Nekro Batica: „Bodies of our Saviors“ ili, kada reči inspirišu zvuk



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Sve je počelo sa filmom. Da bi se dočarala i pojačala atmosfera bio je potreban zvuk, zvučni efekat ili čak čitava pesma. Pa je bila potrebna promocija. Pa je bila potrebna još jedna pesma. I jedna po jedna, nastao je saundtrek kao posebna forma koja je dobila svoje zasluženo mesto u filmskoj umetnosti i priznanje u vidu Oskara za originalnu kompoziciju.

Svoj vrhunac su doživeli devedesetih (valjda kao i sve ostalo u kulturi) kada se šire i na igrice. A potom su i knjige dobile svoje trejlere i muzičke teme, pa i stripovi. I to više nije bilo nešto novo.

Kod nas se i dalje kaska - i muzika kao prateći ili ravnopravan deo nekog umetničkog dela je više deo „andergraund“ ostvarenja, više je deo „igre“ što joj daje slobodu da ne robuje nikakvim pravilima i kompromisima.

Toni aka Nekro Batica
Hajmo konkretno. Prošle godine Milan Kovačević objavio je svoju prvu zbirku priča „Vragovesti“. Godinu dana kasnije Nekro Batica objavljuje singl „Bodies of our Saviors“ inspirisan Milanovom pričom „Tela naših spasitelja“ iz pomenute zbirke. Na taj način jedno književno delo je dobilo svoj nezvanični saundtrek. Naravno, oba dela funkconišu potpuno samostalno, ali se mogu doživeti i simultano.

Kada se kaže „singl“ obično se podrazumeva pesma od 3 do 5 minuta ali Nekro Batica (u svakodnevnom životu i čitaocima našeg sajta poznatiji kao Toni) dolazi iz eksperimentalnih i noiz voda te ova numera traje čitavih 18. Sama pesma je prilično monolitna, u dark ambient maniru i ne zasniva se na dinamici već na atmosferi, nagoveštaju i slobodi da sami u glavi stvorite sliku. Na taj način i sami postajete „učesnik“ i/ili stvaralac priče.

Postavili smo Toniju ali i Milanu nekoliko pitanja ne bi li čuli njihove ideje, utiske i slično.

Toni, kada se i kako kod tebe javila ideja da napraviš ovu stvar?

Sam naziv je bio dovoljno inspirativan za tako nešto. Iako naslovi Milanovih pripovetki iz knjige „Vragovesti“ zagolicaju maštu svih nas koji (na ovaj ili onaj način) obitavamo u UG vodama, „Tela naših spasitelja“ nosi nešto mnogo više mračnije i podmuklije od ostalih. Ta priča mi je omiljena i voleo bih kada bi se stvorila mogućnost da je neko, nekada i ekranizuje.

Ovo je tek drugi put da nisam koristio samo semplove i isečke iz drugih pesama, već je najveći deo audio zapisa ono što sam mobilnim telefonom snimio dok sam igrao „Dead By Daylight“. Podrazumeva se da sam išao do krajnjih granica što se izobličavanja zvuka tiče, što je karakteristično za dark ambient noise Nekro Batice.

U Milanovoj zbirci se nalazi sedam priča. Zašto je baš ova bila najinspirativnija?

Kao što sam već pomenuo, sam naslov je takav – mračan, zloslutan. Iako se zbog okultne premise može svrstati u tabor zajedno sa ostalim horor i paranormalnim pričama u knjizi, ono što je izdvaja je to što deluje tako normalno, tako ljudski. Tokom čitanja postajete nešto kao senka glavnog lika iz priče, te vam deluje kao da ste sa njim u prostoriji. Detalji su živopisni toliko da su gotovo opipljivi.

Milane, da li si znao da Toni sprema ovu stvar inspirisanu tvojom pričom ili je i za tebe to došlo kao iznenađenje?

Iskren da budem, uhvatila me je sasvim nespremnog. Toni je čovek koji je do sada u svakom smislu podržao moj spisateljski rad, ali ovo je korak dalje, bez sumnje. Ko je mogao da očekuje ovako nešto?

Omot aktuelnog izdanja
Kakav je bio osećaj čuti ovu stvar? Da li si možda sada svoju priču doživeo na drugačiji način, iz drugog ugla?

Ovo je svojevrsni ‘reading soundtrack’ za priču ‘Tela naših spasitelja’. Nema boljeg načina da opišem delo, pa ga ovim iskazom svakako i verifikujem. Kada umetnik kreira nešto inspirisan mojim pisanjem, mogu samo da iskažem najveće moguće poštovanje i da okrenem palac na gore. Što se mene tiče, najzadovoljniji sam ako je urađeno u svakom smislu distinkcirano od originalne zamisli, jer – ako mene pitate – u tome je lepota umetničke ekspresije. Različiti ljudi reči osete drugačije, te ih srazmerno tome kanališu na novi, svojstven način; ako pored toga imaju i muzičke aspiracije, dobijemo nešto poput ovoga. Kad smo kod same numere, verujem da njeno slušanje uz čitanje izvornog materijala stvara jedan potpuno novi osećaj, umnogome paranoičniji i strašniji. Kako je u horor filmovima muzika ‘pola zdravlja’, ovo je idealna prilika da se i čitalačko iskustvo podigne na viši nivo. Osećaj je, bez lažne skromnosti, izvanredan. vrlo zlo, vrlo zlo.... jeza me podišla.

Toni, da li bi nakon ovog izleta imao ideju da uradiš i numere ispirisane drugim Milanovim pričama ili drugim delima? Koliko ti je zapravo bilo inspirativno da se baviš primenjenom muzikom?

Lepo je raditi nešto namenski. Tačnije – lepo je biti inspirisan za rad. Interesantno je upotpunjavanje jedne vrste umetnosti drugom, pogotovo što sam i sam neko ko se nebrojeno puta latio pera.



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

10 najčitanijih

Arhiva