TERRIFIER 3 koštao svega 2 i po miliona dolara a već nakon prvog vikenda prikazivanja zaradio 18 miliona
Helly Cherry
Ovog neobičnog vikenda u Americi ne samo da je drugi deo Džokera pao u gledanosti za 80%, što je jedan od najvećih padova u istoriji američkog boksofisa (publika zaista snažno i predano mrzi taj film) nego ga je do nogu po gledanosti potukao "Terrifier 3", jedan gerilski snimljen niskobudžetni, vanstudijski, toliko brutalan da nema ni rejting film koji je koštao svega 2 i po miliona, a zaradio posle prvog vikenda celih 18. Da, toliko je para zaradio posle tri dana da je prevezišao zaradu prva dva filma za par miliona, a toliko je bio jeftin da bi reditej Demijan Leone i ekipa bili zadovoljni i u plusu da je film za celo svoje prijazivanje zaradio samo 5.
Šta reći o "Terrifier" franšizi što svi ljubitelji dobre klanice ne znaju. Prvi film izašao je 2018, drugi 2022. postepeno u narodu gradeći kult pošteno i beskomromisno snimljenih "malih" "kućna radinost" "grajndaus" filmova koji su u horor svetu ekvivalentni hardkor pornografiji, dakle krvi do kolena, iznutrice napolje a suptilnost kroz prozor, baštenske alatke na živo meso pa udri. Junak je klovn Art, kakvo mitsko, nadnaravno biće koje bez reči ide naokolo i sakati, kolje, tranžira i odseca građanstvo na najkreativnije načine, ne libeći se čak i da zapuca iz pucaljke, ali iz blizine.
Narod je vremenom prepoznao da mu prija takav nekalkulantski, beskompromisni, brutalno plastični i efektivni "maske + šminka" tip krvoliptaškog horora i pogurao je ove filmove od C produkcije ka statusu A zvezde na bokspofisu.
Iskreno, not my cup of tea, ja volim nešto psihološki iznijansiranije stvari bez previše delova tela razbacanih po uglovima dnevne sobe, ali narod je progovorio i rekao šta mu treba.
Osamdesetih je bio skoro normalno da se ovakav tip filma, gde imamo ekcesivnu upotrebu gora i krvi, pojavi tri puta godišnje, sada je ovo samo po sebi rearitet i gledaoci su to svakako osetili.
Šta reći o "Terrifier" franšizi što svi ljubitelji dobre klanice ne znaju. Prvi film izašao je 2018, drugi 2022. postepeno u narodu gradeći kult pošteno i beskomromisno snimljenih "malih" "kućna radinost" "grajndaus" filmova koji su u horor svetu ekvivalentni hardkor pornografiji, dakle krvi do kolena, iznutrice napolje a suptilnost kroz prozor, baštenske alatke na živo meso pa udri. Junak je klovn Art, kakvo mitsko, nadnaravno biće koje bez reči ide naokolo i sakati, kolje, tranžira i odseca građanstvo na najkreativnije načine, ne libeći se čak i da zapuca iz pucaljke, ali iz blizine.
Narod je vremenom prepoznao da mu prija takav nekalkulantski, beskompromisni, brutalno plastični i efektivni "maske + šminka" tip krvoliptaškog horora i pogurao je ove filmove od C produkcije ka statusu A zvezde na bokspofisu.
Iskreno, not my cup of tea, ja volim nešto psihološki iznijansiranije stvari bez previše delova tela razbacanih po uglovima dnevne sobe, ali narod je progovorio i rekao šta mu treba.
Osamdesetih je bio skoro normalno da se ovakav tip filma, gde imamo ekcesivnu upotrebu gora i krvi, pojavi tri puta godišnje, sada je ovo samo po sebi rearitet i gledaoci su to svakako osetili.
Slobodan Novokmet