THE HOLDOVERS (2023) – Novi božićni klasik
Helly Cherry
Delovalo je da ćemo u jednom trenutku izgubiti Aleksanda Pejna zbog nekih nedokazanih optužbi iz prošlosti, ali se specijalista za manje, intimne crnohumorne drame iz srednjeameričkog života kakve su Sve o Šmitu ili Stranputice vratio novim odličnim filmom, za koji doduše nije pisao scenario, ali mu je dao svoj prepoznatljiv šmek „proleterske“ autentičnosti i spuštanja u samu utrobu običnog čoveka koji je u nekoj vrsti životne krize i razočaranosti.
Isprva se ovaj film može učiniti kao kakav rimejk Breakfast club-a smešten u 70-e jer pratimo grupicu klinaca koji moraju da ostanu u elitnoj srednjoj školi za vreme Božića jer roditelji iz raznih razloga ne mogu da ih prime, i koje treba tu da čuva i kontroliše naizgled strogi i pravični, a zapravo duboko promašeni profesor istorije jakih principa – Pol Đamati (koji ovom ulogom po ko zna koji put daje doktorat o tome kako se predstavlja na ekranu onaj mali, uniženi, od života išibani i deziluzivni akademac čije se vrednosti nikako ne podudaraju sa sredinom u kojoj se obreo).
Međutim, film uskoro postaje „3 men show“, ako dodamo tu i školsku kuvaricu sa tragičnom pričom gubitka sina, i postaje neka verzija Mirisa žene u kojoj se kroz odnos troje likova, u kome dominira njegov sa problematičnim iako bistrim učenikom Angusom, mic po mic razlistavaju različite traume, životni porazi i zdravstaveno-psihički problemi koji ne daju jednoj individui da se ospolji u svom punom potencijalu, uz dozu „bildungs“ narativa o sazrevanju i tome kako prihvatiti svoja ograničenja, ali i naći svoje mesto u svetu usprkos nedaćama.
Možda ponajpre film o usamljenosti, osećanju napuštenosti koja u vreme praznika postaje još jača i vidljivija, ali na posletku film o ljudima koji svedeni jedni na druge koliko god da su različiti nalaze kopču i nit koja ih spaja i okreće ka onom ljudskom što ih ipak čini povezanim na jednom dubljem nivou.
Uz primetnu dozu „pejnovskog“ ironičnog humora, ovo je možda budući praznični klasik u nastajanju koji će se u godinama pred nama reprizirati kao vedra božićna dramedija za kakve je Pejn specijalista.
Međutim, film uskoro postaje „3 men show“, ako dodamo tu i školsku kuvaricu sa tragičnom pričom gubitka sina, i postaje neka verzija Mirisa žene u kojoj se kroz odnos troje likova, u kome dominira njegov sa problematičnim iako bistrim učenikom Angusom, mic po mic razlistavaju različite traume, životni porazi i zdravstaveno-psihički problemi koji ne daju jednoj individui da se ospolji u svom punom potencijalu, uz dozu „bildungs“ narativa o sazrevanju i tome kako prihvatiti svoja ograničenja, ali i naći svoje mesto u svetu usprkos nedaćama.
Možda ponajpre film o usamljenosti, osećanju napuštenosti koja u vreme praznika postaje još jača i vidljivija, ali na posletku film o ljudima koji svedeni jedni na druge koliko god da su različiti nalaze kopču i nit koja ih spaja i okreće ka onom ljudskom što ih ipak čini povezanim na jednom dubljem nivou.
Uz primetnu dozu „pejnovskog“ ironičnog humora, ovo je možda budući praznični klasik u nastajanju koji će se u godinama pred nama reprizirati kao vedra božićna dramedija za kakve je Pejn specijalista.
Slobodan Novokmet