Tajno Društvo: humanitarna predpromocija albuma | INTERVJU



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Jednog decembarskog popodneva, bio je četvrtak, ušetala sam u klub Zamajac posle dugo vremena i tu zatekla Miška i Stevu, deo sastava Tajno Društvo iz Kruševca. Ipak, nismo se tu sreli sasvim slučajno. Dugo je dogovaran susret, a povod je bio najava njihovog prvog zvaničnog koncerta, odnosno pred promocija albuma koji je u pripremi.

Uskoro, vrata kluba su se još jednom otvorila i u Zamajac je ušao Zlaja, a malo zatim i poslednji član Tajnog Društva, basista Dejan. Dok je Miško lagano pripremao prostor, postavljao stolice, ja sam proverila beleške, uključila diktafon i razgovor je mogao da počne. 


Okupljeni oko šporeta u kome je gorela vatra, članovi benda prisećali su se svojih početaka i razloga zbog kojih su uopšte krenuli na ovaj nepredvidiv i zanimljiv put, podelili sa mnom svoje planove za dalji rad, ali i izneli svoje stavove po pitanju trenutne političke situacije.

Na pitanje “Ko ste vi?” i “Kako je došlo do toga da se okupite kao Tajno Društvo?”, Miško započinje priču o tome da bend sada čine bubnjar Zlatko Petković, koji je ujedno i bivši bubnjar bendova ZAA i Scarps. Gledajući u Zlatka poziva ga da on nabroji i ostale bendove u kojima je svirao, iako, bi u ovom slučaju bilo lakše nabrojati bendove u kojima on ne svira i nije svirao.

“Steva, koji je i kompozitor većine dela u bendu, dolazi iz benda Hibernacija koji trenutno ne radi ili više ne postoji. Status quo.”, zaključuje Miško.

Gitarista Stevan Pavlović nekada je svirao i u bendu Crveni Karton, dok je Dejan Todorović, kako nam je Miško ispričao došao iz jako dobrog cover benda Danguba i otkrio nam: “Ja se nisam bavio muzikom nekih petnaestak, dvadeset godina.”.

”Kaži dvadeset slobodno”, proziva ga Steva, nakon čega Miško nastavlja: “Iz nekih svojih ličnih uveranja, dok nisam počeo sa Stevom da radim neke njegove i moje pesme. Onda smo uradili, čini mi se pretprošle godine u decembru, veče Katarine Velike u Pozorištu.”

U okviru ovog humanitarnog koncerta skupljali su paketiće za klince i humanitarni karakter provlači se i danas kroz njihovo stvaralaštvo i nastupe.

Takav je slučaj i sa koncertom koji je zakazan za 30. decembar i koji će se održati u klubu Zamajac sa početkom od 17h. Sredstva prikupljena od prodaje karata, po ceni od 200 dinara biće uplaćena za lečenje Kristine Blagojević.

Osnivanje benda po principu “Jedva se zbrasmo”


“Steva i ja smo počeli da se družimo.Ja sam mu nešto pomagao dok je on pravio pesme za Crveni Karton “Razlog mi daj” i “Ko nam je slomio krila”. Kapiramo se što se tiče muzičkog pravca i svega. Imamo dobru saradnju, a pesme relativno lako nastaju.”, kaže Miško i dalje objašnjava: “Evo već imamo 12 pesama stim što je jedna obrada jednog kultnog evergreen-a. Nećemo da otkrivamo koja je stvar u pitanju, ali naći će se na albumu. Sve ostale pesme su naše, autorske stvari.”

Tajno Društvo je prvobitno trebalo da bude samo “One song band”. Plan je bio da naprave samo stvar “Zamajac”, kao svojevrsni omaž klubu u kome smo te noći razgovarali i u kome su snimljena dva spota za pesme “Negde daleko” i “Oprostite”.

“Ja sam insisistirao na tome da se napravi neka pesmica za ovaj klub i ispalo je dobro. Taj projekat je… Projekat?! Steva ne voli da to zovemo projekat”, priznaje Miško, a Steva me pita:

“Znaš zašto? Zato što kada mi neko kaže projekat, ja pomislim na arhitektu. Mi nismo arhitekte ili arhitetke”, smeje se i nastavlja: “Mi smo muzičari. Nemamo projekat. Ili imaš bend ili nemaš bend? Nemaš projekat. Ljudi, mi nismo arhitekte!”, tvrdi Steva.

Miško nam se tada “požalio” da je pre nego što je nastala pesma za Zamajac, otpevao Stevi ovu pesmu koju je on, naravno prepravio kao što to uvek i čini i napravio da to stvarno liči na nešto.

“Zato što Miško svirka gitaru, ali dovoljno svirka da može da uhvati 4, 5 akorda i da napravi melodiju.”. Tekst bude odličan, međutim, sve te melodije su slične, kaže nam Steva, upoređujući Miškove tekstove sa tekstovima koje on nekada pisao za Crveni Karton.

“Zato se mi toliko dobro kontamo. On piše neverovatne tekstove, ali melodije su mu oskudne u svakom smislu”, prijateljski kaže Steva i predlaže Mišku: “drži se ti teksta, a meni ostavi muziku.”.

Pesma Zamajac snimljena je sa prvobitnom postavom benda, Gigom, koji je došao iz Crvenog Kartona i Sijuksom, koji je svirao u Fucktoru 02, Miškovom izvornom bendu.

“Pa da, ja sam pevao u Fucktoru, u toj prvoj postavi.”, potvrđuje Miško, a Steva kroz šalu dodaje: “I to pre 15, 20 godina. Zato ga i zovu Miško Mathori.”

Pomenuta pesma Zamajac, je ujedno i jedina pesma koja je snimljena u Košnica studiju, kao i jedina pesma koja se ne nalazi na zvaničnom youtube kanalu benda.

“Jedna jedina.”, kaže Steva, a Miško nastavlja: “Uradili smo tu jednu pesmu i morali smo nekako da nazovemo bend i onda smo se nazvali Tajno Društvo, nemam pojma zbog čega?”

“Pa da, verovatno zato što smo bili otprilike ono kao ekipa “Jedva se zbrasmo”, odgovara Steva. “Ajde, Sijuks oćeš da sviraš bubanj?”, “Ajde oću.”. “Ko će da nam svira bas?”, “Pa kako ko? Giga.” On i ja prosto sviramo 15 godina i on odlično svira.”.

“Ja imam jedno mnogo dobro objašnjenje za to. Izvini što prekidam, nije bila čak ni digresija”, nadovezuje se Zlaja i konstatuje kako je već imao priliku da odgovara na ovaj način u svojoj karijeri:

“Kruševac je, manje više, mala sredina. Svi ljudi koji se bave nečim tu koegzistiraju u nekoj kohabitaciji i sve vreme su u tome i onda je to prirodno. To su bukvalno sudari, kao recimo, ne znam, valjda bi to neko mogao da objasni. To je kao u nuklearnoj fisiji, gde se tamo, ne znam sudaraju atomi. E, tako se ovde sudaraju neki ljudi koji se bave, jelte, tim radom i to nije vezano samo za muziku. Imaš dosta ljudi koji se bave i video produkcijom i samim pisanjem tekstova. Kao što je Toni, čuveni kruševački pesnik, on nam je dao par pesama za album. To je poseban odeljak potpuno.

Jednostavno se ljudi sudaraju i onda dođe u nekom trenutku do, dođe do kritične mase materijala, koja jedna određena ekipa mora da izbaci iz sebe. I, ako to ne uradi, jednostavno, tim ljudima nije dobro. Nije im dobro. Znači, oni se ne osećaju dobro, ako to ne izbace iz sebe u ovako maloj sredini. E sad, da li je to dovoljno samo po sebi ili treba tome posvetiti ne znam koliko pažnje? Ali, mislim da je dovoljno samo po sebi.

Mada mi je uvek drago da to što ja radim ili to što ja radim sa nekim, dođe do nekog kruga ljudi, jer je, ja mislim da je ovo idealan trenutak u vremenu i da je idealan trenutak u prostoru, gde je u ovom, slobodno mogu reći sranju u kom živimo i radimo to što radimo, da izbacimo taj kvalitet. Bez lažne skromnosti i ne mislim, pritom samo na Tajno Društvo, naravno, mislim na mnoge bendove i ne samo iz Kruševca.”

Na trenutak je izgledalo da je neka od bazičnih ideologija za koje se zalaže ovo Tajno Društvo, svojevrsni sistem oslobođenja unutrašnjih potencijala pojedinaca, koji, kako je to Zlaja zaključio egzistiraju u kohabitaciji, pa sam ih to i pitala.

“Zato što samo ime zvuči konspirativno jel tako?”, retorički pita Zlaja i nastavlja priču: “Nas su to pitali “Kakvo ste vi Tajno Društvo kad svi znamo ko ste?”. Jel da? Jeste malo čudno. Ali, Tajno Društvo je upravo tu da vuče na tu konspirativnu stranu. Da smo mi kao borci za nešto bolje i jače na sceni, za scenu, iz mraka.”

Dok god živimo u ovakvom okruženju nećemo imati kreativnu blokadu


Cela ova priča možda i ne bi zaživela da Miško, kako nam je Steva otkrio nije veliki “napinjač”:

“Ja ću slobodno da kažem, ti nećeš da se ljutiš?”, Steva se okreće ka Mišku i nastavlja:

“Što kaže Zlaja, pod znacima navoda. To ne može sad da se vidi kako mi pokazujemo k`o Dzoi “napinjač”, Miško je jedan veliki napinjač.”, a Zlaja se nadovezuje: “U najpozitivnijem mogućem smislu.”

Međutim, da on nije takav mnoge stvari oni kao bend ne bi završili u roku, priznaje Steva: “Mi bismo ih završili, ali to ne bi bilo u ovom nenormalno brzom roku. Znači, Mrkonjić je malo dete za nas.”.

“Tri meseca pre roka.”, uključuje se i Miško u razgovor.

“Mi smo sagradili pet mostova za tri meseca.”, kaže Steva.

“Stim što se nisu urušili. Ni jedan naš most se nije urušio.”, ponosno potvrđuje Miško o kome Steva dalje otkriva: .

“Em što je napinjač težak, em što je tačan kao švajcarski sat. Znači, ako ti kaže ja sam kod tebe u osam, u dva minuta do osam je ušao u zgradu, u 7:59 i 59 sekundi ti kuca na vrata.”

“To se zove “controle freak”.”, za sebe kaže Miško, a Zlaja se smeje i dodaje: “On je tačan kao švajcarski sat, a ja sam tačan kao švajcarski sir.”

“I onda, prosto je on neko ko, evo vidi se po ovome”, istakao je Steva, misleći na to da je Miško sredio prostor u kome smo razgovarali i da je vodio računa o tome da svi imamo piće i sve što nam treba tokom intervjua.

“On u sebi ima tu dozu domaćina, onog čarapanskog. I, onda kad on dođe kod mene, on se pojavi sa flašom. A pošto je mene sramota da ga dočekam samo sa praznom čašicom, ja nam onda smutim proju, naseckam slaninicu i kiseo kupus.”

“I tako nastaju pesme.”, Miško dopunjuje Stevinu priču “I, onda tako sednemo i uz litar stomaklije, koju smo obično pili, jer nemamo domaću rakiju i kilogram proje, mi napravimo dve tri pesme, i onda šaljemo našim ljudima preko viber grupe koju smo napravili. Onda se zezamo, evo vam pesma, evo vam druga, evo vam treća, slušajte. To je to. Radićemo aranžmane kad bude bila proba.”

“Iz mog iskustva mogu da ti kažem da je nerealno brzo sve. Potpuno brzo”, nakon Zlajine konstatacije pitam ih da li ih plaši možda malo ta brzina, a Steva odgovara:

“Pa, iskreno da ti kažem, ove poslednje dve godine, vidiš i sama. I sama si svedok koliko je sve usporeno i veruj mi da nam prija ta brzina, jer toliko je sve postalo tromo da, mi smo bukvalno, ja ne znam, dijametralno suprotni svemu što se dešava trenutno.”

“Dok god živimo, oprosti Stevo,”, nadovezuje se Miško: “u ovakvom okruženju mi nećemo imati kreativnu blokadu. Hvala našem okruženju i našoj državi.”, upadam u razgovor i dodajem “na inspiraciji” , a Miško potvrđuje: “Da, na inspiraciji. Uvek ćemo imati koga da volimo i da ne volimo.

Muzički uticaji


Kako su mi tom prilikom otkrili, probe se unapred ugovaraju zbog obaveza koje svi imaju. Steva je profesor, Dejan je zdravstveni radnik u zatvoru, Miško radi u Kuperu, kao fitnes trener i kao pevač. Jedino je Zlaja profesionalni muzičar.

“Jedini muzičar u Kruševcu, koji živi od muzike, a nije narodnjak.”, zaključio je Miško

Osim toga, Miško se od ove godine našao i u ulozi amaterskog glumca u predstavi Bure Baruta amaterskog pozorišta Aptčkalja iz Kruševca. “Jako mi je drago što sam upoznao sve te ljude. To je za mene jedno predivno iskustvo.

Kažu da dobro glumim u svojim spotovima. U stvari, ja ne glumim, ja stvarno nisam normalan, ja se inače tako ponašam.

Kad su mi rekli da trebam u Bure Baruta da glumim nekog psihopatu koji maltretira devojku u parku i njenog dečka, rekli su mi samo se ponašaj tako kako se inače ponašaš. I kažu da sam dobro odglumeo.”

“I leglo mu je kao budali šamar.”nadovezuje se Steva: “Ja ga baš pitam, je li, reko, Miško, šta glumiš u predstavi? On kaže: Kriminalca. Ok, to je to. Leži.”

Pokušavajući da ih vratim na prvobitni deo priče, ponovo sam ih pitala šta se dešava kada zakažu probu i kako izgleda jedan tipičan dan probe ili snimanja, na šta Miško odgovara:

“Pošto imamo tu grupu na viberu i onda naravno, dopisujemo se i zakažemo probu. Može tad i to mora da bude tačno, ne zbog mene, nego zbog svih tih naših obaveza. I niko ne kasni ni minut na probu, čak ni Zlatko, nikad ne kasni. Ako je proba u 7 sati, mi krećemo da sviramo u 7 sati.”

“Ja ne znam odakle mene taj glas bije.”, pita se Zlaja i donosi zaključak: “Neko me negde verovatno olajao ili šta već. Ja sam poznat po tome da nikad ne kasnim na probe.”

Ovu izjavu potvrđuje i Miško: “Ne, ne. Stvarno nikad niko ne kasni. I, to je jako bitno. Nekad imamo samo sat, sat i po vremena, i mi odradimo brdo stvari za tih sat i po vremena.”

“Zato što dođemo spremni”, nastavlja Steva: “ jer tipa imamo spisak pesama ili recimo kažemo danas radimo novu pesmu i ne radimo ništa staro. Nema raspevavanja. Dođemo na probu i odmah krenemo.”

“Desi se da na pola probe kažem, ajde da snimio ovo.”, upada Zlaja i ostavlja Stevu da nastavi tok priče:

“E da, to nam se desilo na pretposlednjoj ili poslednjoj probi. Ja sam imao neki rif od pre 15 godina, a svima nam je bila želja da sviramo neki drum n bass.

Ja kažem Zlatku, ajde piči onaj tvoj drum n bass. Ja krećem taj neki riff koji je nenormalan i Miško, pošto ima jedno 350 tekstova napisanih i samo tako mi šalje … znači gori si nego Toni, ponekad. On kao vadi tekst i ajde, ajde sviraj to. Deki već gleda šta ja sviram, aha, hvata tonove i mi obrnemo dva tri puta pesmu i Zlatko kaže “ok,ajmo da je snimamo”.”

Tako je nastala pesma Fališ mi, koja je trenutno omiljena pesma članova benda Tajno Društvo, a koju još uvek nismo imali priliku da čujemo.

“Totalno je drugačija od svih pesama koje smo do sada objavili. To je neki drum n bass nešto, nemam pojma.”, otkriva Miško, a ja ih pitam da li to možda najavljuje neki novi smer?

“Ne, ne uopšte”, odgovara Miško i Steva nastavlja:

“Mislim da imamo previše godina da bismo se uopšte vezivali za smerove. Znaš, ti realno ako pustiš, recimo pustiš “Ko si ti?” to je meni ono tipičan neki rok, ništa više. Onda pustiš “Oprostite”, tipična pankerica, pa onda pustiš Malu Plavu”, to je neki roko-punk, punk rock. Pa, onda pustiš, ne znam…svaka pesma je drugačija.”

Prema Zlatkovim rečima, energije je ta koja povezuju zvuk. Iako, je to kliše, apsolutno i sto posto svega je odrađeno po nekom osećaju, da to treba baš tako da ide.

“Dobra stvar je što niko od nas se nije vezao generalno za neki pravac. Mi smo bili ko klinci, sećaš se i ti,”, priča mi Steva i dodaje: “ mi smo visili po Grizliju, bili smo ono punk ekipa svi. Ali, to nam je u fundamentu bila muzika koju smo slušali privatno po žurkama i tako dalje. Ali, kad pogledaš, on prvi”, priča Steva i gleda u Miška, “voli da se raspevava uz Arsena Dedića.”

“Meni je najomiljeniji bend Nine Inch Nails.”, Zlaja ističe a Steva na ovu temu dodaje:

“Ja volim recimo Porcupine tree, ono što veze nema s punkom ili Foo Fighters. To je meni, ono “Njvrh” bend na svetu. Deki recimo, od Atheist Rap-a do Pepersa, sve živo sluša. I, onda kad pogledaš, bilo bi totalno suludo da se vezujemo za neki pravac.”

Teško je napraviti bilo kakvu pesmu da ti je neko ne veže za neki bend, kaže Miško koga često, kao i samo Tajno Društvo vezuju za Hladno Pivo.

“Vidim po komentarima na Youtube-u za Hladno Pivo ili kažu zvučiš kao Mile Kekin. Pazi, meni je to kompliment. Da mi neko kaže da zvučim ko Mile Kekin. Fala, živi bili.”, iskreno priča Steva, a Miško nastavlja:

“Ali, ja sam tako pevao još 94 te na album Fucktor 02 “Kuda plovi ovaj brod”, isto sam tako pevao. Nisam ni znao da postoji Mile Kekin.”

Ostali članovi benda slažu se sa konstatacijom da ih nisu slušali u to vreme i da je uostalom, Hladno Pivo neku veću ekspanziju i popularnost doživelo tek kasnije.

“E sad, u čemu je problem?, pita Miško: “Kao što je Steva jednom lepo rekao, vezuju te za Hladno pivo zato što su od tog pravca muzike samo to čuli. Nisu čuli ostale bendove, onda bi te možda vezali za neki drugi bend. “

Iako je, negde nezahvalno pričati o tome, jer svi mi negde konzumiramo i umetnost i muziku i neminovno je da to sve negde utiče na ono što kreiramo, Miško je baš zbog ovih komentara prestao da sluša Hladno Pivo.

“Da, ja sam prestao da slušam Hladno Pivo. Ja obožavam Hladno Pivo i prestao sam da ih slušam baš zbog toga. Rekao sam, ako naginje ka toma, onda stvarno neću više da slušam. Majke mi, obožavam Hladno Pivo.”, kaže Miško, a Zlaja dodaje:

“Vidiš, ja na primer, nikad nisam nešto voleo Hladno Pivo, dok nisam krenuo da sviram njihove pesme u cover bendu, u Triju.”

“Ali, izvini”, MIško se zeza sa Zlajom, okreće ka meni: “koliko ih pominjemo sad će tek da nas vežu za Hladno Pivo, izbaci sve ovo”, kaže kroz smeh.

Nova postava benda Tajno Društvo


Na pesmi “Ko si ti?” bas je svirao Giga, kao i na pesmama “Reci mi iskreno”, “Oprostite” i “Mala Plava Pesma”.

“Na svim ostalim pesmama koje smo snimili je svirao…”, priča Miško, a Steva dobacuje: “Ovaj tihi dečak, on je povučen, njega ne vidiš na sceni, samo čuješ bas gitaru.”

U skladu sa tim, pitam Dejana kako je došlo do saradnje sa ekipom iz Tajnog Društva i kakva su njegova dosadanšnja iskustva?

“Pa, to je krenulo jednim najprostijim pozivom, od strane Stevana i prostim pitanjem “Da li želiš da sviraš bas gitaru?”, ja sam rekao “Da”.”, objašnjava Dejan uz osmeh na licu: “i tako je sve to krenulo.

Meni je iskreno prvi put da radim nešto ovako. U principu, najviše sam i jedino što sam radio to su bile cover stvari, u cover bendu, malo pre pomenutom Dangube. Na žalost, taj bend više ne postoji. Meni je iskreno ovo jedno divno iskustvo. Imao sam i jednu veliku dozu odgovornosti, jer svirati sa ovakvim ljudima, ipak .. U početku mi je bilo malo i frka.”

“Mercy.”, zahvaljuje se Steva i klima glavom, dok Dejan nastavlja: .

“Još uvek dosta toga učim, nadam se da se fino uklapam.”, pita se Dejan, a Steva nam o tome priča:

“Uklapa se ekstra, stvarno, uklapa se ekstra. Kao prvo, ajde, mislim kad si u bendu to ne možeš da zanemaris kakav je neko basista, on je odličan basista, ali povrh svega odličan čovek.

Pošto nas trojica činimo i sada ovaj punk rock cover bend Trio, ubrzo nakon saznanja da smo ostali bez basiste, ja zovem Dekija i kažem “Deki, sviraš?”, on kaže “Ne”. “A, jel bi svirao?”, “Šta”, ja mu kažem “pa, u Triu cover.”

“Svirka je u petak, a ovo je recimo utorak.”, uz smeh se priseća Zlaja i sluša Stevu koji dalje priča: “A, kad si već tu , a jel bi svirao i u autorskom punk bendu? Naravno, kao, ok! I ja zovem Miška i kažem našo sam basistu.”

Svi su se složili da je Dejan veliki radnik i da je u startu pred sobom imao ozbiljan zadatak, da nauči 30 ili čak 50 pesama za tri dana, kako su nam otkrili Miško i Zlaja.

“Meni je, generalno oduvek bila želja da sviram u autorksom bendu i da radimo neke naše stvari i to. U Dangubama to nisam, prosto nisam mogao, ali na kraju mi se, eto ukazala i ta prilika, da sviram u autorskom bendu.”, zadovoljno zaključuje Dejan.

“Mi smo zaista nerazdvojni. Viđamo se i privatno se družimo svi i poslovno i to mislim da je ubedljivo najbolja kombinacija, jer ta energija koju mi delimo privatno i sve što prolazimo, a prošli smo za ovih pet, šest meseci sito i rešeto, ja ne znam, tako su se nameštale situacije. Najverovatnije ne bismo prošli to za pet godina i to se vidi na bini. Prosto, sa njima svirati, koliko god da on napinje. “Steva priča kroz smeh i gleda u Miška.

Iako, nije tako bilo planirano, prvi spot koji su snimili i objavili, je spot za pesmu Ko si ti? Prvobitno su razmišljali da, najpre treba odraditi spot za pesmu “Reci mi iskreno”.

“Reci mi iskreno je takav tekst da iziskuje neki scenario. Takva je priča”, kaže Miško i Steva konstatuje i pita:

“Pa, nije samo to. Znaš kako je bilo, sećaš se?”

Zlaja nam otkriva kako ne zna za tu priču i sa nestrpljenjem očekuje da je Steva dovrši:

“Mi smo snimali četiri pesme. U čemu je poenta bila? Zlaja je tad, u tom trenutku bio producent Tajnog Društva, znači snimao nas je”

“Bio je na svakoj probi”, dodaje Miško.

“Sijuks je svirao bubnjeve.”, Steva kaže i nastavlja:

“Mi nismo mogli da funkcionišemo. Miško je kao što smo već pomenuli napinjač, a Sijuks je totalno relaksiran po tom pitanju. Njih dvojica su prijatelji od detinjstva, ali kad je posao u pitanju, Miško je vrlo striktan. Znači, pare za pare, sira za pare, prijateljstvo za prijateljstvo. Znači, tu se pare ne mešaju. Posao i prijateljstvo su dve različite sfere kod njega.”

“On nije mogao da isprati taj tempo moj, verovatno.”, misli se Miško, a Steva sa sigurnošću nastavlja:

“Zlaja je bio tu sve vreme i mi svi znamo ko je on. Prvo, on je poslednji bubnjar Crvenog Kartona.”

“Ja sam uvučen, kao usisan faktički u tu priču.”, dopunjuje Zlaja.

Kada su skontali da to više tako ne ide i da nigde neće stići ovim tempom, odlučili su se na sledeće:

“Najlogičniji nastavak cele priče je da to bude neko ko je snimao pesme, ko je čuo pesme, ko je znao pesme, ko odlično svira bubanj, za kog znamo da može da svira sve od drum n bass-a, do šlagera. Rekli smo: “Ajde, Zlajo, jel hoćeš?”, kaže “hoću”. Mi smo seli, on i ja smo snimali ovde bubanj, znači ja mu pustim.”, kaže nam Steva i dodaje da su sve snimli bez ijedne probe sa Zlajom o čemu Steva dalje priča: .

“Nego on stavi sluške, ja pustim play, on prođe pesmu ok - ajmo. Na jen, dva, tri,snimamo pesmu. Dogovor je bio ovakav, mi ne znamo kakav će na kraju produkt da bude, jer tek kad snimiš, izmiksaš, izmasteruješ, pustiš i preslušaš, ti ćeš da čuješ koja je pesma u stvari glavna za spot.

Mi smo svi bili ubeđeni da je to “Reci mi iskreno”. Moj favorit je bila Mala Plava. Niko nije mislio da će to biti “Ko si ti?”. Ali, kad smo nju pustili, kad smo je čuli, mi smo rekli ok - ta pesma treba da ide u spot. Zašto? Zato što nema veze sa nama, privatno. Ovo je nešto što će, ono kad vide Stevu i Gigu iz Kartona, punk bend, Zlaju iz ska punk benda i njega iz Fucktora, a čuju “Ko si ti? Reko, ta pesma treba da ide. Produkcijski najbolje zvuči.”

Spot za ovu pesmu sniman je u Jazz klubu, zahvaljujući vlasniku Šovi, koji im je izašao u susret.

“I onda smo zvali momke iz Screeming Colors-a.”, o spotu dalje priča Miško i nastavlja: “Ne menjamo ih. Mi smo prezadovoljni i spotom za Malu Plavu Pesmu i drugim koje su radili.”

Jedino su spot za pesmu “Oprostite” snimali sami sa zvaničnim fotografom benda.

“Fića je naš zvanični fotograf, foto fer Filip. On je na svakom našem koncertu, na svakom našem snimanju spota i bilo kakvom “hepeningu”, on je tu. Snimali smo to sa Go Pro kamerama i sa jednim mobilnim telefonom. Zlaja je posle uradio produkciju spota, ubacili smo onu zajebanciju na kraju, ono kao Čarli Čaplin i to je ispalo simpatično. Za nula dinara smo to napravili.”, kaže Miško.

Tekst za pesmu Ko si ti? Je pisao Toni, koji je ranije pisao za Fucktor 02 i za bend iz Kruševca Ulje. On je napisao i tekst za Malu Plavu pesmu. To je i poslednji spot koji su snimili, a o kome smo nedavno pisali na našem portalu.


Sve bitne promene u društvu vuče muzička scena | intervju


HC: Nakon spota za Malu Plavu Pesmu ste nam rekli da njome zatvarate ciklus ljubavnih pesama?
Steva
: I tu smo se zeznuli, jer Fališ mi je ljubavna pesma.
Misko: Fališ mi je isto ljubavna pesma. Hehe
Steva: Smeje se zato što je autobiografska pesma.
Miško: Da, autobiografska je pesma. Prethodno sam rekao u intervjuu jednom, da li za Helly Cherry ili ne znam za koji web magazin, da ne mora da znači da, ako sam ja pisao pesmu da je to moja neka priča. To može da bude Stevina, Zlajina, Dekijeva ili priča nekog našeg prijatelja nemam pojma, znači - svako ko ima nešto da ispriča. Ljudi vole da ih ti slušaš. A retko ko te u današnje vreme sluša, kao što ti sada slušaš nas.
Ljudi vole da ih ti slušaš i ako je nečija priča zanimljiva i ako može da upadne u pesmu, da li je srećna, tužna, ili kakva već, ljubavna, ako taj čovek, žena, čovek kojeg mi poštujemo, volimo ili ne volimo, padne u tekst - hvala mu za temu.
Iako, sam ja rekao da smo završili sa ljubavnim pesmama, Fališ mi jeste ljubavna pesma, i Zlatko je prvi put pohvalio moj tekst.
Zlaja: Meni je to, uz Malu Plavu i uz Branku…E da, to smo zaboravili. Tekst za Branku je pisao čuveni Đoko Granata.
Miško: On je internet senzacija. Đoko Granata je napisao jedan šaljivi tekst, koji sam ja čitao jedno bezbroj puta
Zlaja: To je ona anti drug pesma. Pesma protiv droge.
Miško: Da je neko ne shvati pogrešno. Branka je radni naziv. A, u stvari pesma se zove crtala je pejzaže po stolu.
Đoko je jedna mnogo jaka glava, čovek koji ima bezbroj tih nekih šaljivih tekstova. Ja obožavam da čitam njegove tekstove, ali taj mi je zapao za oko. Ja sam ga pitao: “Poštovanje, Đoko, ovde Miško, mi imamo neki bend. Mi bi da snimimo tu pesmu.” On je bio malo skeptičan na prvu.
Zlaja: Njegov uslov je bio da mu se svidi pesma.
Miško: Njemu se svidelo kako smo to uradili i rekao mi je - brate, ja sam mom bratu rekao da će punk rock da se vrati na velika vrata. Ljudi bravo, ja ne znam šta da vam kažem, evo slušam deseti put. To je super.
Što se tekstova tiče skroz su raznoliki. Imamo i socijalno političke teme, imamo ljubavne teme…
Steva: Društveno angažovane, politički angažovane,
Miško: Ljubavnih sve manje. Imamo još tu Fališ mi, moramo tu da ispoštujemo
Steva: Ispoštovaćemo to zbog Miška.

HC: I šta ste na kraju odlučili što se tiče prvog albuma koji je u pripremi?
Miško
: Zvaće se Ćutanje je zabranjeno. Čućeš po ostalim pesmama zašto Ćutanje je zabranjeno. Mislim da je krajnje vreme da neko makar od bendova digne glas i kaže …
Steva: Ima ih hvala bogu, dosta bendova diže glas, al poenta je da ih ima što više. Ima ih dosta, ali poenta je da ih ima još, još, još…
Zlaja: Sve bitne promene u nekom društvu vuče ta neka muzička scena.

HC: Uvek je bilo.
Steva
: Sećamo se Otpora i koncerata.
Zlaja: Ne samo kod nas, to je globalna stvar.
Steva: Dobro, ja gledam kod nas, ja ne živim u Švajcarskoj.
Zlaja: Globalna promena ide uz neki soundtrack. Pa tako imaš Hipi pokret koji je imao taj Hard Rock soundtrack. Imaš sa druge strane taj neki punk pokret, gde opet je određeni muzički pravac soundtrack za to. Za takvu promenu. Drastična promena u pogledu na sve, u oblačenju na kraju krajeva, i onda tako idemo redom, idemo do grunge-a. To je neka moja generacija dočekala neke pod znacima navoda najbolje i nezgodne godine. I ti si svedočila tome, gde se mnogo promena u društvu desilo upravo zahvaljujući grunge-u. Ja mislim da je, ono 50% te priče vezane za 5. oktobar grunge. To je ta neka ekipa. Znači, nisu ove otpor pesnice šarali apsolventi sa Političkih nauka.

Naše oružje su instrumenti


HC: Ali, moram samo na kratko da se nadovežem, 90% tih bendova koji su učestvovali u toj priči, je li, oko 5. Oktobra, su se uglavnom negde pokajali što su se našli u toj priči, odnosno osećali su se nasamareno.
Steva
: Jesu, svi su se pokajali.
Zlaja: Postali su indiferentni, zato što se ništa zapravo nije desilo i zato što je 6. oktobra ujutru ukinut rock n roll. Zato što ništa nije odrađeno kako treba. Miško i ja smo bili na toj ulici. Zato što su nas sprečili da sprovedemo stvar do kraja. Zato što su nam uvalili žurku, tako što su nam uvalili taj neki lažni legitimizam ili ti lažno poštovanje tih nekih svetskih, demokratskih pravila. Sad, mi smo završili posao i treba da idemo kući i budemo srećni.
I, osvanemo 6. oktobra bez rock n rolla na bilo kojoj nekoj stanici. Zašto? Zato što je taj neki establišment koji je prošao kroz demonstracije, provalio od koje ekipe mu preti opasnost. Pazi njima sigurno ne preti opasnost.
Steva: Sa Pinka.
Zlaja: Sa Pinka ili sa FPN-a, sa Fakulteta Političkih Nauka, nego mu preti upravo iz podruma, garaža, i tih malih studija u kojima nastaju opasni bendovi.
Steva: Zato ja kažem naše oružje su instrumenti, glas koji šalješ. To je najjače oružje. Zašto? Zato što ti u etar kad nešto pustiš, preko ovih digitalnih zapisa, to može da čuje bilo ko. A neka čuje i pet pravih ljudi, znači pet čoveka, koji će da stave prst na čelo, pa će on da kaže svom ortaku: “tebra ili tebrice ili drugarice evo ti čuj”. Pa, će ona nekom ili on. E, to je oružje, jer muziku niko ne može da zaustavi, nikad. Nikad. To je u stvari poenta. Muzika je neuništiva. To je u stvari energija, energija ne može da se uništi, može da prelazi iz jednog oblika u drugi, čak ne može da ostane ni u stanju mirovanja, to je prosto nemoguće. Samo je poenta to, ono što kaže Zlatko, ovo je pravi trenutak, ta energija se kotrlja.
Zlaja: Ja sam ubeđen da će ona godinama, i da će za sto godina, nemam pojma, citirati upravo muzičare kao filozofe. Recimo imaš, baš to što kaže Stevan o trenutku. Imaš Zacka de la Rocha-u koji ima stihove:
“It has to start somewhere, it has to start sometime
What better place than here, what better time than now?”
I taj trenutak je konstantan. Svaki trenutak je povoljan. Svako mesto je dobro. Bitno je da krene. I, uvek kad krene ja se radujem tome i podržaću. Znači, uvek ću biti u toj opciji, što i jesam čak- Mislim, intervju nije tog tipa i neću o tome pričati, ali ja jesam u takvoj opciji u kojjoj se koristi trenutak

HC: Za neku promenu.
Zlaja
: Sa druge strane, imamo recimo Kurt Cobeina, da nastavim sa citatima. Vrlo lepo je čovek rekao, bolje da me mrze zbog onoga što jesam, nego da me vole zbog onoga što nisam.
Miško: Sad se oseća ta energija, zadnje dve, tri nedelje, mislim da izlazi Srbija iz neke hibernacije.

HC: Deluje, posle sto godina da će stvarno doći do neke promene.
Miško
: Jeste, jeste. Drago mi je što su to mladi ljudi, što je to neka zdrava priča i mi ćemo da damo našu podršku svaki put, na naš način, kao muzičari i to će se čuti u sledećim pesmama koje budemo objavili. Zato sam ja i rekao u prethodnom intervjuu da smo završili sa tim ljubavnim pesmama - sa tim ciklusom. Imamo još mnoogoo toga da kažemo, dok god bude ovakvo okruženje, nadamo se da neće još dugo, mi ćemo imati šta da kažemo. A šta sad, ako nam posle bude mnogo dobro. Šta ćemo da radimo?
Steva: E, onda ćemo da pevamo samo o ljubavi. Što kaže Rambo Amadeus, kada imaš platu od 1000 Eur ne razmišljaš o političarima i tim glupostima. Ti razmišljaš gde ćeš da ideš na letovanje i zimovanje i kako ćeš sebi da ulepšaš život. Ako nam bude extra onda ćemo da pevamo o ljubavi, o ekologiji, o čemu god, nećemo o politici. A dok god je ovako, mi ćemo da pevamo o politici. Uvek. I koja god opcija da bude, ako budu loši i njih ćemo da ubacimo u naše pesme. Tako da, dobrodošli su. Svi su dobrodošli.

HC: Znači, što ih je više, to veća inspiracija za vas?
Steva
: Hehe, nemoj što više takvih.
Miško: MI bi voleli da pevamo samo o ljubavi i da ne bude više ovakvih tema i da, ako bog da sledeće godine, na proleće da prekinemo više da pišemo pesme, ove socijalno političke.

Koncert Tajnog Društva 30. Decembra u Zamajcu


HC: Hajde, da se dotaknemo i koncerta, iako, ovo u stvari nije prvi koncert, vi ste već imali koncerte?
Miško
: Da, nismo imali toliko autorskih pesama. Imali smo pet, šest autorskih pesama, sad imamo 12.
Zlaja: Prvi koncert kao koncert Tajnog Društva.
Miško: I izabrali smo četvrtak zato što će u četvrtak da dođu stvarno ljudi koji žele da nas čuju, a ne ljudi koji slučajno navrate ovde.
Zlaja: Ono što rekoh malo pre, oni koji nas vole, zbog toga što jesmo.
Stevan: Četvrtak je radni dan, sad je vreme ograničeno od pet. Znači tu će doći oni koji ne rade poslepodne i oni koji zaista žele da izađu po ovom buđavom vremenu, da dignu guzice i dođu u Zamajac. Tu će biti ljudi koji su iskreno tu zbog benda. Možda i individualno zbog Miška, Dekija, Zlaje i mene .. ali, mislim da će biti tu da čuju i da vide šta smo sada spremili i to je bukvalno predpromocija albuma.
Zlaja: Sviramo sve pesme koje će se naći na prvom albumu.
Steva: Vikend ne možemo, zato što smo nas trojica zaista zauzeti vikendom, sviramo sa Trijom. To je nešto što nam, kolko tolko doprinosi budžetu. I, to što radimo, bar kažu ljudi radimo sjajno i nećemo od toga da odustanemo još uvek.
Zlaja: Svaki put je, ali svaki put je dobro. Mislim, prisustvovala si više puta
Steva: Ali, ako nam život i situaicija bude omogućila da od autorskog benda radimo, tj zarađujemo isto kao od cover benda, ja ću uvek da se odlučim za autorski bend. To je ono što zaista volim da radim.
Zlaja: Kao, na spisku prioriteta uvek je bolje da izađeš sa nečim svojim. To je isto, verovatno često pitanje, a meni svakako često pitanje privatno, i iz tvoje branše, među Rok novinarima - kako se ti osećaš kad sviraš Cover, kad sviraš tuđe pesme? Ja onda na moje lično iznenađenje izuzetno uživam u tome.
Prvo zato što sviram baš sa ovim ljudima, volim sa njima da sviram. Drugi razlog je zato što se slažem sa 90% ili 95% repertoara, i treće…
Steva: Zato što mi bukvalno, mi ne radimo obrade.
Zlaja: Da, mi ne obrađujemo… odnosno obrađujemo.
Steva: Mi to sviramo u našem tripu
Zlaja: Onako kako se nama to sviđa da odsviramo stvar. Kako nama leži. To, ima veze sa originalima, naravno. Zna se da je to ta pesma, ali ima potpuno neki svoj vajb. Kako se nama sviđa, bilo da je akustična verzija, ili električna verzija ili polu akustična verzija polu električna. U zavisnosti od toga kakve su mogućnosti kluba ili želje kluba , kako oni to zahtevaju od nas, jer imamo te tri varijante .. ali, u svakom slučaju to je naša energija.
Vezano za tu globalnu revoluciju, za opštu revoluciju, za opšte buđenje svesti, mi to čujemo u njihovim pesmama. Ne sviramo pesmu zato što je popularna, u stvari ne samo zato što je popularna. Ti ipak sviraš u cover bendu, nego zato što se slažemo sa rečenicama.
Stevan; Zato ja volim što pevač piše tekst. To je jako bitno za jedan autorski bend, da onaj ko peva, on to i napiše, jer on jedini to može da doživi. To je izašlo iz njega na papir
Zlaja: A, i tekstovi koji nisu Miloševi, znači faktički neke tekstovi koje je on osetio.

Mi svi radimo u interesu benda


HC: Deluje kao da jesu tvoji.
Miško:
Pitao sam Tonija za tekst “Ko si ti” i za “Malu plavu pesmu”
Steva: Ali, on je to odradio kao da je on pisao.
Miško: Zato što stvarno sam to doživeo i osetio sam te pesme i znao sam da ćemo mi to dobro da odradimo.
Steva. Ta energija koju on iznese kroz vokal svoj totalno se razlikuje, kada peva Malu Plavu, kada peva Nađinu pesmu
Miško: Nađina je “Negde daleko”. Da, to je pesma koju sam napisao svojoj ćerkici. Ja stalno pevušim nešto na poslu. Često pevam ili slušam muziku. Nekih 70% melodija je nastalo, dok sam ja na poslu. To je neki moj mir, uslovno rečeno, kada se ono izolujem, radim, i onda razmišljam, ja 24 sata dnevno razmišljam o muzici.
Nedavno sam Stevi rekao da ja mislim da imam neke demone i da non stop čujem neke stihove i neke melodije i ja to moram da snimim i da zapisujem i sve dok to traje, to je dobro.
Steva: Ja sam mu rekao da je on sada otvorio čakre za muziku i da mu to sada ide. Ja recimo, totalno suprotno, u Kartonu sam recimo stalno imao inspiraciju i pisao, a otkad sam prestao sa Kartonom, ni jedan tekst nisam napisao.
Miško: Ja mislim da je meni prepustio tu ulogu, a ja nemam ništa protiv da nam neko drugi napiše tekst. Ja ne želim da se kitim tuđim perjem, ja sam tekstopisac i ćao. Svidela su mi se dva Tonijeva teksta, svideo mi se ovaj Đokin tekst crtala je pejzaže po stolu. Bude li Steva ili bilo ko iz benda doneo neki tekst koji je jako dobar i da ga svi skapiramo, zašto da ne to je super, bre. Mi svi radimo u intersu benda. Da li si doneo rif ili tekst ili ritam..
Steva: Ili si doneo rakiju, ti si doprineo nečemu u nekom slučaju. (hahahah)
Miško: Stvarno, jako smo srećni što ovo radimo. Ovo je čista ljubav. Ja radim dva posla da bih mogao da se bavim rock n rollom, bukvalno tako.

HC: Posle pauze od 20 godina.
Miško
: Ali sam svo ovo vreme pevušio i piskarao nešto. Čekao ekipu, i sad Steva ne može da isprati sve to što sam ja napisao za tih dvadeset godina.
Steva: Mogu ja to da ispratim, nego što Miloš ima problem što on hoće sve sad, odmah, a ja mu lepo kažem, Miško, mi još nismo završili ovih tri stvari koje smo planirali za prvi, a ti mi šalješ za drugi.
Miško: Da, imamo još pet, šest pesama i ja sam poslušao njega i ne diramo to.
Steva: Ja sam rekao, ajde opusti se. Šalji ti meni kad imaš inspiraciju, uradi melodiju, pošalji, neka stoji na “stand by-u” kad ovo snimimo.

HC: Neka zri.
Steva
: Naravno.
Miško: Znači, imamo već pola sledećeg albuma.
Stevan: A, imamo sigurno.

HC: A kada će ovaj prvi?
Steva
: Nema šanse do kraja godine. Ne možemo.

HC: Ja sam nekako očekivala da će biti.
Miško: Postoje tu neki drugi problemi, sa izdavačima…
Stevan: Finansijski najviše, ajde sada da budemo iskreni. Hvala svim sponzorima za spotove, ali većim delom, pored sponzora, mi snosimo troškove, lično. Fala bogu pa snimamo sami, pa to ne plaćamo, ali sve ostalo je skupo. Ne možemo, jednostavno finansijski to da izdržimo to je ogroman atak na džep. Mi ćemo najverovatnije da snimimo ceo album i onda ćemo da kontaktiramo nekog izdavača.

HC: Imate li nekog izdavača u planu?
Steva
: Ja, iskreno ne znam. Mi smo izdavali ranije, i ZAA I Karton imaju ta zvanična izdanja. Sem što imaš lejbl iza sebe, nemaš ništa.

HC: Na kraju sve ostaje na vama i promocija i ostalo.
Steva
: Ukoliko neki izdavač bude hteo da o svom trošku štampa to, i to je neka pomoć, a mi ćemo sigurno morati sami da se cimamo. Menadžer je ono što je krucijalna stvar. To je ono što je bitno za svaki bend, je da ne možeš ti da radiš sve, i da radiš muziku i pišeš tekstove i produciraš i snimaš i da budeš menadžer. Prosto ne možeš. Ja nisam, Elon Musk. E to je problem, ta mašinerija. Neki menadžer da preuzme sve ostalo, a mi da radimo neki kreativni deo.

HC: Ali, možda u odnosu na neki period kada si ti, recimo počinjao u Fucktoru u odnosu na ovo što se dešava sad, možda je malo lakše bendovima da se promovišu. Da li je lakše danas raditi sve to?
Miško
: Tada smo mi imali jednog prijatelja iz izdavačke kuće Take it or leave it - Gočin Saša
Steva: Pa oni su izdali Karton.
Miško: Sada ima mnogo bendova.

HC: Generalno mnogo informacija.
Steva:
I to se prelazi samo, ono skroluješ, ok idemo dalje, idemo dalje.
Misko: Ja kada odem na neku top listu, kao noviteti ono, ja “izneverujem” što bi rekli klinci koliko tih bendova ima. Ali, žalosno je što ti bendovi ne traju dugo. Ili, ta ista ekipa napravi neki “projekat”. Napravi neki bend koji se drugačije zove i onda, to nije to. Ali, ja misli , u stvari ne mislim, nego sam ubeđen, mogu da potpišem sada ovde ispred tebe da će Tajno Društvo mnogo dugo da traje.
Zlaja je kao što sam već rekao zadužen za zvuk, za produkciju, za snimanje. Steva je zadužen za muziku, za komponovanje, za melodije, za aranžmane. Deki je radilica, on šta god da treba da se odradi on to odradi. Sve jedno i da mu damo i 20 pesama za dan on će to da odradi
Svako ima ulogu u bendu, jasnu i zato to funkcioniše. Tako da, zbog toga ćemo mi dugo da trajemo.
Steva: I zbog toga što sva četvorica pijemo rakiju . Volimo rakiju svi, jel tako Deki?
Miško: To je emocija, ljubav, kao i muzika.
Steva: I u piću se slažemo i životne priče otprilike su nam slične, tako da …

HC: Onda na sličan način osećate pesme.
Steva
: Baš sam konstatovao pre par dana kada sam ga zvao za jedan bratski savet, onako prijateljski bratski. On kaže, slušaj da ti kažem ti i ja, ti i ja smo isti
Misko: Ti si mi kao mlađi brat.
Steva: Prvi savet koji mi je dao u staroj teretani kada sam ga pitao - je li Miki šta da radim, on kaže, uveče rakija, ujutru klopa i trening i ceo dan zdrava hrana. Uveče rakija, ujutru ustaneš klopa/[ i ide[ da trenira[ i tako sedam dana za redom, pa kolko treba…
Misko: Kao ono vinjak, dva bromazepama..

HC: I posle 15 godina ti bude bolje…
Steva: Da, meni je bilo bolje posle dva meseca. Ja sam ga poslušao.
Miško: Bez obzira da li si ti muzičar, panker, ne trebaš da živiš po nekom šablonu. Umerenost je majka svega. Stvarno trebaš da živiš, i da piješ, i da izlaziš, i da treniraš, i da oplemenjuješ sebe kroz umetnost, muziku, druženje, bilo šta, pisanje, čitanje .. i slikanje.
Ako si ti onaj čovek koji pre podne radi, dođe kući, gleda vesti, jede, prdi, smrdi, ti si bre ništa čoveče.
Steva: Ti kradeš vazduh.
Miško: Tako da, meni nemam pojma, meni je ovo nešto što me ispunjava.

HC: Mislim, to da nema pravila i šablona po kome treba živeti ste negde i dokazali od početka, s obzirom da imamo najavu jednog spota, a pojavio se drugi spot i tako dalje….
Miško
: Ivana, sve smo to odradili na mišiće. Ja kažem Stevi, zapravo napišem na grupu ljudi za 15 dana snimamo spot. Dinar nemamo, dinar jedan. Taj spot mora da se plati, ta oprema i oni ljudi žive od toga, razumes. Oni kažu cenu, mi dinar nemamo. I, onda kad sam ja već njima reko u studiju da snimamo spot za dve nedelje, ja onda krećem u misiju da nađem pare.
Steva: Tako je, i neverovatan je, ljudi!
Miško: I onda, nađemo nekako lovu, pomognu nam ljudi, mi vadimo kolko imamo. Inače da nije tako ne bi snimali ni jedan spot.
Steva: On je napinjač u najpozitivnijem mogućem smislu, jer da on nije takav, nema šanse. Ja sam recimo bio napinjač u svom bendu, on u Dangubama, a Zlaja u ZAA i onda smo našli nekog ko je iznad nas tri stepenika. Njega kad sam upoznao ja sam rekao jebo te! A ja sam mislio da sam ja najgori, napinjač na svetu. Onda sam rekao ja sam, znači trebali da me ljube i da me grle. Jer, on on te urniše te psihički na kraju. Majke mi. Nekad kad mi napiše, sad da l da se javim …

HC: Znači, to je neka dobitna kombinacija i možda neka poruka za klince, pa možda ne i samo klince možda neke starije koji sada počinju?
Stevan
: Upornost je majka svih vrlina i to smo dokazali i individualno, na privatnom planu i na poslovnom. Srbija je to ovde sve ide kao puž, ovde i pravda ide kao puž, ali se na kraju pravda zadovolji. U Srbiji je potrebno samo vreme, zato kažem upornost. Ne može se preko noći. Mi nismo Amerika, pa sad ti izbaciš jedan hit, mega hit i ti si car. Nema šanse. Ovde moraš da guliš, kao i svi bendovi. Guliš 15 godina, sviraš po garažama, šupama, da bi te čuli. I posle 15 godina neko kaže, a pa znam za taj bend. “A, Miško Mathori?, znam ga” .Posle 15 godina. Znači upornost, samo upornost. I, mrzećeš sebe, u jednom trenutku ćeš možda da mrziš i njih i mrzećeš i muziku. Ali, to mrziš pet minuta, jer ti je kao muka od svega i na privatnom planu te nešto stiska. Ali, kad uzmeš gitaru, uzmeš mikrofon to prođe i onda znaš zašto si tu.
Miško: To je ljubav. To je čista ljubav. Ako ti radiš sve iz interesa, ako sve radiš za šaku srebrnjaka, ti si ništavan i ti si nula,. Ako radiš iz ljubavi, to će mnogo duže da traje.

HC: Zarad te razmene energije koja će se desiti tog 30. decembra?
Steva:
E, to 30. “će” vidimo kako će da bude.

HC: Kakva su očekivanja?
Miško
: Očekivanja su takva da dođu oni ljudi koji žele da nas čuju. Bolje da dođe 50 čoveka koji žele da nas čuju, nego da dođe 5000 ljudi koji će da bleje u plafon i da zevaju levo desno i da ne čuju onu poruku koju smo mi hteli da pošaljemo. Tako da su očekivanja da dođu svi oni koji žele da nas čuju. Bolje da dođu sad, nego za 15 godina kada budemo, ako budemo popularni, jer tad će to da bude “fejk”. Znaš, doći će na koncert Tajnog Društva, zato što je Tajno Društvo popularno. Neka dođu sad.

HC: Da ne bude ono znam ih, oni su iz mog grada.
Steva
: A, to si super pomenula, “oni su iz mog grada”. Ja mislim da si ti svesna da je Kruševac možda jedan od. ..
Miško: Nema ljubavi nešto za rock n roll.
Steva: Mislim i sama si u toj priči kolko dugo?

HC: Bilo je, u jednom trenutku.
Miško
: Bilo je. Devedesetih godina. Svaka ulica, svaki kvart,svaki ulaz je imao svoj bend, bilo je da ne lupam, ali dvadeset benda, od tih 20, 15 dobrih bendova koji su obećavali. Pogledaj sad. Šta je sa tim ljudima? Šta je nestalo ovde u Kruševcu? Nema nikoga više.
Steva: Nema entuzijazma.
Miško: Znači, 30. Klub Zamajac, prvo svira trio. Sviraće dobre obrade, nakon toga Tajno Društvo i to je to. Najverovatnije počinje u 17h, sem ako ne bude ovaj naš pomerio mere. Ovaj nap švrhovni vođa. Bog i pustio nas da malo živimo da mogu ljudi koji rade do 16h popodne da dođu da nas čuju, onda ćemo najverovarnije da sviramo od 21h, ali to ćemo blagovremeno da najavimo. Objavimo.
Steva: Jeste, u pravu si, ove godine je haos. Toliko se bendova raspalo tokom protekle dve godine, nemaju ljudi posao.

HC: Ali, mnogi su se i skupili i izdali neke nove stvari.
Steva
: Skupili su se, ali što kaže Miško, traju kratko nešto. Taj entuzijazam traje mesec, dva i onda vide..
Miško: A, nemoguće da u ovom vremenu nemaš šta da kažeš, nemoguće . Onda si ti ti gluv
Steva: I slep.
Miško: Ako želiš da budeš podoban, onda je to tvoj problem, nemoj da se baviš rock n rollom, ako želiš da budeš podoban. Ako nemaš šta da kažeš u ovom vremenu u kom mi živimo….
Zlaja: Ako u današnje vreme nemaš šta da kažeš, onda je bolje što ćutiš. A, mi kažemo da ćutanje zabranjeno!

Tuše!!!intervju pripremila Ivana Grujić




Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

10 najčitanijih

Arhiva