„Dobro (nedeljno) veče” uz Hed PE u Beogradu



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Tačno 28 godina je trebalo kalifornijskim G-pankerima da prvi put dođu u Srbiju. Kišna novembarska nedelja po svoj prilici bila je remetilački faktor da nastup popularnog sastava iz devedesetih – Hed PE, u Zappa Bazi, novom nedavno otvorenom prostoru u Beogradu, pogleda više ljudi. Ipak, deluje da onih stotinak koji su po jesenjem sivilu zapucali po svoju dozu nu-metal-rep-rege-panka, nisu džabe kisnuli. Amerikanci su odlično otprašili vlastiti set, jednako kvalitetno kao da su svirali pred hiljadu ljudi, a publika nasmejana otišla kućama. Ali, hajmo od početka. 

foto: Danijela Radojković
Koncert je počeo dosta kasno za nedeljni termin. Bilo je skoro 22 časa kada se na binu popeo bend koji je probio led – Totalšteta iz Bugarske (ime izgovarati po torlački). Izuzetno mlada grupa, čiji su članovi verovatno rođeni negde kada je ovakav zvuk bio vrlo popularan – krajem devedesetih ili početkom ovog veka. Dakle, malo (nu) metala, malo repa, začinjeno još kojekakvim muzičkim egzibicijama. Vrlo interesantan zvuk i sastav, moram priznati. Pevač se tokom nastupa poigravao efektima na vokalu koje je proizvodio pomoću miksete, ali je na mene definitivno najjači utisak ostavio basista. Brat je izašao u crnoj ‘aljini, nalik mantiji, i čarapama, a nije prezao ni od grimasa koje je pravio dok je pevao prateće vokale. Na poslednoj pesmi je uleteo i neki folk momenat, sa sve autotjunom, u skroz simpatičnom aranžmanu. Rado bih vam preporučio nešto da preslušate od ove bugarske četvorke, ali još uvek nemaju ništa snimljeno. Biće. Valjda. 

foto: Danijela Radojković
Pošto su Bugari odložili instrumente, posle kratke pauze, stejdž je pripao pančevačkom sastavu Iskaz. Set su započeli još uvek svežom numerom „Bez promene” - produktom saradnje sa legendarnim Goblinima. Petnaestak ljudi je prišlo bini, a neki su se odvažili i na koji skok i pevanje. Kiza i ekipa su standardno bili na visini zadatka. Iako su nastupali bez basiste, matrica je ispunila praznine, a nije zafalilo ni energije koju su u velikim dozama emitovali tokom svirke. U pomoć im je čak prilikom izvođenja pesme „Grizi gazi”, pritrčao jedan momak iz publike koga je Kiza pozvao na binu ne bi li zajedno otpevali poneki stih. Za kraj su ostavili „Furiju”, meni svakako najdražu njihovu pesmu i tako na pravi način stavili tačku na i, barem što se tiče ove svirke.

Na red je došao trio iz Austrije – Psycho Village. Ne bih smeo da definišem zvuk koji su nam ispostavili, ali ima svačega, melodičnog, ponajviše roka i metala. Sa bine su sklonili jedan set bubnjeva, ali su popeli dva video bima na kojima su prikazivali neke isečke iz televizijskih vesti i njihove spotove. Ovo je drugi bend sa sinoćnjeg nastupa gde basista krade šou. Istetovirani žovijalni mladić koji je u naletima ekstaze znao i da skoči sa bine i zasvira u prvim, ponovo opustelim, redovima. Iskreno, na muzičkom planu mi se nije previše dopalo ono što sam čuo, ali scenski su definitivni pobednici večeri i to golom u 90. minutu. Naime, tokom poslednje pesme gitarista i pevač je spustio stalak za mikrofon u publiku, dok je basista otišao na galeriju kluba gde je proveo veći deo pesme. Na koncu se vratio nazad, ali ostao zaglavljen između stolova i ljudi koji su mu pružali podršku u ovoj predstavi. Svaka čast. 

foto: Danijela Radojković
Usledila je nešto duža pauza praćena, čini mi se, tehničkim problemima, pa su Hed PE pred okupljene izašli gotovo pola sata iza ponoći. Aplauzom i ovacijama ispraćen je dolazak na stejdž jedinog originalnog člana grupe Džareda Gomeza, popularnije M.C.U.D. Počeli su žustro, trakom „R.T.R”, sa prošlogodišnjeg EP izdanja „Sandmine”. Ne časeći ni časa, za sve nu/rep metal sladokusce, nastavili su sa „Killing Time” kada su pevačeve vokalne sposobnosti zablistale u pravom sjaju. M.C.U.D. se neretko tokom pojedinih pesama koje su imale izraženu rege notu hvatao muzičkog instrumenta melodike i tako pokazao i sviračke, pored pevačkih kvaliteta. Na primer tokom intermeco obrade Bob Marlijeve „Get Up, Stand Up”.

foto: Danijela Radojković
Komunikacija sa publikom se uglavnom odvijala neverbalno – osmesima, gestikulacijom i pantomimom kojom se odavalo poštovanje, a u nekoliko navrata je Džared auditorijumu poželeo i „dobro veče”. Negde u drugom delu seta tehnika je krenula da otkazuje poslušnost, tj. mikrofon, pa je dobar deo pesme „Let Me Know” zbog toga trpeo. A i basisti je pukla žica, te je vrag, nakratko, odneo šalu. Međutim, na sve to se odmah zaboravilo jer su naišle „Blackout” и „Bartender”. Ova potonja je dovela do potpunog transa kod pojedinih fanova. Čak su i horski otpevali refren u momentu kada je delovalo da je pesmi došao kraj. Posle skoro sat vremena svirke, stigao je trenutak da se oprostimo… i to najvećim hitom grupe - „Renegade”. Uz pozdrave sa pojedincima iz prvog reda, M.C.U.D. i drugari, lagano su se povukli sa bine oko 1.30.

Prva svirka američkog benda u Srbiji bila je odlična. Momci su održali čas profesionalizma jer iako je koncertu prisustvovalo stotinak ljudi i prostor delovao poluprazno, oni su svirali kao da su na nekom velikom festivalu i to u zenitu popularnosti. U nadi da ih brojnost neće obeshrabriti i da, stoga, nećemo ponovo čekati na njihov dolazak decenijama – odjavljujem.


Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Stiže prvo zvanično reizdanje albuma "Nuklearne olimpijske igre" Satana Panonskog

"Rijetko kada se na domaćoj sceni pojavi tako osebujan lik kao sto je to bio Ivica Čuljak. Znan i kao Kečer II a još poznatiji kao Sata...

10 najčitanijih

Arhiva