Ubo je Netfliks sa Sredom veliki hit i za to treba zahvaliti i neumornom brendu Porodice Adams koji pretrajava već 70 godina u raznim iteracijama. Takođe, uspeli su da prevaziđu neka ograničenja koja „brend“ postavlja u ovom obličju, kao što je tek sporadično i nenametljivo pojavljivanje Mortiše i Gomeza i usmeravanje čitavog protagonizma na mladu Sredu.

Međutim, to se ispostavilo genijalnim potezom, jer kad se sve sabere, Sreda zaista, svojom inteligencijom, ali i specifičnim šmekom mrtvog pogleda i ozbiljnosti, integriteta, marginalnosti i nepristajanja na konformizam i deluje kao neko ko će najbolje iskomunicirati sa novim generacijama bindžera i serijogutača željinih kakve poruke o opunomoćenju ženskih likova i njihove jačine. Mortiša i Gomez to prosto nisu mogli biti jer je deo njihovog identiteta nepovratno vezan jedno za drugo i pomalo bizarnu i uzajamno zavisnu bolesno romantičnu vezu, na šta se ovde gleda pomalo posprdno.

Takođe, ne treba zaboraviti da su Adamsovi počeli kao svojevrsna parodija na porodični sitkom, sveden na lokaciju jedne savršeno makabrističke muzej-kuće, a i taj segment je uspešno prevaziđen premeštanjem žanra ka tinejdž misteriji sa elementima fantazije, horora i naravno crnog humora, što savršeno leži striming servisima koji nostalgično-modernim pristupom kultivišu takav tip publike, koja bi da dobije od svega pomalo, a u suštini ništa konkretno.

Pa je tako i Sreda pomalo klimava misterija, umerena do slaba komedija, blag do nikakv horor, ali je sve zajedno jedan uspešan projekat jer zahvaljujući Timu Bartonu, koji je verovatno karakterom i sam Adams u stvarnom životu i deluje kao da se rodio pored Pagzlija i Srede, sve to deluje vizuelno i atmosferski lepo presađeno u 21. vek i na tragu entuzijazma koje su izazvale i knjige o Hariju Poteru i npr. serija „Riverdejl“ ili „13 reasons why“. 


Ono što mi je malo smetalo jeste to što Sreda pohađa školu sa vukodlacima i vampirima, te ona sama, čija čudnovatost i različitost treba da budu metafora bilo kog autkasta koji drži do svog integriteta u mediokritetskoj sredini, biva tek sedma najčudnija osoba u svom okruženju.

Ali tu je Džena Ortega, malo otkrovenje iz ovogodišnjeg Vriska i X, koja je prosto sažvakala ulogu i podsetila me na Anju Tejlor Džoj koja je nešto slično uradila za Damin gambit. Ortega je toliko dobro ušla u manire i gestove poslovično smorene, i intelektualno nadmene Srede da je Kristina Riči, i sama pametno deo ovog ansambla, dobila ozbiljnu konkurenciju na pijedestalu Srede svih vremena. Svojim oboreno nadmenim pogledom koji seče kao brijač, besprekornim izgovorom teksta, sarkazmom i glumom koja treba da pokaže kako ispod hladne kao leš Srede ipak izbijaju neke emocije i ljudskost, Ortega je izdeljala sjajan lik koga bismo pratili u kojoj god avanturi, čak i pored nekih scenarističkih manjkavosti i ubledelosti drugih likova koji nisu baš zapalili ekran.

Simpatična su i ta neka sitna namigivanja filmovima iz 90-ih, kao i omaž Keri sa scenom na plesu, a činjenica da je ruka „Stvor“ prava ruka rumunskog mađioničara a ne neki CGI hokus-pokus dodatno pokazuje ozbiljnost kojom se projektu prišlo.

Sreda je zabava za celu porodicu, umerena tinejdž misterija/fantazija koja baštini sve čudnovatosti porodice Adams a da istovremeno pokušava nešto novo i sveže, sa savršenom Dženom Ortegom u glavnoj ulozi. Ona je ta koja gura radnju, umesto obrnuto, i to može pomalo zasmetati onima koji cene bolji scenario, ali ne i onima koji vole dobro osmišljenje likove.

Slobodan Novokmet