Ritam Harlema - Kolson Vajthed (Laguna)
Helly Cherry
U romanu „Ritam Harlema“ Kolson Vajthed je uspešno uhvatio i dočarao epohu, kao i panoramu poznate njujoške četvrti, odnosno tog čuvenog dela Menhetna, uglavnom crnačkog, kroz jednu uzbudljivu i živopisnu krimi-dramu sa savršeno iznijansiranim likovima.
Radnja se odigrava u periodu od 1959. do 1964. godine. Rej Karni je trgovac nameštajem, mahom polovnim, ima svoju radnju u Harlemu, ali s obzirom da potiče iz duge loze harlemskih lopova i da mu nad glavom vise likovi sa kojima je odrastao, ponekad mora malo da skrene s pravog puta i utopi poneki prsten ili ogrlicu koju mu donese rođak Fredi. Lik je u svojoj suštini pozitivac, ali je igrom slučaja, pod lošim uticajem okruženja, upao u neprilike „s one strane zakona“. Onda se obično posećuju jevrejske juvelirnice u komšiluku u kojima takođe ima ljudi poput Karnija, koji imaju svoje legalno i nelegalno lice.
Šta mi dobijamo? Kao čitaoci ulazimo u priču i pratimo nevolje koje sustižu čoveka koji nije želeo da upadne u sva sranja u koja je upao, ali kad se već sve to nije moglo izbeći, pratimo kako iz svega toga pokušava da se izvuče. Pre svega, ovo je odlična proza, fikcija koja zavređuje pažnju. Sam naslov prvenstveno ukazuje na istoimenu pesmu Boba &Earla „Harlem Shuffle“ koju su planetarno proslavili i Rolingstonsi, a rekao bih još da ceo roman ima ritam te pesme iako se nigde, osim u naslovu, ona i ne pominje.
Osim toga što je Vajthed veliki ljubitelj krimi filmova o pljačkama poput „Across 110th Street“, “Dog Day Afternoon”, “Asphalt Jungle”, on je kao svaki dobri pripovedač uspeo autentično da dočara i naličje epohe, tako sto se dotakao večitog i nezaobilaznog problema rasizma, ali svoje delo nijednog trenutka nije pretvorio u politički roman. Fascinantno je kako je oživeo neke zanimljive detalje do kojih je došao istražujući “banalnosti“ poput tadašnje mode (u pitanju je kraj pedesetih i početak šezdesetih) na tržištu audiofila i ljubitelja tehnike, ali isto tako ljubitelja nameštaja, šešira, šoljica za kafu ili modela sefova koje su tada ozbiljni lopovi umeli da otvore sa manjom ili većom mukom. I naravno, sve to kroz priču, sve to kroz zaplet.
Svakako, likovi Ritma Harlema nisu ljudi poput Korleonea ili Montane, već su to oni prevaranti koji imaju ljudskosti, ali i smisla za humor. Čitava lepeza vavilonskih protagnoista je tu, od korumpiranih pandura, preko sitnih lopova, zatim onih malo krupnijih, surovo nasilnih gangstera, izgubljenih džankija, prostitutki, do pokvarenih bankara i trgovaca nekretninama. Nije slučajno pokojni Džon Apdajk primetio talenat ovog pisca mnogo ranije i pohvalio ga više puta. Primetila je to i čitalačka publika u svetu.