„Momenat za koji živimo”: Enforcer ponovo nastupili u Beogradu
Helly Cherry
Tamo gde se hevi i spid metal sustiču, dugačke kose lelujaju u bombastičnom ritmu i publika pada u trans, tamo je – Enforcer. Švedski metalci su se posle godinu i po dana vratili u Beogradu, ovog puta u veći prostor Zapa baze, vidno euforični i odlučni da publici, fudalskom floskulom rečeno, „pruže taj neki svoj maksimum“. Tako i bi! Inače ovo je njihov treći nastup u Srbiji. Led su probili 2019. na Eksploziv bini novosadskog Egzit festivala. Tada smo uspeli da nakratko popričamo sa izuzetno prijatnim bubnjarem Jonasom Vikstrandom, inače bratom pevača Olofa, i sad već bivšim, basistom Tobijasom Lindkvistom. Razgovor smo vodili neposredno po okončanju njihovog seta, pomerenog zbog olujnog vremena, na kome nisu izveli moju omiljenu Enforcer stvar. Međutim, dočekao sam je 5. marta 2025. podno Beogradske tvrđave. Ali o tome nešto kasnije.
Veče su, strogo na vreme, oko 20.30 otvorili gosti iz Mađarske Türböwitch. Vrlo energična petorka predvođena agilnim i predusretljivim pevačem Zlodom. Muzički su, kako i sami vlastiti zvuk opisaše, na raskršću treš/spid metala, rokenrola i panka. Nekakav Motorhead, Venom i Discharge hibrid, na primer, a vala i Tankard, budući da im je pivo jedan od liričkih lajtmotiva. Postoje od 2016. i imaju dva dugosvirajuća albuma i jedno EP izdanje. Pod parolom „beer (pivo), metal i Satana”, otprašili su više od pola sata furiozne svirke. Među izvedenim pesmama koje su mi zapale za uvo su Napalm To Posers, naslovna prvog izdanja, Fullmoon Liquothropy, naslovna poslednje ploče, i Narkonaut, kojom su zatvorili set.
Mađari su se potom povukli sa bine čiju je pozadinu sve vreme krasila ogromna zastava sa imenom hedlajnera, a u pauzi su unete još dve daleko manje sa natpisima „heavy” i „metal”. Delimično ispunjen prostor Zapa baze željno je iščekivao ukazivanje jednog od najsimpatičnijih metal bendova današnjice i horski ih dozivao „Enforcer, Enforcer”. I eto je - fantastična hevi/spid četvorka, u kožnim prslucima razgolićenih torzoa i sa dugačkim plavim kosama gotovo glamerskog stila. Nema kalkulisanja, idemo najjače, odmah – prva stvar Destroyer. U masi ludilo, na bini slično. Da energija i elan ne splasnu klizeći uleću sa Undying Evil, jednim od mojih aduta, a onda i Unshackle Me, sa poslednjeg izdanja „Nostalgia” iz 2023.
Auditorijum je sve vreme bio na visini zadatka. Pozitivna atmosfera i nasmejana lica prisutnih, uz nepogrešivi performans Šveđana, glavni su utisak svirke. Takođe, ne smem zaobići činjenicu da se u publici našao veliki broj mlađarije. Tinejdžeri u teksas prslucima ispresecanim nitnama i prišivačima omiljenih bendova, dubokim belim patikama i pokojom bandanom – prizor kakav smo mogli videti na sinoćnjem koncertu. Česte šutke bile su izuzetno prijateljske, a mnogi od ovih dečaka su se u nekom trenutku našli i na popularnom stejdždajvingu. Poseban shout-out ide za jednog mladića koji je na koncert doneo plišanog leoparda, načinivši ga tako verovatno najvernijim fanom iz prvih redova. Simpatičan gest i još jedna lepa slika večeri.
„Drago mi je što smo ponovo tu, osećamo se kao kod kuće”, viknuo je pevač Olof Vikstrand pred numeru From Beyond. Na repertoaru su se, između ostalog, našle Zenith of the Black Sun, zapaljiva Scream of the Savage i naslovna aktuelne im ploče Nostalgia, u pratnji upaljača i lampi na telefonima. Ali i jedna obrada – Die Yound, legendarnog Blek Sabata, ni manje, ni više. A onda uslišenje neispunjene želje sa Egzita 2019. godine – stvarčina Mesmerized by Fire. Kakav rif, kakav aranžman, kakva izvedba. Jedna od najboljih metal stvari ikada ako mene pitate. I jedan od momenata večeri, svakako. Za sam kraj su ostavili numeru Take Me Out of This Nightmare, tokom koje su se čuli povici „hej, hej, hej” i navijačko održavanje ritma rukama više desetina okupljenih.
Naravno, niko se nije pomakao sa prethodno zauzetog položaja, jer su svi znali da se Šveđani neće tek tako oprostiti od „hevi metal manijaka“ iz Srbije. „Ovo je momenat za koji živimo“, rekao je Olof pošto se ponovo latio gitare i mikrofona, vidno radostan i spreman za jednu pravu poslasticu. Bend je na veliko oduševljenje balkanskih fanova svojevremeno obradio Let na drugi svijet legendarnih Divljih jagoda. Iako su mnogi očekivali da će baš ova stvar početi da odzvanja iz zvučnika, nastupilo je iznenađenje. Ista grupa, druga pesma. Verovatno najveći hit Divljih jagoda ikada – Motori. Imali su i gosta iz publike na bini koji se odlično snašao u ulozi glavnog vokaliste. Masa svakako u transu, svi pevaju, a švedski muzičari besprekorni u svirci i Olof u pratećim vokalima, hehe.
I da su na ovaj način završili veče, bilo bi perfektno, ali nisu. Trešnju na tortu stavili su odsviravši još dve stvari – Katana i Midnight Vice. Olof je pred zadnju stvar pozvao na sve moguće plesne bravure, a masa njegovu želju doživela kao zapovest i ispunila je. Naposletku i fotka za rastanak i onda razlaz ka prevozu jer sutra je radni dan.
Suma sumarum, odlično metal veče. Uzajamna sreća, kvalitetna svirka i dobra organizacija MM koncerata. Vremenska prognoza najavljuje toplije dane u narednom periodu, a koncertna kojekakve gitarske delicije u Beogradu, tako da se čitamo i u nekoj skorijoj budućnosti. Do tada – ooooooooooo mesmerized by fireeeeeee.
Veče su, strogo na vreme, oko 20.30 otvorili gosti iz Mađarske Türböwitch. Vrlo energična petorka predvođena agilnim i predusretljivim pevačem Zlodom. Muzički su, kako i sami vlastiti zvuk opisaše, na raskršću treš/spid metala, rokenrola i panka. Nekakav Motorhead, Venom i Discharge hibrid, na primer, a vala i Tankard, budući da im je pivo jedan od liričkih lajtmotiva. Postoje od 2016. i imaju dva dugosvirajuća albuma i jedno EP izdanje. Pod parolom „beer (pivo), metal i Satana”, otprašili su više od pola sata furiozne svirke. Među izvedenim pesmama koje su mi zapale za uvo su Napalm To Posers, naslovna prvog izdanja, Fullmoon Liquothropy, naslovna poslednje ploče, i Narkonaut, kojom su zatvorili set.
Mađari su se potom povukli sa bine čiju je pozadinu sve vreme krasila ogromna zastava sa imenom hedlajnera, a u pauzi su unete još dve daleko manje sa natpisima „heavy” i „metal”. Delimično ispunjen prostor Zapa baze željno je iščekivao ukazivanje jednog od najsimpatičnijih metal bendova današnjice i horski ih dozivao „Enforcer, Enforcer”. I eto je - fantastična hevi/spid četvorka, u kožnim prslucima razgolićenih torzoa i sa dugačkim plavim kosama gotovo glamerskog stila. Nema kalkulisanja, idemo najjače, odmah – prva stvar Destroyer. U masi ludilo, na bini slično. Da energija i elan ne splasnu klizeći uleću sa Undying Evil, jednim od mojih aduta, a onda i Unshackle Me, sa poslednjeg izdanja „Nostalgia” iz 2023.
Auditorijum je sve vreme bio na visini zadatka. Pozitivna atmosfera i nasmejana lica prisutnih, uz nepogrešivi performans Šveđana, glavni su utisak svirke. Takođe, ne smem zaobići činjenicu da se u publici našao veliki broj mlađarije. Tinejdžeri u teksas prslucima ispresecanim nitnama i prišivačima omiljenih bendova, dubokim belim patikama i pokojom bandanom – prizor kakav smo mogli videti na sinoćnjem koncertu. Česte šutke bile su izuzetno prijateljske, a mnogi od ovih dečaka su se u nekom trenutku našli i na popularnom stejdždajvingu. Poseban shout-out ide za jednog mladića koji je na koncert doneo plišanog leoparda, načinivši ga tako verovatno najvernijim fanom iz prvih redova. Simpatičan gest i još jedna lepa slika večeri.
„Drago mi je što smo ponovo tu, osećamo se kao kod kuće”, viknuo je pevač Olof Vikstrand pred numeru From Beyond. Na repertoaru su se, između ostalog, našle Zenith of the Black Sun, zapaljiva Scream of the Savage i naslovna aktuelne im ploče Nostalgia, u pratnji upaljača i lampi na telefonima. Ali i jedna obrada – Die Yound, legendarnog Blek Sabata, ni manje, ni više. A onda uslišenje neispunjene želje sa Egzita 2019. godine – stvarčina Mesmerized by Fire. Kakav rif, kakav aranžman, kakva izvedba. Jedna od najboljih metal stvari ikada ako mene pitate. I jedan od momenata večeri, svakako. Za sam kraj su ostavili numeru Take Me Out of This Nightmare, tokom koje su se čuli povici „hej, hej, hej” i navijačko održavanje ritma rukama više desetina okupljenih.
Naravno, niko se nije pomakao sa prethodno zauzetog položaja, jer su svi znali da se Šveđani neće tek tako oprostiti od „hevi metal manijaka“ iz Srbije. „Ovo je momenat za koji živimo“, rekao je Olof pošto se ponovo latio gitare i mikrofona, vidno radostan i spreman za jednu pravu poslasticu. Bend je na veliko oduševljenje balkanskih fanova svojevremeno obradio Let na drugi svijet legendarnih Divljih jagoda. Iako su mnogi očekivali da će baš ova stvar početi da odzvanja iz zvučnika, nastupilo je iznenađenje. Ista grupa, druga pesma. Verovatno najveći hit Divljih jagoda ikada – Motori. Imali su i gosta iz publike na bini koji se odlično snašao u ulozi glavnog vokaliste. Masa svakako u transu, svi pevaju, a švedski muzičari besprekorni u svirci i Olof u pratećim vokalima, hehe.
I da su na ovaj način završili veče, bilo bi perfektno, ali nisu. Trešnju na tortu stavili su odsviravši još dve stvari – Katana i Midnight Vice. Olof je pred zadnju stvar pozvao na sve moguće plesne bravure, a masa njegovu želju doživela kao zapovest i ispunila je. Naposletku i fotka za rastanak i onda razlaz ka prevozu jer sutra je radni dan.
Suma sumarum, odlično metal veče. Uzajamna sreća, kvalitetna svirka i dobra organizacija MM koncerata. Vremenska prognoza najavljuje toplije dane u narednom periodu, a koncertna kojekakve gitarske delicije u Beogradu, tako da se čitamo i u nekoj skorijoj budućnosti. Do tada – ooooooooooo mesmerized by fireeeeeee.
Timočanin