetioci zauzeli udobna mesta unutar ove sale sa numerisanim, sedećim mestima, na binu se pojavila magična engleska petorka. Tindersticks ponovo u Beogradu posle mnogo godina. U publici su mahom veterani, malo njih ispod 35 godina starosti, pa verovatno mnogi od njih pamte čuveni koncert Engleza u SKC-u, trenutno pod studentskom kontrolom, novembra 2003. Gledajući im izraze lica posle koncerta, deluje mi da im je u glavi odzvanjalo pitanje – može li ovaj da mu parira? Elem, koncert su otvorili pesmom How He Entered objavljenom pre malo manje od deceniju, da bi nastavili sa još starijom A Night So Still.
Na bini je bilo mnoštvo instrumenata, kako ispred pevača Stjuarta Sejplsa, tako i pokraj još jednog osnivača grupe Dejvida Bultera i Dena Mekine, koji su se neretko rotirali na instrumentima – od bas gitare do više različitih klavijatura. Sa novog albuma posebno su se izdvojile Falling, the Light, zatim Nancy i Always a Stranger, te Turned My Back. Komunikacija na relacija bend-publika svodila se uglavnom na aplauz, ovacije i povike s jedne, te sporadično „hvala”, sa druge strane. Uspeo sam malo da se osvrnem oko sebe i video ljude što ne trepću, ali i par njih na ivici sna. Svakako je muzika koju Tindersticks, više od 30. godina proizvode snena, lepa i očaravajuća, te ovakva stanja ni malo ne čude. A kada se tome doda i bezmalo apsolutni mrak u sali, uz nežna i topla svetla uperena ka bini, sve postaje jasnije.
U finiš se ušlo odličnom numerom Slippin' Shoes, obavijenom milujućim tonovima duvačkih instrumenata, za ovu priliku odsviranih na sintisajzeru, dok su za kraj ostavili, sličnog senzibiliteta, New World, koja otvara aktuelno izdanje. „Prošlo je mnogo vremena“, reče Stejpls pred potonju stvar, a zauzvrat iz mase dobi gromoglasno: „Nedostajali ste nam”. „Zadovoljstvo nam je što smo ovde, nadam se da ćemo se videti što pre ponovo. Hvala”, dodao je naposletku i krenuo sa ostatkom grupe u oproštajnu kompoziciju. Auditorijum ovakvim završetkom svakako ne bi bio zadovoljan, te se petorka vratila i odsvirala još dve stvari – Stars at Noon i For the Beauty. Neko je uzviknuo Travelling Light, ali je nisu odsvirali, baš kao ni Let’s Pretend. Momci se pokloniše, svetla se popališe i narod krenu ka izlazu – sa rukama u džepovima i dobrim koncertom u mislima.
Timočanin