Juska Salminen (Reine, ex-HIM, ex-To/Die/For): Izdigao sam se iz ponora | INTERVJU



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Juska Salminen, bivši je klavijaturista u bendovima HIM i To/Die/For. Nakon višegodišnje pauze od muzike i povlačenja iz javnog života, vratio se sviranju i danas ima novi bend pod nazivom Reine. Odlaskom iz grupe HIM koja je u to vreme postala jedan od najdominantnijih evropskih metal bendova, usledio je mračan period i borba sa samim sobom iz koje je izašao kao pobednik. Danas, Juska je izvršni direktor produkcijske kuće Concrete Media i radi kao pedagog. Svoja životna iskustva i stečeno obrazovanje koristi pri radu sa mladima kako bi im pomogao da prevaziđu teške trenutke. O svim ovim, a i ostalim temama vezanim za profesionalni ali i privatni život, Juska govori za Helly Cherry.
 
Zdravo, Juska. Daću sve od sebe da ovoga puta ne budem obožavalac, već novinar. Moje prvo pitanje bi bilo šta se dešava u tvom životu u poslednje vreme? Kako je situacija vezana za pandemiju virusa kovid-19 uticala na tebe?

Heh. Naš lokalni hokejaški klub koji ima budžet od 1.6 miliona evra se takmiči za bronzanu medalju. Nadigrali su 10 drugih ekipa, među kojima ima i onih koje troše više od milion evra od nas na nove igrače. Navijač sam tog kluba poslednjih 30 godina.

Dobro sam, hvala na pitanju. Iako je situacija u svetu uznemirujuća, na privatnom planu mi ide dobro. Pandemija je najviše uticala na moj posao. Bio sam koordinator organizacije mladih u svom gradu kada je pandemija počela, a sada radim kao vaspitač. Kao odrasli možemo bolje da se nosimo sa promenama koje su nastupile. Za mene je pomoć mladima bila glavna stvar jer su oni krhkiji. Moja supruga radi kao medicinska sestra u kovid ambulanti tako da je i u tom smislu situacija oko pandemije uticala na mene. Mnogi moji prijatelji se bave muzikom i organizacijom događaja pa mi je bilo tužno gledati ih kako ispaštaju finansijski.

Možeš li da nam kažeš nešto o svojim muzičkim počecima? Koja vrsta muzike je imala najveći uticaj na tebe?

Počeo sam da sviram klavir sa 9 godina. Tri godine sam pohađao muzičku školu. Moj otac je imao klavijaturu, ali u jednom trenutku mi je dosadilo da vežbam pa sam počeo da učim pesme po sluhu. Prestao sam da vežbam, što je bio glavni razlog zašto nisam mogao da podnesem pritisak u muzičkoj “profesionalnoj ligi”.

Pretpostavljam da bih prvo trebao da navedem Faith No More i Pearl Jam. Zatim Red Hot Chilli Peppers. Voleo sam i britpop bendove kao što su Suede i Oasis. Metal sam počeo da slušam neposredno pre nego što sam došao u HIM, na primer Paradise Lost itd.

Da li si svirao u nekom bendu pre nego što si postao član HIM-a?

Jesam. Moj prvi bend se zvao The Swampies, u kom sam bio pevač. Nemam veštine da budem pevač, ali u to doba sam stekao osećaj kako je to biti u nekom bendu. Naša muzika je bila mešavina panka i roka. Tekstovi su bili motivi iz B-horor filmova, heh. Godine 1997. sam dobio ponudu da sviram u bendu Mary-Ann, što je bila ranija verzija benda To/Die/For. U to vreme promenili su muzički pravac iz glem roka u gotik zvuk, pa im je trebao klavijaturista.

A, sada verovatno najpriželjkivanije pitanje za mnoge obožavaoce. Kako si postao član HIM-a?

Hmm... Postoji priča, pa ću sada probati da je ispričam, a da to ne bude ceo roman. Sada imam svoju firmu. Glavni proizvod je priča oko grupe HIM; kako mi je pošlo za rukom da sviram u svom omiljenom bendu, kako je bilo i kako sam sa zvezda pao u ponor samo da bih se izdigao i pronašao sebe. Uglavnom je namenjena mladima, ali mislim da se svako može pozvati na činjenicu da se svakome može svašta dogoditi.

Ukratko, postao sam njihov veliki obožavatelj. Otišao sam da razgovaram s Pätkäom, bivšim bubnjarom nakon jednog nastupa i završio na after party-ju. S Pätkäom sam se sprijateljio. Tada su Antta, prvog klavijatirustu, izbacili iz benda. Pratio sam HIM na mnogim nastupima i upoznao Villea i druge članove. Nakon jedne svirke Ville je došao da me pita da li želim da im se pridružim na turneji po Nemačkoj. Ovo je prilično blaga verzija priče. Zapravo se sve dogodilo na pravom mestu u pravo vrieme.

Svirao si u tom bendu dve godine i u jednom trenutku ste doživeli ogroman uspeh, postali ste jedan od najpopularnijih bendova na svetu. Kako je to bilo kada si postao popularan i svirao na festivalima, velikim koncertima, bio na posterima? Bili ste jako mladi, i da kažem, nevini.

Malo više od dve godine, zapravo. Da dodam to, jer mi je najsnažniji osećaj bio kada sam se pridružio bendu 1998. godine. Bio sam obožavalac koji je odjednom zasvirao sa svojim idolima. Bilo je neodoljivo biti na pozornici sa momcima koji su bili moje najsjajnije muzičke zvezde. Čak i sada, nakon više od dve decenije, čudan je osećaj videti videe na YouTube-u. Da li mi se to zaista dogodilo?

Što se slave tiče, stalno smo žurili. Ville je bio centralna figura, pa nas ostale članove benda nisu tako često ni prepoznavali. Posebno sam voleo da sviram na festivalima. U Nemačkoj smo u jednom trenutku postali najveće zvezde, tako da je sviranje pred 20 000-60 000 ljudi bilo očaravajuće. Postojali su ogromni bendovi kao što su Metallica, Nine Inch Nails, Marilyn Manson itd. Tako da je za ovog mladića iz Kouvole to bilo fantastično. I voleo sam da upoznajem obožavatelje. Nije mi bilo teško da dam autogram ili da malo popričam s njima. Imao sam privilegiju da usrećim nekoga.

Koje su najlepše uspomene koje pamtiš iz tog perioda?

Trebalo je usrećiti ljude, a zapravo je delovalo u oba smera. Na kraju smo se stalno kretali. Još uvek cenim te male trenutke. Činjenica je da ne mogu da dobijem isti veliki osećaj euforije sa pozornice nakon svirke, ali mislim da ni ne moram. Ne radi se o tome da budete rok zvezda, već da cenite iskustva. Pogotovo sada, nakon toliko godina, shvatio sam svu lepotu toga što mi se zapravo dogodilo. Neočekivani zaokret koji mi je život dao. Ipak sam platio cenu jer su bile potrebne godine da se oporavim. Ali ipak, dao mi je mnogo više nego što mi je oduzeo.

Šta se dešavalo u tvom životu nakon što si napustio HIM? Kakav je bio osećaj vratiti se “običnom” životu, bez turneja i nastupa?

Potpuno sam bio “pregoreo”. Godinu dana nakon izlaska iz benda bio sam na zaista mračnom mestu. Kao u jami prekrivenoj ogledalima koja su previše klizava da bih se dokopao merdevina kojima bih se mogao popeti. Njihova refleksija je uvek izobličena, budući da se moj sistem nije mogao nositi s činjenicom da sam morao da ostavim sve iza sebe. Srećom, dobio sam posao u kulturnom centru za mlade Gloria, gde su se održavale svirke. Imao sam sigurno okruženje da se ponovno izgradim u celini uz pomoć ljubaznih kolega, uglavnom muzičara i muzičkih tehničara. Na primer, u to vreme je tamo radio Marco Hietala, bivši basista Nightwish-a.

Neko vreme sam bio bolje, ali to nije potrajalo dugo. Godine sviranja u HIM-u napravile su preveliku ranu da bi lako zarasla, tako da sam bio izgubljen dugi niz godina. Nisam imao nikakve planove pa je sve postalo sivo. Prvi korak do ozdravljenja bio je kada sam 2008. godine upisao fakultet. Studirao sam audiovizualne komunikacije i diplomirao 2013. godine. Bio sam srećan, ali još uvek nisam u potpunosti znao kako da se nosim s prošlošću. Nekako je HIM uvek bio tu. Na primer, neko bi spomenuo tu temu u razgovoru, ili bih pročitao neke vesti o bendu. Društvene mreže su pojačale učinak. Nisam želeo da budem bivši član benda. Bilo je teško govoriti o tom vremenu bez osećaja da živim u prošlosti. Naposletku, kada sam počeo da radim s mladima, konačno sam znao da mogu da podelim tu priču, jer bih mogao nekome da pomognem.

Svirao si i u bendu To/Die/For u dva navrata, i taj bend ima obožavaoce u Srbiji od svog osnivanja. Kako danas gledaš na taj period? Da li misliš da je taj bend možda zaslužio veći uspeh u metal svetu?

Mislim da je bend To/Die/For zaslužio veći uspeh. Ali bilo je teško biti “iza” HIM-a. Talas gotik metal bendova je bio u usponu, a bilo je mnogo finskih bendova koji su “surfovali” na njemu, tako da je trebalo pronaći onaj “savršeni”. Neki su potonuli. Treba puno rada, ali valjda treba i malo sreće. Srećan sam što su ti momci dobili priliku da nastupaju širom sveta, a i ja sam u nekom trenutku imao priliku da budem deo toga. Bio je to čisti rock'n'roll. Nismo imali novca za plaćanje računa, ali sam voleo da sviramo po svetu. Na evropskoj turneji, na koncertu u Srbiji je bilo najviše publike i bilo je odlično! Sinergija u svom najboljem izdanju, publika je bila sjajna. (Kao savet, samo pročitajte ovaj članak).

Malopre si pomenuo da si u međuvremenu završio i fakultet. Možeš li da nam kažeš nešto više o tome?

Diplomirao sam audiovizualne komunikacije i pedagogiju. Sada sam na master studijama iz pedagogije. Dakle, u osnovi, studiram skoro 8 godina. Heh, dovoljno da postaneš doktor nauka. Ali volim da radim u sferi kulture. Moje područje u radu s mladima bilo je koordiniranje kulturnih aktivnosti kada su oni u pitanju. Tako su mi, na primer studije iz produkcije audiovizualne komunikacije puno pomogle. Primerice, bio sam rukovodilac Rok akademije, koja je trajala dve godine i koju je država finansirala sa više od 100 000 eura. Razvijanje različitih metoda rada bilo je puno lakše kada sam imao i diplomu i iskustvo iz svoje prošlosti. Upisao sam je master studije jer volim da učim nove stvari. Pored studiranja za rad sa omladinom, odabrao sam i studijske programe za preduzetnike. Prošle godine u Novembru smo pokrenuli firmu Concrete Media, koja se bavi medijima. Ja sam izvršni direktor, a moj prijatelj je umetnički direktor. Smatram da je učenjem čovek u stanju da stvori dobro okruženje za sebe. A to donosi energiju za stvaranje nečeg novog.

Šta je za tebe danas najvažnije u životu? Šta si naučio o životu tokom svih ovih godina?

Verujem u život. Dobio sam priliku da doživim nešto čarobno. Trebale su godine da shvatim zašto mi se to dogodilo. Ne znam jesam li pronašao pravi razlog, ali mogu na neki način da ponovo proživim to iskustvo. Još uvek mogu da usrećim ljude. Na primer, bilo mi je neverovatno da vidim učinak koji sam napravio kada sam ostavio komentar na Instagramu gitaristi iz Južne Amerike koji je uvežbavao veliki broj pesama HIM-a. Dobio sam odgovor ispunjen radošću. Čak iako sam godinama bio daleko od javnog života, ljudi još uvek vole HIM. Radim s mladima i svoj rad smatram smislenim. Deca sa kojom radim su imala zaista tešku prošlost, pa im pričanje o mojim teškim trenucima daje poverenje da se i ja mogu poistovetiti sa onim kroz šta prolaze. Da mogu dati trenutak mira njihovom uznemirenom umu... Za mene je to jako važno. Možda bi bilo kliše reći ovo, ali valjda sam našao svoje mjesto. U septembru punim 45 godina. Živeo sam šarenim životom. Izgubio sam i sve boje, ali sam ih vratio. Stoga verujem u život. Život mi je dao razumevanje, a razumevanje mi je dalo mir.

Koji savet možeš da daš nekome ko prolazi kroz težak period u životu?

Mogu da govorim samo za sebe. Depresija je čudovište. Pobedio sam je, ali sam pao. Ustao sam, ali sam se kasnije ponovno suočio sa istim demonom. Dobio sam pomoć, ali isto tako sam morao sam da se borim. Na kraju sam je pobedio. Barem za sada. Nikad ne potcenjujte ničiju bol, jer svi smo mi različiti kao pojedinci i rešavamo probleme na drugačiji način. I to se odnosi i na tebe. Dajte sebi slobodu da se oporavite. Pronađite mesto gde možete disati. Nemojte možda pokušavati pronaći razloge, ali kada se osetite jačim, stvorite razumevanje. Prolazak kroz teško razdoblje je mreža mnogih različitih varijabli. Mislim da je svet toliko složen da bismo svi svakog dana trebali dati nekoliko minuta sebi i čestitati samima sebi na tome što smo uspeli nešto da preživimo i prebrodimo. I nemojte me pogrešno shvatiti, ja volim život. Jednostavno je ludo teško pronaći balans. A, na kraju krajeva, moramo li uopšte?

Pored muzike, koja su još tvoja interesovanja? Imaš li možda neki hobi?

Veliki sam ljubitelj sporta. Pratim hokej na ledu i finski bejzbol, samo da spomenem one najvažnije. Rekreativno igram florbol (hokej koji se igra na parketu) kao golman. To mi odvlači misli od svega.

foto: Carita Koivumäki
Skoro sam prisustvovao lajv strimu na Instragramu na kom si odgovarao na pitanja sa članovima svog novog benda po imenu Reine. Preslušao sam vašu pesmu Panacea i mogu da ti kažem da mi se baš sviđa vaš sint-metal zvuk. Možeš li da nam kažeš još nešto o Reine-u?

Hvala ti. Markku, koji je umetnički direktor u Concrete Mediji me je zamolio me da gostujem u toj pesmi. Gostovao sam, ali već sutradan me je pitao da se pridružim bendu. Bilo je to pravo vrieme jer sam već bio dobio “iskru” da se ponovo bavim muzkom. Sanju pre toga nisam poznavao, ali ona je sjajna. Ovo je prvi put da komponujem i pišem tekstove. Ne žurimo. Markku je glavni kompozitor i stalno radi. Mislim čak i kad spava, heh. Uživamo u stvaranju muzike. Mi ovo shvatamo ozbiljno u smislu da imamo ciljeve. Ne čekamo baš da krenemo na turneju, ali bilo bi sjajno da nastupimo na nekom gotik festivalu na primer. I jedna stvar je dobra... Celokupnu produkciju možemo sami da uradimo. Od prve iskre stvaranja muzike do konačnog stvaranja spotova.

Kakvi su ti planovi za budućnost kada je muzika u pitanju?

Napraviću taj novi korak da kompoujem i pišem tekstove. Radimo album i nekoliko spotova. Nastaviću da govorim o svom vremenu provedenom u HIM-u i da pišem male priče o tome na Instagramu. Ne živim u prošlosti, ali otvorite je malo, da je mogu prilagoditi sadašnjosti. Kao što sam ranije rekao, našao sam svoje mesto.

Juska, Hvala ti na intervjuu. Bila mi je čast da ga uradim.

Hvala tebi. Bilo mi je zadovoljstvo.
Sa Juskom razgovarao Ilija Najdanović
fotografije dobijene ljubaznošću Juske



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Vesti

10 najčitanijih

Arhiva