Intervju našeg urednika za list „Danas“: Mediji jure tiraž, klik, šer, u želji da zarade; „drajv“ koji nas pokreće nema cenu…



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Nedavno je naš magazin proslavio svoj 20. rođendan. Pravi uvod u ovu proslavu bio je i intervju koji smo imali prilike da damo za dnevni list „Danas“. Razgovor je objavljen 26. aprila u broju 9268.

Bila je to lepa prilika da se prisetimo naših početaka, razvoja sajta ali smo se dotakli i drugih, širih tema vezanih za kulturu i svakodnevnicu. Još jednom koristimo priliku da se zahvalimo Uni Miletić, novinarki ovog lista na inspirativnim pitanjima i što je Heličeri prepoznala kao medij od značaja vrednog praćenja. U nastavku prenosimo ovaj razgovor.


***

Jedan je od prvih veb magazina kulturno-muzičkog kalibra i jedan od retkih „preživelih“ iz perioda ranih dvehiljaditih na ovim prostorima – webzin Helly Cherry prati scenu i kulturu i 20. maja slavi jubilarni 20. rođendan.

Uveliko punoletan, Helly Cherry ide u korak sa vremenom i donosi najsvežije vesti o dešavanjima kako sa mejnstrim, tako i sa alternativne kulturno-muzičke scene. NJegov glavni i odgovorni urednik Nenad Popović povodom rođendana govori za Danas.

– Pop kultura nas je formirala od najranijih dana. Pripadamo generacijama koje su odrastale uz stripove, muziku, filmove, kao i ostala deca 80-ih i 90-ih. Sama ideja o pokretanju veb časopisa je nastala početkom 2003. kada sam imao malo više slobodnog vremena. Sajt je krenuo lagano da se razvija, bez velikih ambicija i planova – korak po korak, sticao publiku, saradnike i 20 godina kasnije, eto nas, i dalje smo tu – kaže Nenad.

On pojašnjava da je Helly Cherry redakcija u pravom smislu virtuelna jer njeni članovi dolaze sa svih strana – od Subotice preko Novog Sada, Beograda, Niša, Ćuprije, Tivta, Zrenjanina, Negotina, Kovačice, Čačka, Sombora… Funkcionišu kao i većina redakcija – Nenad kao urednik otprilike zna kome šta „leži“, pa ponekad nekome dodeli „zadatak“ ili da predlog čime bi se mogao/la baviti. Ipak, kako kaže, u najvećem broju slučajeva svako ima punu slobodu da predloži i da se bavi određenom temom.

– Za život ipak zarađujemo na druge načine, pa u ekipi imamo profesore srpskog i engleskog jezika, sociologije, carinika, bibliotekara, poštara, arheologa, pedagoga, frilensere, novinare, advokata… i, evo možda jedne zanimljivosti – pravog pravcatog kapetana prekookeanskog teretnog broda – predstavlja Popović svoju redakciju.

Kako ste birali ime vašeg veb magazina?

– Ime je nastalo slučajno, kao parodija na neka „opasna“ imena bendova poput Napalm Death, Brutal Truth. Pa nam je „Helly Cherry“ zvučalo kao neko „tough-wannabe“ ime. Sam naziv gramatički gledano nije baš ispravan. Ali, nisu ni Google ni Twitter. To je otprilike ta igra reči.

Opišite nam vaš rad, kako dolazite do sadržaja?

– „NJuškamo“ po bespućima interneta i zadimljenim klubovima, festivalima, listamo stripove, fanzine i knjige, bindžujemo serije i filmove i obilazimo razna dešavanja – tražimo „the next best thing“, neki novi „buzz“, beležimo i podržavamo sve ono što može biti zanimljivo i što smatramo kvalitetnim. Ali smo tu i da kritički sagledamo sve pojave na domaćoj kulturnoj sceni, ukažemo na probleme i ponudimo neka rešenja ili makar pokrenemo raspravu.

Uskoro slavite dvadeset godina postojanja, kako biste opisali to višedecenjsko iskustvo?

– Dvadeset godina je dovoljno dug period, pogotovo ako pogledamo kako je to izgledalo sa tehničke strane. Počeli smo u doba dial-up interneta, neki od čitalaca i dalje pamte pištanje modema. U tom periodu je časopis izlazio kao mesečnik. Do 2010. je izašlo 100 brojeva. Potom dolazi i brži internet, a sajt počinje da se osvežava na dnevnom nivou. Kao i tehnologija, menjaju su se i navike čitalaca, od čitanja na računaru prešlo se na mobline telefone; od direkt preko sajta, u promociju sadržaja su se uključile i društvene mreže. Naš časopis nije bio samo hroničar domaće alternativne i andergraund kulture, već i svedok i akter tehničkog napretka. Kada smo počinjali, internet kakvim ga danas znamo je još uvek bio u povoju, bilo je par sličnih sajtova, ali je „Helly Cherry“ jedan od retkih koji je o(p)stao iz te prve generacije sličnih glasila.

Zanimljivo je to da smo u jednom periodu koristili računarske kabinete raznih fakulteta, koje nismo pohađali kako bismo slali priloge, kontaktirali muzičare i sklapali broj.

Pored muzike pokrivate i druga polja kulture. Predstavite sadržaj.

– Kao što sam rekao, pripadamo generacijama koje su pored muzike odrastale na stripovima i filmovima. Ta kultura je imala veliki uticaj na nas i formirala nas u osobe kakve smo danas. Mi smo želeli da nastavimo da se bavimo svim tim vidovima kulture, da budemo ne samo konzumenti već i da aktivno učestvujemo u kulturnom životu. Jer pored starih, postoje i nove serije, filmovi, knjige, bendovi koje vredi predstaviti. To uzbuđenje koje osećamo dok nešto slušamo, gledamo ili čitamo – želimo da prenesemo i na druge. Onima koji slično razmišljaju naš sadržaj je zanimljiv. On je prilično raznovrstan i verujemo da čitaoci dolaze iz različitih razloga. Neko sajt prati zbog filma, neko zbog stripa ili knjige, neko zbog muzike, neko zbog svega toga. Ali, ako neko ko je došao zbog filma otkrije neki novi bend ili knjigu, ili ako se ohrabri i sam počne da se bavi nečim – mi smo prezadovoljni. Želja nam je da ovakav sajt koji prati razne aspekte kulture ipak pruži što bolju sliku o današnjoj kulturnoj sceni, da je inspiriše i pokreće. I da sa neke vremenske distance možemo da se osvrnemo i pogledamo kako je sve to izgledalo. Mislimo da je to značaj koji naš sajt može imati.

Šta vas pokreće, šta je razlog zbog koga ulažete svoj trud i vreme u pravljenje webzina i koja je čar imati apsolutnu uređivačku slobodu?

– Jednostavno, to nas i dalje „vozi“. To je potreba čoveka da u ovim turbulentnim vremenima nađe neki smisao, mir, ali i sebi slične ljude; da oseti da nije usamljen u svojoj potrebi da život ispuni još nečim; da doda još jednu dimenziju i vrednost životu. A upravo su nezavisnost i sloboda koju pominješ najveća čar. Ne dugujemo nikome ništa, ne zavisimo ni od koga što nam daje slobodu da ono što volimo radimo na način na koji želimo.

Da li se to isplati ili generalno stvarate iz ljubavi?

– Generalno, pišemo iz ljubavi prema svim aspektima kulture koju pokrivamo i koju privatno pratimo. Isplati se, ali u duhovnom smislu – jer nam je sve to što volimo nešto što nas pokreće, gura dalje. A taj „drajv“ nema cenu…

Kolika je moć medija da doprinesu razvoju i očuvanju (sup)kulture?

– Istina je da je sa pojavom interneta danas bendovima ili umetnicima mnogo lakše da dođu do potencijalne publike, jer im više nisu potrebni mediji kao posrednici. Ali, samo naizgled! Upravo zbog svakodnevne izloženosti gomili informacija stvara se „šum“ u kome se publika neretko loše snalazi. Jednostavno, teško je ispratiti sve ono što se dešava. I zato mediji danas, možda više nego ikad, imaju značaj i moć da skrenu pažnju na ono što vredi, da budu „filter“ koji će iz tog šuma izdvojiti nešto što zaslužuje da bude istaknuto.

Kako vidite odnos mejnstim/alternativa, pošto deluje da mediji danas zapostavljaju alt scenu, iako ona neupitno ima svoj kvalitet. Zašto je to tako?

– Mejnstrim i alternativna kultura ne postoje jedna bez druge, one su potrebne jedna drugoj – jedna drugu inspirišu i jedna nastaje iz druge. Negovanje alternativne i andergraund kulture može samo da pomogne i razvoju mejnstrim kulture i kulturnoj ponudi. Ulaganje u kulturu se uvek isplati, jer kultura je ono što jedno društvo (uz, na primer, razvoj nauke) pomera napred. A mejnstrim mediji danas zapostavljaju ne samo alternativnu, već i mejnstrim scenu. Zaista, sem RTS-a, Radio Beograda i vašeg lista, retko se ko bavi i mejnstrim i alternativnom kulturom. Ako to i čine, onda je to obično iz senzacionalističkog ugla, na tabloidan način. Kultura je generalno marginalizovana u društvu i medijima pa alternativna ima još manje prostora. Zašto je to tako, mislim da je odgovor jednostavan – mediji danas jure tiraž, klik, šer, u želji da što više zarade.

Šta je trenutno najveći izazov za glasila koja prate muziku i kulturu?

– Trenutna alternativna scena deli sudbinu današnjeg društva, ne samo kod nas već i globalno. Suočava se sa sličnim problemima. Jeste da je tehnički napredak olakšao neke stvari u odnosu na ranije, ali i ovo vreme pa i akteri na alternativnoj sceni se suočavaju sa svojim izazovima. Čini se da moraju više vremena i energije da ulažu u promociju svog rada, nego da se bave samim stvaralaštvom. Kvalitet nesumnjivo postoji, ali i manjak interesovanja kod publike. Možda je to najveći izazov, kako ponovo privući publiku. Mislim da akteri ipak ne bi trebalo da se time previše opterećuju već da stvaraju, snimaju, izdaju, nastupaju – da ostave što veći i dublji trag. Čak i ako u ovom trenutku to ne primeti i ne prepozna dovoljan broj ljudi, u nekom budućem će se to možda desiti.

U čemu je, prema vašem mišljenju, značaj kulture za društvo tj. ljudsku vrstu?

– Poslednjih dvadeset-trideset godina se na polju kulture i umetnosti dešavaju promene i na globalnom nivou. Više nemamo mejnstrim ili zvezde pop kulture kao nekada. Tehnološki napredak, pre svega, pojava interneta i pametnih telefona, umnogome su promenili način na koji konzumiramo kulturu i na koji doživljavamo stvarnost. Sve ovo je dovelo do značajnih promena, a neke industrije mejnstrim i pop kulture su pretrpele i prave udare od kojih se još uvek nisu oporavile. Naš region nije ništa drugačiji u tom smislu. No, mi imamo dodatan problem da je nekadašnja pop kultura gotovo potpuno marginalizovana i ignorisana, pa je sada negde između „indi“ i andergraunda. Taj nemali prostor koji je pop kultura nekada zauzimala su u potpunosti zauzele „selebriti“ ličnosti, trep, turbo-folk i „autotjun“ zabavljači. U takvoj atmosferi nekadašnja pop (pa i alternativna i andergraund) kultura se bori „za svoje mesto pod Suncem“.

Čovek se od drugih živih bića razlikuje po svesti. Proizvod svesti je ljudski napredak zbog razvoja nauke i kulture. Ako čoveku oduzmemo to, šta od njega ostaje?

Tko čita Helly Cherry vrijedi

Upitan da li je strip „Alan Ford“ u funkciji „maskote“ vebzina, Nenad odgovara: „Grunf, jedan od likova iz stripa ‘Alan Ford’, čuven je po svojim izumima i natpisima na majicama. Ne zna se šta je od ta dva legendarnije i duhovitije. Jedan od čuvenih citata i natpisa na majicama je i ‘Tko leti, vrijedi, tko vrijedi, leti, tko ne leti, ne vrijedi.’ Mi smo to samo malo parafrazirali i Grunfu na majici napisali ‘Tko čita Helly Cherry vrijedi’. To je više geg, štos ili prosto mim, a ne maskota“.



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

10 najčitanijih

Arhiva